Izvor: Blic, 31.Avg.2015, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strip je medij budućnosti
Jedan od najvećih strip-crtača današnjice Rajko Milošević Gera bio je gost Nišvila, a u Mikseru je u toku izložba za koju je odabrao oko 90 originala.
Rajko Milošević Gera stigao je protekle nedelje i da u Studentskom kulturnom centru Beograda održi izuzetno posećen master klas za autore, umetnike i zaljubljenike u devetu umetnost.
- Naš posao nije ilustrovanje, već izražavanje. I to je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ono sa čim se budimo; da
"Vi ste već ono što biste želeli da budete, samo bi trebalo da sklonite ono što smeta. Uzmite fotografiju kad ste bili dete i videćete, to dete je već tada imalo različit pogled na svet. Ako niste imali sreće, onda ste zatrpali to dete i jedini način da se ponesete fer prema njemu jeste da mu se obratite. To dete će vam reći gde se nalazi ta linija, a ona je uglavnom vaš kapric, neka specifična, organska želja da radite baš tako a ne drugačije. Bolji put nisam našao. Ta linija postoji, samo je treba osloboditi, dati joj vazduha.“
stavimo nešto na papir i emocionalno opravdamo scenario, budemo fer prema predlošku, da znamo da li je ili nije za nas. Želim da ogolim to kako ja radim, kao i da razgovaramo o umetnosti na način kako da je mislimo, a ne šta o njoj da mislimo, da razumemo šta spaja Bresona, Pikasa, Felinija i Mebijusa - poručio je Gera.
Prvi strip objavio je 1982. u „YU stripu“ - „Elemera Džouns“, radovi i uspesi su se potom nizali. Od 1991, otkad živi u Barseloni, Milošević se bavio i komercijalnim poslovima, dizajnom, omotima, plakatima.. Svetski poznatim učinili su ga „Howard Blake“ i serijal „Scalped“, promovisan kao Sopranovi u indijskom rezervatu. Zbog strip-romana Tarantinovih filmova „Prokletnici“ i „Đangova osveta“ za njegovo ime čuli su i oni koji ne prate devetu umetnost.
- Uspeh je lep, prija, olakšava da živite rasterećenije sa greškom, a one se dešavaju. Dobri ste onoliko koliko je vaš najgori crtež dobar! Ali uspeh je samo konsekvenca, nije važan koliko ambicija, ali ne treba biti halapljiv - poručuje Gera.
"Linija i osećaj mase dve su stvari koje definišu svakog stip profesionalca. Linija je naše osećanje, a osećaj naše forme ili tema je ono što mi jesmo fizički. Kad se te dve stvari spoje, to je naš stil. Takođe, pravila su ono što nas guši i tu su da ih upoznamo, prevaziđemo, promenimo, upotrebimo ili ne, a ono čega treba da se držimo su zakonitosti ili ono što je život i to je ono što mi iz sebe izvlačimo dok crtamo" objašnjava Gera.
O tajni svoje kreativnosti kaže da sluša kako se tog dana oseća i onda radi ono u čemu je najbolji u tom danu.
- Kreativnost je disciplina. Dnevni rad je priprema za oko dva ili tri sata kreativnosti. Kad ideje procvetaju, dobijete nešto zanimljivo. Svoje crteže tešem kao da ih vajam. Kao u onoj anegdoti kad su pitali umetnika kako je od komada mermera napravio slona, a on odgovorio da je uzeo mermer i odbacio sve ono što nije slon. To je to, ništa više! Crta potreba i nije bitno kada si je osetio i počeo, ako potreba postoji možeš da budeš miran i pratiš ritam svog života jer ono najbitnije je tu. Samo se straha treba plašiti. Početnicima uvek kažem da rade ono što im pričinjava najviše zadovoljstva, ono što ih niko ne tera da rade - dodaje on.
Semjuel L. Džekson izjavio je u nekom TV šouu da voli Gerin rad, koji je zapazio i Tarantino. Tako je iz „Plejboja“ i dobio ponudu da radi strip po isečku iz scenarija „Prokletnici“. Tokom rada je menjao predložak, a kada su urednici počeli da se hvataju za glavu, Tarantino je poručio da puste čoveka da radi šta hoće! Sve je bilo dozvoljeno, osim menjanja dijaloga i tokom rada na „Đangu“, kaže Gera, i otkriva da je film odgledao tek pošto je završio knjigu.
- Ne mogu da kažem da sam veliki fan Tarantinovih filmova, ali on jeste dobar režiser. Njegova prva tri filma su odlična, oni kasniji... Ali on ima pravo da se igra i sledećih godina, prodavaće karte na blagajnama, i siguran sam da će ponovo napraviti remek-delo - kaže Gera.
On je i posvećeni bluz muzičar. Otkriva da ga sviranje odmara, te da ga već dve godine tokom rada prate dokumentarci.
- Kad počnem da crtam, u 96 odsto slučajeva, sve sklanjam i crtam ono što je ostalo u glavi jer sam uvek u korist improvizacije. Na taj način, u situaciji kad je potrebno da se snađeš, crtež dobija na životu. Mnogi su oduševljeni mojim crtežima sa autoritetima iz bluz muzike. Proučavao sam ploče i njihove karaktere, ali sam sve to skolinio kada sam počeo da crtam. Takođe, mnogi su bili ubeđeni da sam boravio u rezervatu kad sam radio „Scalped“, a ja sam zapravo crtao ciganmalu – dodaje stip autor.
Neophodne su reference, ali...
- Važno je posmatrati, upijati, čitati, slušati, gledati sve ono što te podstiče na razmišljanje, što te provocira da sumnjaš, imaš mišljenje i stav o nečemu. Ono najlepše je ono što je nesavršeno. Savršeno je kič. Najlepše od svih nas su upravo naše nesavršenosti, to naše stremljenje da budemo bolji je lepo, i to nam i Felini govori - zaključuje Gera.
Strip je medij budućnosti, smatra Gera, uz objašnjenje da je to medij koji zahteva konglomerat elemenata, a od autora da bude i scenarista i scenograf i direktor fotografije, baš kao i glumac i režiser.
- Ljudi ovde zbog svega što se dešavalo teško podnose poraz, kao da nisu sigurni u svoje snage da će se nakon eventualnog poraza podići, i očajnički žele da im se nešto lepo desi. A svet je takav da ne ide tako. Uspeh je konsekvenca, ne cilj. I sve je to odrastanje, koje je neminovno. Čovek mora sam da odluči, da se upusti i bude spreman i na ispravke urednika, na to da će možda biti odbijen. Pa i porazi su deo života - poručuje Gera.
.jpg)
