Izvor: Press, 24.Avg.2010, 02:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve godine rade bez plate
U leskovačkoj firmi „Univerzal" koja upošljava osobe sa invaliditetom i ne pomišljaju na štrajk, već vredno rade, nadajući se da će ih se država setiti
Zaposleni u državnom preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida „Univerzal" u Leskovcu 24 meseca nisu primili platu. Od novca koji im država uplati, ponekad podele minimalac od 12.000 dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i to je jedino primanje za većinu radnika. U „Univerzalu" je zaposleno 120 radnika, od toga 77 osoba sa invaliditetom. Svi zaposleni redovno dolaze na posao i rade iako ne primaju platu.- Samohrana sam majka. Deca i ja smo više gladni nego siti, ne znam kako ćemo zimu da dočekamo jer nemamo ni za ogrev ni za zimnicu. Redovno dolazim na posao i uvek ispunim normu, ali plate nema. Teško mi je kad prođem pored prodavnice i vidim prepun izlog svega i svačega, a ja deci ne mogu ni hleba dovoljno da obezbedim - kroz suze priča Ljiljana Stoiljković dok sa mašine skida plastične boce.
Do početka leta kada je u Leskovcu još uvek radila Narodna kuhinja, zaposleni u „Univerzalu" dobijali su tokom radnog vremena topli obrok, ali zbog nedostatka hrane i to im je ukinuto.
- To nam je mnogo značilo da imamo bar da jedemo ovde dok radimo. Sad moramo da nosimo od kuće, a mnogo je teško kad nemate šta da ponesete. Teško živimo ali nećemo da napustimo firmu jer to nam je prvi dom - kaže Evica Stevanović.
I ostali zaposleni, iako ne primaju platu, ne razmišljaju o štrajku.
- Ma kakav štrajk, valjda će neko da se seti da i mi postojimo. A i kako da štrajkujemo kad smo bolesni, gde mi možemo da blokiramo neki put ili prugu. Naše je da radimo, pa ćemo valjda i neke pare da primimo - priča grupa radnika dok kroji štof za tapaciranje kauča.
Početkom ove godine „Univerzal" je iz društvenog preveden u državno preduzeće, ali ni ta promena nije poboljšala položaj radnika. „Univerzal" je jedina firma te vrste u Jablaničkom, Pčinjskom i Nišavskom okrugu. U tri hale koje su zahvaljujući zaposlenima očuvane, proizvodi se plastična ambalaža, montiraju se lake metalne konstrukcije, popravlja se i tapacira nameštaj. Direktor Dragoljub Petković deli sudbinu radnika i takođe ne prima platu, ali mu zato stalno pristižu prijave i opomene za neizmirene obaveze prema državi.
- Zdravstveno osiguranje imaju jedino osobe sa invaliditetom, dok ostali zaposleni već sedam meseci nemaju overene zdravstvene knjižice. Imamo dugovanja, ali imamo i potraživanja od skoro četiri miliona dinara, tako da je naš bilans, što bi se reklo, oko pozitivne nule. Međutim, ovakva firma nema nikakve beneficije, već je u istoj kategoriji kao i preduzeća u kojima rade zdravi ljudi. Mi tu konkurenciju ne možemo da izdržimo i stvarno je „dogorelo do nokata". Ne znam ni sam šta i kako dalje - jada se direktor Petković.
U Srbiji su pre dve decenije radila 72 ovakva preduzeća, a sada ih je samo 30. „Univerzal" se ubraja u bolja zbog očuvana tri pogona i placa od dva hektara na atraktivnoj građevinskoj lokaciji u Leskovcu.
- Mi čekamo razumevanje Vlade Srbije i resornog ministarstva i očekujemo neki vid solidarnosti države i grada kako bi opstali. Mislim da su ovakve firme potrebne jer ne znam koliko će poslodavci ispoštovati novi zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Za razliku od njih, naša vrata su uvek bila otvorena za sve koji su mogli i hteli da rade - zaključuje direktor „Univerzala „ Dragoljub Petković.
Pogledaj vesti o: Štrajk
