Izvor: Politika, 05.Okt.2009, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet godina od 5. oktobra
Velikim demonstracijama u kojima je učestvovalo oko milion građana srušen je režim Slobodana Miloševića
Na današnji dan pre devet godina, centralnom mitingu, koji je organizovala Demokratska opozicija Srbije, prethodili su višednevni protesti i štrajkovi organizovani zbog odluke Savezne izborne komisije prema kojoj je trebalo da se održi drugi krug izbora za predsednika SRJ. Međutim, prema podacima opozicije, kandidat DOS-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojislav Koštunica već u prvom krugu ubedljivo je pobedio Slobodana Miloševića.
Naime, na izborima održanim 24. septembra 2000. lider DOS-a Vojislav Koštunica je osvojio 2.470.304 odnosno 50,24 odsto glasova birača, dok je Milošević dobio 1.826.799 glasova odnosno 37,15 odsto glasova.
Tog 5. oktobra demonstranti su na plato ispred Savezne skupštine došli kolonama autobusa, automobila, kamiona dok su buldožeri probijali policijske blokade kojih je duž puteva bilo mnogo. Policija je već u jutarnjim satima upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta. Uprkos tome, blokada je probijena i demonstranti su ušli u zgradu u kojoj je ubrzo buknula vatra kao i u zgradi RTS-a. Ubrzo posle toga, u ruke opozicije počela je da pada jedna po jedna policijska stanica u Beogradu, a policajci su počeli da se priključuju demonstrantima.
U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona dok je Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.
Jedan od simbola protesta bio je i Ljubisav Đokić, poznatiji kao Bagerista Džo, koji je svojim bagerom predvodio proteste.
U aprilu 2001. godine Slobodan Milošević je uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta 2006. godine od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.
J. C.
-------------------------------------------------------------
Da li ste zadovoljni životom u Srbiji devet godina posle petooktobarskih promena
Nataša Pušelja (39), medicinska sestra, Beograd: Strah me je i da se setim devedesetih, dobro je da je to vreme ostalo samo ružna istorija, čije posledice i danas osećamo. Devet godina kasnije osećam se bezbednije i slobodnije, bez obzira što se još nismo do kraja obračunali s huliganstvom i primitivizmom.
Dejan Milinković (36), muzičar, Beograd: „Žestoki” momci i danas vuku za nos celu državu i seju strah čak i u samom srcu Beograda. Za to nije kriv samo neki režim, ili ova država, nego i ovdašnji mentalitet. Ponovo bih se rado odselio odavde da mogu.
Nikola Babić, Novi Sad: Kada je došlo do promena nismo bili svesni šta će nam sve stajati na putu. Ubistvo premijera i neslaganja u Demokratskoj opoziciji Srbije tome je dosta doprinelo. Situacija je različita od grada do grada. No, Srbija kao država sada ima neuporedivo bolji rejting i među zemljama regiona i u široj međunarodnoj zajednici. Upravo u promeni našeg odnosa prema svetu i obrnuto ja vidim najveći iskorak. Mislim da prioritet u socijalnoj politici treba više dati položaju takozvane srednje klase koja je osetila najveći teret tranzicije.
Zoran Petrović, književnik, Kragujevac: Umesto intelektualaca koji sede u mišjim rupama i ćute, devet godina posle petog oktobra ulicama šetaju „huligani”, što je običan eufemizam za ubice. Šeta i Draža Mihailović. S Ravne gore se preselio u virtuelni grob kome traga ni glasa nema. Šetaju i ruski generali koji su pogubili svoje ulice, a TV „Bastilja” prošeta do skupštine da bi pokazala kako je jača od nje. Pare s Kipra su odšetale, a u Zakon o javnom informisanju ušetala je kaznena politika.
Sandra Antal, ekonomista, Subotica: Taj dan, kao i prethodne, ceo sam provela na ulici s hiljadama Subotičana. Zviždali smo, uzvikivali parole i bili puni nade. Promene koje su došle u početku su i nagoveštavale da će se naši životi bitno izmeniti, ali sada sam svesna da se to nije dogodilo. U međuvremenu, prošlo je 10 godina, završila sam fakultet, dobila posao i sada stvari drugačije posmatram, ali ipak mislim da se situacija u društvu nije promenila onoliko koliko smo to u želeli.
Radenko Đurović (45), dipl. pravnika, Užice: Rata, istina, više nema, ne nadleću nas bombarderi, lakše se svetom putuje. Ipak, životni standard nedovoljno raste. Izbrisana je srednja klasa kojoj bi ja trebalo da pripadam. Osnovni kriterijum za napredovanje je partijska pripadnost, a ne struka i znanje. Narušen je sistem vrednosti, novac je glavno merilo uspešnosti. Posebno brine što su mladi ljudi bez ikakve šanse za zaposlenje.
Dragan Kovačević (55), direktor škole, Čačak: To je bila narodna buna protiv rđavog života, ali se sva pozitivna snaga kasnije istopila zbog neodgovornosti političara. Smatram da srpski političari nisu dorasli iskušenjima koja im je vreme nametnulo i iz te činjenice polaze sve naše muke i nevolje. Niti živim bolje, niti sam srećniji jer svakodnevno oko sebe, u prezaduženoj zemlji s prezaduženim građanima, gledam kako se ljudi bore za opstanak – kaže za Kovačević.
Mileta Popović, preduzetnik, Pančevo: Koliko god se neki trudili da raznim konzervansima produže iluziju o dejstvu petooktobarskih promena, izvesno je da su stvari izmakle kontroli. Ono što smo očekivali, i što je obećano, prvo se ukiselilo, onda pokvarilo, a sada je počelo već i da vonja. Bojim se da je petom falio dobar četvrti oktobar, kada je stvari trebalo dobro osmisliti, a ne praviti razne kompromise.
[objavljeno: 05/10/2009]
Pogledaj vesti o: Štrajk
