Izvor: Politika, 21.Okt.2014, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborni haos u Rumuniji
Prvi put u rumunskoj postrevolucionarnoj istoriji obaveštajne službe javno otkazale poslušnost odlazećem predsedniku Trajanu Baseskuu
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Približava se kraju predizborna kampanja za izbore novog rumunskog predsednika (prvi krug je 2, a drugi – 16. novembra). Kampanja se odvija u ovde do sada neviđenom haosu, pri čemu u njoj glavno kolo, paradoksalno, vodi odlazeći predsednik Trajan Basesku iako nije kandidat, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegov drugi i poslednji petogodišnji mandat ističe 21. decembra 2014.
Uprkos ustavnim odredbama koja predsedniku zabranjuju političko opredeljivanje i angažovanje u korist neke stranke, Basesku skoro svakodnevno izlazi na medijsku scenu i otvoreno navija za svoju „vernu” političku saradnicu, bivšu ministarku Elenu Udrea, koja se pojavljuje kao prva i jedina žena učesnica trke za zauzimanje fotelje u predsedničkoj palati „Kotročenj”, u kojoj je radila jedno vreme kao predsednički savetnik i šef Baseskuove predsedničke kancelarije.
Predsednik Basesku je za nju stvorio čak jednu stranku – Partija narodni pokret – i postavio je za lidera stranke.
Razlog svemu, kako se tvrdi u rumunskim medijima, jeste to što se Basesku nada da će preko eventualne Udreine pobede moći da izbegne sudske odgovornosti za niz nezakonitih malverzacija, od kojih ga je do sada štitio predsednički imunitet.
Popularnost gospođe Udrea, čuvene rumunske „političke plavuše sa oblinama“, veoma je mala, skoro nikakva, i zato je predsednik Basesku rešio da za nju stvori povoljni izborni prostor time što će pokušati da iz predsedničke trke izbaci glavne konkurente.
A konkurenata ima čak 14. Od njih jedan jedini (premijer Viktor Ponta) zastupa levicu, dok se na desnici nalaze skoro svi ostali kandidati, koji se mogu ujediniti u drugom krugu pod Udreinom zastavom. Sva ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da najveće šanse za konačnu pobedu ima premijer Ponta, inače lider Socijaldemokratske stranke. Zato se na njega i okomio predsednik Basesku razradivši specijalnu strategiju da ga sasvim izbaci iz predsedničke trke.
O toj lukavoj strategiji, njenom sprovođenju i rezultatima ovde se već nedeljama vodi burna polemika iz koje je proizašla tvrdnja da se predsednik služio i služi zakonom potpuno nedozvoljivim sredstvima. Ocenjuje se da je predsednik mesecima kopao jamu premijeru, ali da je na koncu u nju sam upao.
Već je poslovično poznata politička akrobatika u kojoj ovde Basesku nema premca i u kojoj se često nalazio na ivici ili izvan zakonskih okvira. Ali, ovoga puta je grdno, antologijski omanuo da se o tome naširoko raspreda i u međunarodnoj štampi.
U nameri da ocrni i kompromituje mladog premijera Pontu (42) u očima biračke javnosti, predsednik Basesku je lično lansirao priču da je Ponta „nepodoban” i da treba da da ostavku pošto je „nezakonito” bio „prikriveni oficir”, odnosno špijun spoljnoobaveštajne službe (SIE). Šuškanje o tome se „tek onako” pojavilo u medijima. Ta je šuškanja prihvatio predsednik Basesku i izašao u javnost svojim otvorenim tvrdnjama da on to „precizno zna” i da će pokazati „neoboriva dokumenta”. Računao je da je dovoljno nastupiti propagandističi, ponavljati tvrdnje i da će mediji odraditi svoje.
Međutim, to mu se obilo o glavu, jer je izbio skandal koji je potresao sve pore rumunskog političkog života.
A desilo se ovo. Poznati rumunski političar, bivši ministar spoljnih poslova Teodor Meleškanu, bio je poslednjih nekoliko godina direktor spoljnoobaveštajne službe (SIE). Pre nekoliko meseci on iznenada podnosi ostavku na tu dužnost, a zatim se pojavljuje kao predsednički kandidat. Naravno, medijski reflektori se odmah okreću ka njemu. Novinari ga pitaju da li može da potvrdi Baseskuove tvrdnje da je premijer Ponta nekada bio „špijun”, „oficir pod prikrićem”, radeći u isto vreme i kao državni tužilac (1997–2001). Meleškanu je odgovorio da po zakonu ne može to ni da potvrdi ni da porekne. Jednostavno, tajne agente štiti zakon. Novinari ne posustaju. Oni pitaju Meleškanua da li je predsednik tražio od njega „spisak tajnih agenata koji su radili i dalje rade pod prikrićem u rumunskoj vladi” tokom svih godina od 1990.
Usledila je sasvim neočekivana bomba. Meleškanu je suvo odgovorio: „Da, tražio je.” I to još od 2013. godine. Što je značilo da se Basesku odavno pripremao za izbornu diverziju.
Posle toga izbezumljeni šef države izlazi pred male ekrane i u suštini priznaje da je tražio da mu se otkriju „agenti”, jer on, navodno, ima prava na sve informacije. Meleškanu mu odgovara: da ima pravo na sve informacije, ali ne može da zna ko je te informacije nabavio. „Izvor informacija je stroga tajna za sve.”
Politički analitičari pomno prate javnu polemiku Basesku–Meleškanu i zaključuju da je predsednik zloupotrebio svoj položaj u pokušaju da koristi obaveštajne službe u svom obračunavanju sa političkim protivnicima. Ali da su mu obaveštajci otkazali poslušnost. Ovo je snažno odjeknulo u rumunskoj javnosti kao nešto što se prvi put dešava u dvadesetpetogodišnjoj rumunskoj postrevolucionarnoj istoriji.
U stvari, ovim je potvrđeno da su optužbe upućivane godinama Baseskuu da se nedozvoljeno koristi tajnim dosijeima za obračun sa oponentima bile opravdane. Bruka je pukla ne sve strane. Tvrdi se da je ovim naneta grdna šteta rumunskim nacionalnim interesima i ugledu Rumunije. Basesku se u rumunskoj štampi upoređuje sa Neronom koji je posle sebe ostavio samo zgarišta.
Milan Petrović
objavljeno: 21.10.2014.
.jpg)
