Izvor: Večernje novosti, 12.Jun.2016, 10:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji novi uslovi?

Pojavile se nove neizvesnosti oko otvaranja poglavlja 23 i 24 u pregovorima naše zemlje sa EU. Sporna pitanja manjina, odnosi sa Prištinom... Zahtevi Finske i Mađarske BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA U BRISELU se iza zatvorenih vrata i dalje vode žustre debate o tome kakva treba da bude zajednička pregovaračka pozicija Ervopske unije prema Beogradu. Kako prenosi nemački "Dojče vele", neizvesnost prati >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << najavljeno otvaranje poglavnja 23 i 24, koje se očekuje najverovatnije do kraja juna. Iz dokumenta u koji je "Dojče vele" imao uvid, navodi se da susedi od Srbije traže bolju zaštitu manjina, a Nemačka najavljuje da će ostala pregovaračka poglavlja biti otvorena kada bude napredovala normalizacija odnosa sa Kosovom. Takođe, kako se ukazuje, različite manje ili veće zahteve imaju Rumunija, Bugarska i Mađarska, ali i Nemačka i Finska. - Tokom sastanka radne grupe Evropskog saveta zadužene za pitanja proširenja, predstavnici Nemačke su prethodne sedmice ostali na poziciji da se pregovaračka poglavlja mogu otvarati samo ukoliko dođe do daljih pomaka u normalizaciji odnosa sa Kosovom - stoji u ovom dokumentu. - To, ipak, ne važi za već otvorena poglavlja 35 i 32, kao ni za poglavlja 23 i 24, koja bi trebalo da budu otvorena uskoro. Ukazuje se takođe da će ostalih poglavlja Nemačka podržati tek "u svetlu napretka u zatvaranju preostalih rupa u primeni sporazuma o normalizaciji iz aprila 2013. Iz još jednog poverljivog dokumenta, nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, u koji je "Dojče vele" takođe imao uvid, navodi se "da Berlin zahteva da Beograd i Priština nastave tehnički dijalog, ali i razgovore visokih političkih predstavnika, čim se formira srpska vlada".ODLUKE - HOLANDIJA se nada da će tokom svog predsedavanja EU, koje ističe krajem juna, biti otvorena poglavlja 23 i 24. Ipak, države članice donose konačnu odluku o tome - poručio je nedavno za "Novosti" portparol holandskog predsedništva EU Dirk Jan Fermej. Izvor "Novosti" iz Evropskog saveta pojašnjava da će zahteva uvek biti sve dok traju pregovori i da će Srbija, u svakom slučaju, morati u potpunosti da se usaglasi s evropskim tekovinama, uključujući i puna prava manjina ili nezavisnost pravosuđa. - A to je dugačak proces. Važno je da su se sve zemlje složile da poglavlja 23 i 24 budu otvorena. Ukoliko se postigne saglasnost, različite primedbe prestonica biće unete kao merila koja će Srbija morati da ispuni do zatvaranja određenih poglavlja - kaže naš sagovornik. Ono što bi sada, eventualno, moglo da poremeti praktično već postignut dogovor o otvaranju navedenih poglavlja, nisu ni manjine, ni pravosuđe, već nedavni negativni izveštaj Serža Bramerca. Zemlje članice tim povodom mogu da reaguju na nivou radne grupe, na sastancima ambasadora ili na samom ministarskom sastanku predviđenom za 20. i 21. jun u Luksemburgu. Inače, u radnoj grupi zaduženoj za proširenje sede predstavnici Evropske komisije i svih članica. Iz protokola se vidi da hrvatski predstavnik nije više imao posebnih primedaba, ali su zato predstavnici Mađarske, Rumunije i Bugarske naglasili značaj monitoringa i zatražili da Brisel proverava da li će se Srbija držati zadatih rokova za ispunjavanje akcionog plana.IZBORI BERLIN, kako navodi "Dojče vele", insistira i da se evropska pregovaračka pozicija proširi tako da se pomenu i "zabrinjavajući" glasovi tokom srpske predizborne kampanje. Prema stavu nemačkih diplomata, prečesto su u prvi plan tokom debate isticani "nacionalni interesi Srbije na Kosovu i u Republici Srpskoj", a premalo se govorilo o "ambicijama za pristup EU". Stav Rumunije je da Brisel od Srbije mora jasnije da traži bolje omogućavanje verskih službi na jeziku manjina. Čini se, ipak, navodi "Dojče vele", da u ovoj fazi neće biti daljih zatezanja ni blokada, jer je stav Evropske komisije o rumunskom zahtevu da je akcioni plan Srbije o zaštiti manjina dovoljan, odnosno da ne treba tražiti više, jer su ispunjeni standardi Okvirnog sporazuma za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Taj dokument je usvojen 1995. a Srbija ga je potpisala 2001. godine. Na primedbe da treba strogo kontrolisati tempo kojim Beograd ispunjava ono što je zacrtano u akcionom planu za poglavlja 23 i 24, u Evropskoj komisiji navode da je "kvalitet važniji od brzine". HELSINKI ZA NEZAVISNO PRAVOSUĐE IZ dokumenta radne grupe Evropskog saveta zadužene za pitanja proširenja proizlazi da je posebno predstavnik Finske naglasio značaj nezavisnog pravosuđa, primerenog trajanja procesa, poboljšanja obrazovanja sudija i tužilaca, sprovođenje akcionog plana za borbu protiv korupcije i poboljšanja zakona o zaštiti podataka. - Helsinki nije tražio da se u zajedničku pregovaračku poziciju sada uvode novi elementi, ali će tokom pregovora insistirati na pobrojanim temama - prenosi "Dojče vele".

Nastavak na Večernje novosti...

N1 televizija: Novi stari uslovi za početak pregovora