Izvor: Blic, 23.Nov.2014, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RUS POBEGAO IZ UKRAJINE Našao sam mir u bratskoj Srbiji
Svuda se žale da je teško. Slušao sam to u Ukrajini, Španiji, Rusiji, Crnoj Gori. Ali ovde, u bratskoj Srbiji, konačno sam našao mir.
Ovako za „Blic“, malo na ruskom a malo na srpskom, počinje svoju ispovest Rus Aleksej Širin (37). Iz Ukrajine je izbegao u avgustu, a u Srbiju je stigao pre mesec dana i tu, kaže, namerava da ostane.
- Pobegao sam kada su Ukrajinci pokušali da me regrutuju da ratujem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << protiv Rusa. Da nisam otišao, uhapsili bi me, ubili... - priča Aleksej spuštene glave, dok u rukama obrće čašu.
Zaljubljen u Hram
Za mesec dana u Beogradu, Aleksej je obišao sve muzeje, gde su ga pustili da uđe besplatno. Naročito, kaže, voli da prošeta do Hrama Svetog Save, a najlepšim delom Beograda smatra Kalemegdan.
- Volim da posmatram stare građevine. Poznajem istoriju ovih predela i zanimljivo mi je kako se ona oslikava u arhitekturi - kaže Aleksej.
U Ukrajini je živeo u Zaporožju, gradu na reci Dnjepar, koji broji skoro 800.000 stanovnika. Tamo je završio srednju mašinsku školu i diplomirao na tehničkim naukama. Kao inženjer metalurgije radio je u metalurškom kombinatu, ali je zbog male plate bolji život rešio da potraži u Španiji, gde je svojevremeno živeo sa suprugom Peruankom.
- Ona je i dalje tamo, u Madridu. Razveli smo se. Ja sam se onda vratio u Zaporožje iako se tamo živelo loše i pre rata. Sada je tek tragično. Nema vode, nema struje. Poslednji put kada sam se čuo sa majkom samo mi je rekla: „Sine, ne vraćaj se“ - priča Aleksej.
Iz Ukrajine je prvo izbegao u Crnu Goru koju opisuje kao „lepo turističko mesto, ali ništa više od toga“. Potom je stigao do Bosne i Hercegovine i posetio Republiku Srpsku za koju je čuo da ima sličnu sudbinu kao istok Ukrajine.
- Srpski narod, a tuđa zemlja. Takva nam je sudbina. Možda zato osećam da ovde pripadam. Lutao sam takoreći po celoj Evropi, ali nigde nisam osetio toplinu doma kao u Srbiji - kaže on.
Smešten je u centru za azilante u Krnjači, u sobi sa još jednim pravoslavcem, Brankom iz Makedonije. Dane provodi učeći srpski, pa smo tako na njegovom stolu zatekli Ljermontov roman „Junak našeg doba“, sa paralelnim stranama na srpskom i ruskom jeziku. Aleksej nam je odmah pokazao i svesku ispisanu lekcijama iz gramatike.
- Naučiću srpski kao maternji i potražiti posao. Bilo kakav. Svoj put posmatram kao avanturu. Biće teško, ali zanimljivo. I nadam se sa srećnim krajem - poručuje mladi Rus.
.jpg)
