banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
Kategorije


Kako izgleda to?
Vaš glas
U fokusu
Regioni
Izvori
Arhiva

Korisnicki servisi

Naši sajtovi

Fan stranice

Promo



Neverovatan pismeni sastav učenika gimnazije  

19.Feb.2010, 20:18, Izvor: S media Neverovatan pismeni sastav učenika gimnazije

Prenosimo vam pismeni zadatak jednog gimnazijalca koji zaslužuje da bude pročitan. Teme pismenog zadatka bile su "Koštana" i "Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim". Učenik je izabrao drugu temu.

Gledam, al' oči su mi sklopljene. Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.

Slušam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam zadovoljan. Sahrana je prilično dobro urađena. Mile, prvi gučevački trubač sa svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju, dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.

Počeh da vičem: "Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim", ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti."

Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: "E pa dodje vreme da se rastajemo". Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima raja stajao je Sveti Petar. "Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi ispričamo".

Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: "Ne piše ti se dobro, Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka." Priznajem, malo sam se uplašio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar. Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa rekoh:

"Dobar dan, Bože!". Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.

Konačno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: "Kaži Omoljice." Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči:

"O Bože, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da spomenem..."

Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa reče:

- Jesi li ti Omoljice pročitao "Koštanu"?

- Nisam - velim ja.

- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?

- Nisam - opet ću ja zbunjeno.

- Da li te tuga obli, Omoljice?

- Ne Gospode - rekoh - a zašto?

- Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da

si promašio temu.

Bog je moćan - pomislih u sebi...

**Dobio je 5!!!** Izvor: S media

Nastavak na S media...   
      
Losa vest 3 Dobra vest 4

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta S media. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta S media. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.