Izvor: S media, 11.Jun.2010, 23:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliko uvo sve veće

Prepucavanje između vlasti, zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja ne stišavaju se ni posle pet dana. Dok ombudsman Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić insistiraju na amandmanima na Zakon o elektronskim komunikacijama da bi se sprečilo neovlašćeno prisluškivanje građana, vladajuća većina tvrdi da je zakon dobar.

- Ako amandmani ne budu usvojeni, bezbednosne službe će moći, bez odluke suda, samo na osnovu diskrecionog prava svog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << šefa, da raspolažu podacima o tome kada ste telefonirali, kome, sa kog broja i sa koje lokacije. Znaće i kome ste poslali mejl, sa kog računara. Ovi podaci mogu biti na raspolaganju 12 meseci - objašnjava za ”Novosti” zaštitnik građana Saša Janković, i dodaje da će, ako javnost bude zahtevala, podneti čak i Zakon Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti.

Sa ovim se slaže i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja:

- Pitanje je da li želimo da legalizujemo da BIA, MUP i vojne službe imaju pristup podacima bez dozvole suda. Mi mislimo da je to suprotno Ustavu.

Međutim, u BIA ne misle tako. Prema rečima portparola Jovana Stojića, ovaj zakon bezbednosnim službama i policiji ne daje nikakva ovlašćenja koja već nemaju. One i sada mogu da imaju uvid u listinge vaših razgovora, SMS poruka ili mejlova, ako postoji procena da ste bezbednosno interesantni ili da ste počinilac krivičnog dela, a na osnovu odluke rukovodioca službe bezbednosti ili MUP.

- Ne mislimo da je ova odredba protivustavna - kaže Stojić, i objašnjava da bi suprotno Ustavu bilo samo kada bi oni ulazili u sadržaj razgovora ili poruka bez sudske odluke. - Ako bi prošli amandmani, morali bi da se menjaju zakoni kojima se reguliše rad bezbednosnih službi - o BIA, o VBA i VOA, i o policiji. Time bi nam bio otežan rad.

Na pitanje koliko ovaj zakon otvara mogućnosti za zloupotrebe, Stojić odgovara da postoji i mogućnost zloupotrebe službenog oružja, pa ipak zakon neće zabraniti službenim licima da ga nose.

- Zato treba pričati o kontroli primene ovlašćenja koja imamo, a ne da li će nam ta ovlašćenja biti data - zaključuje portparol BIA.

POLICIJA NE DA SVOJA PRAVA

BIA nije jedini državni organ koji ima pristup listinzima poziva i mejlova. Čak mnogo više ovu mogućnost koristi MUP. Prva stvar koju policijski operativci urade kada se desi ubistvo ili otmica, jeste uvid u listinge. Zato u ovim službama tvrde da bi im, ako dozvolu za to bude davao sud, bio usporen rad.

ZLOUPOTREBA OVLAŠĆENJA

BOŽO Prelević, bivši koministar policije i advokat, smatra da je problem u zakonima koji regulišu kontrolu službi bezbednosti. On se zalaže za šira ovlašćenja policije i tužilaštva, ali i za veću kontrolu službi:

- Tada se ne bi dešavalo da bezbednosne službe prisluškuju na osnovu političkih ili naloga iz kriminalnih krugova, niti da se koriste prisluškivani razgovori protiv političkih protivnika, biznismena ili, čak, urednika medija.

Nastavak na S media...