Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Avg.2019, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Maja Pavlović: Mora da se nađe neko snažnije prelazno rešenje
Vlasnica i direktorka novosadske televizije Kanal 9 Maja Pavlović treći put za godinu dana štrajkuje glađu. Kaže, očigledno nema drugog načina da nešto postigne i za opstanak svoje televizije, ali i ostalih malih lokalnih medija. Mrda se posle svakog štrajka ponešto, ali premalo da bi uticalo na iole ravnopravan položaj lokalnih emitera na tržištu kojim vladaju udružena politička, ekonomska medijska i marketinška >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << oligarhija.
Kanal 9 mesečno ima obavezne naknade od 550.000 dinara, na to idu ostale obaveze, porezi, plate, održavanje, troškovi proizvodnje. Zbog toga je 12. avgusta Maja Pavlović ponovo stigla pred sedište REM-a, gde je prošli put protestovala, ali u petak 21. avgusta premestila se na novu adresu, ispred Predsedništva Srbije i čeka da je primi predsednik Aleksandar Vučić. Obaveštena je iz Vlade Srbije da se on posebno zainteresovao za “njen slučaj” i kao građanka s problemom želi da bude primljena. U redovnom terminu koji je obećao građanima – od 5.00 do 8.00 izjutra, jednom nedeljno. I Maja Pavlović čeka da stigne jutro prijema. Uz javno upozorenje da će i on biti odgovoran ukoliko se njeno zdravstveno stanje dramatično pogorša.
*Razgovaramo 15. dana ovog štrajka i prvo pitanje mora biti kako se osećate? Zdravstveno, mada još nije bilo lekarskih poseta.
Kada namestite glavu, bolje slušate! Od jutros mi je malo više hladno, ali jedna gospođa koja izjutra šeta kuče i posećuje me donela mi je sako. Hvala joj mnogo.
*Šta se promenilo od 12. avgusta, zove li vas ko od nadležnih?
Dobijam sve veću podršku kolega i novinarskih udruženja, oglasio se i ANEM kao udruženje koje je najbliže lokalnim i regionalnim emiterima. Reagovali su NUNS, Lokal pres, NDNV i UNS, traže način da iskažu podršku i dođem do ostvarenja zahteva koje sam postavila.
*Podrška kolega, medija i udruženja se podrazumeva. Ali, da li vam se bilo ko od državnih organa obratio, na bilo koji način?
Posećivali su me državni sekretar za medije u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović i pomoćnica ministra Slavica Trifunović. Oni su me obilazili, apelovali na mene da prestanem sa štrajkom glađu. Ja to ne mogu da uradim; ako prestanem, samo mogu da se vratim kući i kažem novinarima da su ostali bez posla i stavim ključ u bravu.
*Ministarstvo ne može da utiče na sud da ubrza postupke, ali može da inicira izmene zakona u pravcu vaših zahteva. Da li je bilo reči o tome od prethodnog štrajka?
Govora je bilo, ali ništa konkretno nije urađeno, a pritiscima i finansijski smo toliko stisnuti, da više nemamo vremena da čekamo dugotrajne procedure. Mora da se nađe nego snažnije prelazno rešenje da bismo mogli da izdržimo i dočekamo neke zakonske promene. Napominjem da je već 125 medija ugašeno, upravo iz razloga koje sam navela u zahtevima. To govori da u odnosu države prema lokalnim medijima nešto nije u redu.
*Neoubičajeno je da vlasnica medija traži pomoć direktno od predsednika Republike. U svojstvu građanke koja ima nevolju.
Tako je, odmah da napomenem da mi nismo odmah došli kod predsednika i ne očekujemo da čarobnim štapićem nešto uradi. Prvo sam se obratila sudovima, pokrenula sve žive postupke i tražim presude koje bi na neki način bile ispunjenje zahteva koji su sad kod predsednika. Sudovi ćute. Mi smo svesni činjenice da se postupci odugovlače unedogled; kad tražimo svoja prava dolazi do zastarevanja, a izvršitelji nam dolaze već treći dan. To znači da sudovi mogu efikasno da rade, ali kad građani traže zaštitu svojih prava, sudstvo ne funkcioniše.
Kad sam videla da na sudovima ne mogu da dobijem odgovore, obratili smo se ministarstvima, šest je instanci nadležno za nas – ministarstva kulture, telekomunikacija, prosvete, pravde i finansija i Ustavni sud Srbije. Tokom prvog štrajka išla sam po ministarstvima i, pre nego što sam okončala štrajk pre godinu dana, obećavali su rešenja. Čim sam prestala sa štrajkom, obećanja su nestala. Posle nam je blokiran račun, a pritisci nisu prestali i shvatili smo da nema smisla da idemo po ministarstvima. Obratila sam se premijerki koja će lakše da ih koordinira. Na sastanku koji je prenošen premijerka je obećala da će učiniti sve što je u njenoj moći da se zajedno izborimo za bolji status lokalnih medija i emitera. Odredila je čoveka koji je bio u kontaktu s nama i Mladen Bašić nam je rekao da je predsednik zainteresovan da čuje šta imamo da kažemo. To je iniciralo ovaj zahtev.
Mi smo se obraćali i svim sudovima sa zahtevom za preferencijalano odlučivanje, obraćali smo se i predsednici Ustavnog suda. Ništa. Pošto je predsednik želeo da čuje našu priču, mi hoćemo da čujemo ima li neku razumnu inicijativu.
*Deo javnosti misli da tražite specijalni tretman. Šta, zapravo, hoćete, podsetite publiku.
To nije tačno, mi ne želimo privilegovan položaj i da nešto ne plaćamo, nećemo ni otpis dugova, mi hoćemo sudske odluke u kojima će sud odlučiti da li sam u pravu ili nisam kad kažem da su te naknade protivustavne jer nisu u skladu sa ekonomskom moći emitera. I da li su u skladu sa zakonima po kojima su donete. Mi u skladu s Pravilnikom plaćamo nespornu tarifu, važeću pre nego što smo je osporili, ne plaćamo samo razliku.
Sa svim problemima s kojima se ja susrećem susreću se i moje druge kolege, svakog dana me zovu da me pitaju hoće li nam biti bolje. Ja ih zovem da mi se pridruže, ali oni kažu: “Nemoj, Majo, imam decu!” Pored finansijskih pritisaka, nedonošenja odluka, ljudima vlada strah.
*Koliko još nameravate da štrajkujete?
Nemojte mene da pitate – pitajte državu. Mi ćemo nedelju dana svakog jutra ovde dolaziti u 5.00 sati da vidimo kada predsednik prima građena.
.jpg)
