Izvor: BalkanRock.com, 14.Avg.2017, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nišville 2017: Na tragu džeza
Alpha Blondy; foto: Vukašin Stanojević
Još jedno izdanje Nišvil džez festivala proletelo je brže neko ikada, a subotnje nevreme uticalo je da bude još kraći i uskrati publiku za jedno celo festivalsko veče. No, u tri večeri bilo je prilike da se pod otvorenim nebom Tvrđave čuju neki zaista izvrsni izvođači. Od nama novih lica, poput Alfa Blondija, Nik Vest, Ala Fostera, Peti Ostin pa do starih posetilaca Vasila Hadžimanova, >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << Ramba Amadeusa, Kendi Dalfer i Toma Harela.
Vasil Hadžimanov Band & Bisera Veletanlić
Prve večeri festivala na dve glavne bine publici su se predstavili Nišville Tango Big Band Project, bend Vasila Hadžimanova sa specijalnom gošćom Biserom Veletanlić, Peti Ostin, zatim bend okupljen oko pevača Tonija Momrela i u samoj završnici američki gitarista Majk Stern i za njim makedonska “Rok Simfonija”. Nišvilov džez projekat kodnog imena “Tango” predvodi Nišlija Vlada Karadžov, čuveni profesor i kontra-basista, i sastojao se od muzičara iz Argentine. Baš ti tango argentino ritmovi u kombinaciji sa balkanskim dali su sjajnu fuziju muzike dve nacije. Usledio je Vasil Hadžimanov Band koji je okupio iskusnu muzičarsku ekipu iz Srbije, i njihova vizija world muzike je stvarno nešto što retko možemo čuti od domaćih sastava. Imaju svoj zvuk i teško ga je opisati. Da ne budu sve instrumentali, Vasil je poput svog benda Darkwood Dub, u postavu uključio Biseru Veletanlić, svoju tetku, koja je te večeri dobila nagradu festivala za životno delo. Vrhunac njihovog nastupa bilo je izvođenje čuvenog hita “Zlatni dan“.
Patti Austin
Jedna od glavnih zvezda večeri bila je svakako američka pevačica Peti Ostin koja je na festival došla da proslavi 67. rođendan. Čak joj je i publika pevala rođendansku “Danas nam je divan dan..” u sav glas i izmamila joj osmeh. Pevačica, čija je slika u promo materijalima festivala zastarela jedno 20 godina, kao i većini muzičara na festivalu (Nišvil timu, ne može samo google images), predstavila je repertoar sačinjem od pesama Ele Ficdžerald, legende američke džez muzike. Bila je jedinstvena prilika čuti Eline pesme, a još više značaja ima kada to radi Peti koja je pre 15 godina snimila vrhunsko džez ostvarenje “For Ella“. Tako da, ako za nekog možemo da kažemo da zna kako da peva Elu, onda je to Ostinova.
Tony Momrelle Band
Moderniji zvuk esid džeza na Tvrđavu je doneo Britanac Toni Momrel, publici poznat kao jedan od članova benda Incognito sa kojima je svirao ne festivalu pre dve godine. Karijeru mu je obeležio rad sa mnogim svetskim izvođačima, čiji je prateći vokal bio. Ovo je bila prilika da se predstavi kao solo vokalista i frontmen. Iako ima šmeka, muzika mu još nije sazrela za to. Bilo je zabavno, šareno, fanki, pevljivo i igrivo, ali je samo recikliranje klasičnog esida iz čije zone komfora se Toni izgleda još ne usuđuje da izađe. Veče su kraju priveli izvrsni gitarista Majk Stern u saradnji sa mađarskim muzičarima. Mahom etno orijentisano, ali već u drugom delu znatno žešće i ozbiljnije, sa dosta gitarskih vratolomija. Rok klasicima u izvođenju makedonskog benda Rock Symphony prvo veče je završeno.
Al Foster Quintet
U drugo veče publiku je lagano uveo kvartet Maksa Kočetova, redovnog posetioca Nišvila, a zatim se predstavila bugarska legenda Kamelia Todorova sa triom Živka Petrova. Imala je dobru komunikaciju sa publikom i uglavnom slala poruke ljubavi. Vrhunac je bilo izvođenje njene čuvene numere “Whispered Dreams“. Za one koji su se uželeli klasičnog džeza na Nišvilu (kojeg je iz godine u godinu sve manje na glavnoj bini) sledeći koncert je bio obavezno štivo. Za Ala Fostera i njegovu veličinu u svetu džez bubnjara dovoljno je reći jedno – svirao je sa Majlsom Dejvisom. Sjajan koncert u čast saksofonisti Čarliju Parketku. Direktor festivala Fosteru je uručio i jednu od nagrada festivala.
