Izvor: Deutsche Welle, 01.Jun.2015, 14:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljudi gube svaku nadu

Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer boravi ovog ponedeljka (1.6.) u Pojasu Gaze. On želi da sagleda trenutno stanje u kojem žive Palestinci kako bi se počelo s obnovom.

Zvuk izraelskih bespilotnih letilica koje ovog ponedeljka nadleću i nadgledaju Gazu, čuje se svuda. Isti taj zvuk čuo se i za vreme rata u leto 2014. Tako je bilo i u četvrti Šejaja istočnom delu grada Gaze koji je tada najviše stradao. „Čovek nikada ne zna kada bi sve ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << moglo da počne“, komentariše jedan prolaznik pogleda uprtog u nebo. „Ovde svakog trenutka može da počne novi rat.“

I godinu dana nakon kraja rata, još uvek sve podseća na sukobe. Ulice su činjenica raščišćene, ali sa obe strane se i dalje vide uništene zgrade, ruševine... Vrlo malo toga se obnavlja.

Ulicama često prolaze konvoji oklopnih vozila. Malobrojni strani posetioci obilaze te oblasti. U većini slučajeva to su egipatski i izraelski političari koji žele da steknu jasniju „sliku situacije“.

Mnoge takve konvoje već je video i Islam Aleva. Važno je, kaže, da stranci dolaze u Gazu i vide posledice rata. „Mi to pozdravljamo“, kaže Aleva i dodaje da bi „svi trebalo da dođu“. Ipak, on ne očekuje da će zbog toga situacija da se promeni.

Kuće se obnavljaju

Život u ruševinama

U kući Islama Aleve ne može da se živi. Nedostaje najveći deo zidova na prvom spratu. Stepenište je potpuno izrešetano gelerima i mecima. Uprkos tome, taj otac 13-oro dece sa svojom porodicom i dalje živi u kući. „Svi mi kažu da kuća više nije sigurna i da je treba potpuno srušiti“, kaže on. „Ali gde ćemo onda?“

Za preseljenje nedostaje novca. Odmah nakon rata dobili su jednokratnu pomoć od Hamasa i nekih humanitarnih organizacija. Sada zavise od njegove plate koju dobija jednom u tri meseca i to samo polovinu zarade. „A stalno moram da brinem da deca ne diraju u kablove i da ih ne udari struja“, priča pokazujući gole kablove koji vire iz zida, dok mu se oči pune suzama. Rat jeste bio dovoljno strašan, ali ta situacija sada je bezizgledna.

Sudbine poput ovih su dobro poznate Robertu Tarneru. Već tri godine radi od jutra do sutra kao šef agencije UN zadužene za pomoć palestinskim izbeglicama – UNRWA. „Narod u Gazi duboko je frustriran i besan iz više razloga“, kaže Tarner. „Obnova teče suviše sporo. Od kraja rata nijedna potpuno uništena zgrada nije obnovljena.“

Dopremanje građevinskog materijala sporo teče

Tarner je preživeo dva rata u Gazi. I onaj 2012, i ovaj posljednji pre godinu dana, a u julu će završiti svoj angažman. „Nema napretka u dijalogu među samim Palestincima, a blokada se nastavlja skoro devet punih godina.“ Granice te gusto naseljene oblasti, u kojoj živi 1,7 miliona stanovnika, striktno kontrolišu Egipat i Izrael. I zbog toga je takođe obnova ekstremno spora i komplikovana.

Ali Tarner ima da kaže i nešto pozitivno: samo tri nedelje nakon prestanka rata, nekoliko UNRWA škola ponovo je otvoreno, bez obzira na to što su mnoge bile oštećene i tokom rata služile kao izbeglički centri. Ipak, u sedam škola i dalje su smeštene izbjegličke porodice.

Oko 60.000 porodica dobilo je pomoć za rekonstrukciju porušenih i oštećenih kuća. Građevinski materijal doprema se preko Gasa Recostruction Mechanism (GRM), organizacije koju su u oktobru osnovale UN i palestinske autonomne vlasti. Ipak, finansijski pritisci i striktne kontrole uvoza građevinskog materijala, dodatno komplikuju stvar. Izrael tako želi da spreči da militantne grupe materijal koriste za izgradnju tunela.

Bez rada nema ni nade

Osim spore obnove, Svetska banka i UN brinu pre svega zbog visoke stope nezaposlenosti. Oni upozoravaju da je Pojas Gaze na ivici propasti. „Nezaposlenost je veća od 40 odsto. Kod mladih preko 60 procenata“, kaže rukovodilac UNRWA Robert Tarner. „Ljudi su pre godinu dana imali nadu, a sada su je manje-više izgubili.“

I profesor hemije Mazen Hamada često se pita kako dalje. „U Gazi imamo dve vlade koje nisu jedinstvene. I zbog toga ništa ne napreduje, a mi smo ti koji zbog toga pate. Nadam se samo da međunarodna zajednica ne čeka da se one slože jer bi to moglo da potraje.“

Profesor Hamada: Novi rat može da počne svakog trenutka

Strah od novog rata

Hamada je u ovom ratu takođe izgubio kuću. Nakon jednog telefonskog poziva izraelske vojske, porodica je napustila kuću u istočnom delu grada Gaza. Nekoliko minuta kasnije od kuće nije ostao ni kamen na kamenu. „Ni do danas mi nije jasno zašto su gađali našu kuću“, kaže on. „Sve što smo 20 godina stvarali, nestalo je. Sve naše stvari i uspomene na detinjstvo naše četvoro dece.“

Šestočlana porodica sada živi u malom trosobnom stanu u centru Gaze. No, profesor je naučio da se nosi s tom novonastalom situacijom. Ali, kao i mnogi drugi i Hamada strahuje od novog sukoba. „Svako jutro kad ustanem pomislim: danas može da počne rat, svakog trenutka i bez najave.“

Nastavak na Deutsche Welle...