Izvor: B92, 14.Nov.2012, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan štrajkova - neredi u Evropi

Madrid -- Talas nezadovoljstva zapljuskuje Evropu. Protesti radnika u Španiji, Portugalu, Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji. Ima sukoba, 150 uhapšenih.

U okršajima demonstranata i policije u Madridu ima više desetina povređenih, a grupa od stotinjak studenata se sukobila s policijom u Milanu.

Evropska konfederacija sindikata je pozvala radnike da u što većem broju izađu na ulice, a u protestima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će učestvovati 40 organizacija iz 23 evropske zemlje. Rojters navodi da se milioni očekuju na ulicama.

"Oštre mere štednje su slepa ulica, od koje moramo da odustanemo. One samo povećavaju nejednakosti, zbog njih raste socijalna nestabilnost, a ekonomska kriza se ne rešava", saopštilo je udruženje sindikata, koje je Dan evropske akcije i solidarnosti označilo i kao Prvi panevropski generalni štrajk.

Pirinejsko poluostrvo biće posebno pogođeno, jer sindikati od ponoći organizuju generalni štrajk, a širom kontinenta je već otkazano više od hiljadu letova i saobraćaj je blokiran.

U Španiji se boje "grčkog scenarija", dok drugi smatraju da je državi potreban radikalni novi početak. Tamo su i protesti najradikalniji. Do večeri kada je na ulice Madrida izašlo na destine hiljada demonstranata, 118 osoba je uhapšeno, dok je 74 ljudi, među kojima 43 policajca povređeno.

Među uhapšenima su dve osobe kod kojih je pronađen materijal za pravljenje eksploziva. U centru Madrida policija je u jednom okršaju sa demonstrantima upotrebila i gumene metke, a više izloga je razbijeno, naveo je Rojters.

Na glavnom trgu u španskoj prestonici bio je okačen transparent "Oduzimaju nam budućnost", dok je iznad demonstranata, kojih se prema najvećem španskom sindikatu Komisiones obreras okupilo više od milion, preletao policijski helikopter.

Podršku međunarodnom danu akcije dala su i tri sindikata u Srbiji. U organizaciji Policijskog sindikata Srbije, Ujedinjenih sindikata Sloga i Novog sindikata zdravstva u Beogradu se okupilo oko 300 ljudi.

Demonstranti su tokom jutra lepkom i novčićima "blokirali" bankomate, a na izlozima u mnogim gradovima osvanule su nalepnice s porukama protiv vlade i evropskih mera štednje.

Sindikati su saopštili da se štrajku priključilo skoro sto odsto radnika u industriji automobila, energetike, brodogradnje i građevine. Zvaničnica ministarstva rada Kristina Dijas ipak kaže da se štrajk neznatno primećuje u oblastima otpreme robe i prodaje hrane u najvećim gradovima.

Ona je kazala da je potrošnja električne energije, koja je pokazatelj industrijske aktivnosti, smanjena za 11 odsto.

Protesti su prerasli u nasilje i u Italiji, gde se destine hiljada studenata i radnika u više gradova sukobilo sa policijom, a upotrebljen je i suzavac.

U Rimu su demonstranti na policiju bacali kamenice, flaše i petarde, a oko 60 ljudi uhapšeno.

Sukoba je bilo i u Portugalu, gde je policija upotrebila pendreke kako bi rasterala demonstrante ispred parlamenta u Lisabonu, a tom prilikom povređeno je pet osoba, od kojih jedna teže.

Demonstranti su gađali policiju kamenicama više od sat vremena, a zatim su policajci uzvratili i rasterali demonstrante, prenosi AFP. Protesti protiv mera štednje održane su i u drugim portugalskim gradovima, uključujući Porto na severu zemlje gde se okupilo oko 2.000 ljudi.

Štajkovi u Španiji i Portugaliji pored najnasilnijih bili su i najveći, pri čemu je na stotinu letova otkazano, škole su zatvorene, automobilska industrija je bila u prekidu, dok su lučki i železnički saobraćaj radili smanjenim kapacitetom.

Oko 100 demonstranata protestovalo je mirno u centru Atine, noseći velike italijanske, portugalske i španske zastave i transparente sa natpisom "Stvarno je dosta".

Sindikati su izašli na ulice tokom dana i u Francuskoj, Poljskoj i Kipru, a belgijskim demonstrantima je u pomoć pritekla i magla, pa su železničke veze sa drugim zemljama obustavljene.

U Francuskoj pet sindikata organizovalo protestne šetnje u više od 100 gradova, ali nije pozvalo na štrajk.

Mirnih demonstracija sa manjim brojem učesnika bilo je i u Nemačkoj, Holandiji i Danskoj.

Španci: Vlada nije ispunila obećanja

Penzionisani profesor istorije Alberto Lopez 40 godina je pokušavao da svoje studente nauči da je španska demokratija, zbog još prisutnih posledica građanskog rata i Frankove diktature, veoma krhka:

„Španci, posle 40 godina diktature, još nisu naučili da cene demokratiju. Nismo savladali proces tranzicije. Mislim da moramo iznova da organizujemo našu državu, da moramo početi od početka.“

Upravo to traže i hiljade ljudi koji skoro svakodnevno protestuju na ulicama Madrida, Valensije ili Barselone, uprkos kiši, hladnoći i vetru. U današnjem generalnom štrajku učestvovaće i službenici javnih službi. Svi oni zahtevaju veću transparentnost i pravdu i žele da sačuvaju posao. Pod udarom kritike nalazi se i javna administracija zbog beskorisnih fondacija, škola, univerziteta i preklapanja nadležnosti.

Direktor filmske kompanije „Onli 925“ Oskar Vigiola podržava masovne proteste: „Naša vlada nije ispunila izborna obećanja, lagali su nas. Građani imaju pravo da na ovaj način utiču na rad vlade.“

Premijer Marijano Rahoj želi da racionalizuje zdravstveni sistem i uvede obavezno sufinansiranje. Ono što je u Nemačkoj već dugo na dnevnom redu, u Španiji je realnost: dodatne takse za određene posete lekaru i recepte.

Bolnice se privatizuju, a razna smanjenja predviđena su i u javnom obrazovanju. Skoro 40.000 nastavnika ostalo je bez posla. Španski sindikati, naravno, ne podržavaju politiku vlade. Predstavnik sindikata CCOO Fernando Lokano kaže:

„Štednja i rast moraju se kombinovati tako da stimulišu privredu i otvaranje novih radnih mesta.“

Velika nezaposlenost

Nezaposlenost u Španiji je veća od 24 odsto. U deset procenata španskih domaćinstava nezaposlena su oba roditelja. Nezaposlenost među mladima prešla je 50 odsto. Prošlog petka jedna žena se bacila kroz prozor jer nije bila u stanju da otplaćuje hipoteku za kuću. Više od 500 ljudi svakog dana gubi krov nad glavom jer nisu u stanju da plate hipoteku.

„Ljudi gube kuće i potom moraju dodatno da plaćaju dugove. To je vrzino kolo“, kaže Ana Sakistan, stručnjak za imovinska prava.

Učiteljica francuskog Aurora Gomez Arahal neće učestvovati u generalnom štrajku. „Umorna sam“, kaže, iako ima sve razloge da protestuje. Ali ne veruje da izlazak na ulice može nešto da promeni.

Nastavak na B92...

B&F Online: Nemiri širom Evrope, radnici udruženi protiv mera štednje

Kurir: DAN GNEVA: Ulični ratovi po Evropi