Nik West
Na već krcatoj glavnoj bini, gde je poseta festivala bila znatno veća nego prve večeri, izašla je crnkinja sa čirokanom i basom velikim koliko i ona. Nik Vest, koja nosi epitet ženskog Lenija Krevica, bila je pravi fanki slatkiš i publika je odlično reagovala. Doduše, dosta je pričala između pesma, a između ostalog i o svom susretu sa idolom Princom, pa se činilo da je njen muzički set mogao biti i duži. No, sigurni smo da ćemo je ponovo videti na festivalu i ponovo uživati u numerama popup “My relationship“, “Bottom of the Bottle“, “Forbidden Fruit“…
Ipak, zvezda večeri, zna se, bio je francuski rege majstor Alfa Blondi. Prvo, pohvale za postavu benda, iako je u korenu njegova muzika rege, ono čemu smo prisustvovali je bio neumorni gitarski koncert. Alfa Blondi izlazi bez svojih čuvenih dredova, sada već sede kose, i oduševljava publiku kačketom “Serbia original”. Ceo koncert je bio borba muzikom protiv fašizma, terorizma i rasne diskriminacije koja je suština njegova muzike. Uz njegove hitove “Brigadier Sabari“, “Sebe Allah’Ye” našla se i Pink Floydova “Wish You Were Here“. Omamljenoj publici nije bilo dovoljno rege muzike za jedno veče, pa iako Blondi nije mogao da svira cele noći, atmosferu je nastojao da održi domaći sastav istog žanra – Del Arno Band. Pored svojih klasika “Verujem” i “Više nego život“, publika je imala prilike da čuje i po koju novu pesmu.
Treće večeri festivala, kao što je pomenuto u uvodu, nije bilo održano. Naime, jak vetar i nevreme pogodili su veći deo Srbije u subotu uveče, te je jedna od bina bila oštećena, a procena festivala je bila da bi možda i bezbednost publike i izvođača bila ugrožena u tim uslovima. Rešenje festivala je bilo da dve večeri spoji u četvrtu, a za naredni petak zasebno zakaže koncert Darka Rundeka. Napomena za posetioce: svi vlasnici kompleta ili karata za treće veče sa istom će moći u petak u Tvrđavi da slušaju Rundeka. Važiće i isečene narukvice.
Tom Harrell Trip
Tako je poslednje veče festivala bilo zgusnutog rasporeda. Svirke su krenule od 19 sati nastupom Big Band Gverillaz, a zatim i Tbilisi Big Banda. Povratnik na festival bio je čuveni trubač Tom Harel. Kao i na prošlom nastupu, zbog starosti i zdravlja, Harel ne može mnogo da svira. To je inače čest problem trubača i to im se nikako ne sme zameriti. Njegov bend Tom Harrel Trip nosio je svirku iskusno i svaki član je pokazao virtuoznost u svom “zanatu”, a povremeno bi uskočio Harel sa svojom trubom i dodatno začarao publiku.
Candy Dulfer Band
Zvezda festivala, sada već česti gost festivala, bila je Kendi Dalfer. Saksofonistkinja je postala i počasni građanin Niša, pa ju je lično na bini dočekao gradonačelnik Niša, Darko Bulatović. Kendi je na festivalu ovoga puta predstavila novi album i većina seta bila je ispunjena pesmama sa njega. Sve je bilo u nekom pop fank fazonu uz koketiranje sa elektronikom. Iako joj je materijal trećerazredna pop muzika, ona jednostavno ume da napravi šou. Kiša je uporno padala i bilo je hladno na Tvrđavi, ali zaista to nikome nije smetalo. Posećenost festivala je bila velika i očigledno je bilo da su se ljudi veselili uz Kendi. Neizostavan deo repertoara, negde na sredini njenog nastupa, bila je “Lily Was Here” koja ju je i proslavila. Sve u svemu, zabavan koncert, ali u njenoj muzici je sve manje džeza i možda i nema smisla da ovoliko često nastupa na festivalu, da ne postane ono što je Prodigy za EXIT festival.
Rambo Amadeus
Da bude zabavna, a usput i ozbiljna džez muzika, dokazao je sinoć ko drugi nego svetski mega car Rambo Amadeus. Krajnje ozbiljno-neozbiljna svirka… puštao je fore u svom stilu, ali se umerio, nije bio Rambo nešto preterano šaljiv. Za razliku od svog prethodnog nastupa na Nišvilu, kao da je želeo da spusti loptu i akcenat stavi na džez u svojoj muzici koji je često zanemarivan. Jednostavno je ceo bend pržio, pogotovo kombinacija Rambo – Tovirac na gitari i basu. Čuli smo pesmu o Sizifu, Fela Kutiju, Halidu Invalidu Hariju, ali i “Privatizovat“, “E Moj Rambo, ostara se” i neizostavna “FAP Mašina“. Za sam kraj pevalo se “Čobane, vrati se“, a Rambo i članovi njegovog “preduzeća” zaigrali su kolo za Nišlije.
U samom finišu festivala stigao je na red i E-Play, i već prvi tonovi Majine bas gitare obećavali su žestok kraj Nišvila. Iako se uprkos kiše, koja nije stala do samog kraja nastupa, ispred bine okupilo puno mladih, za pravi utisak trebalo se povući desetak metara nazad, jer se vokali nisu gotovo ni čuli ispred bine. Srećom, publika je nadjačala vokale tokom pesama “Divan dan“, “Retrovizor“, “Ljubica” i “Sramota“. Konačno, E-Play završava nastup uz “Vremeplov“, zahvaljuje se publici uz obećanje da ih vidimo sledeći put.
GALERIJA FOTOGRAFIJA: DAN I, DAN II i DAN IV
.jpg)
