Izvor: BalkanRock.com, 25.Dec.2016, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta muzičari slušaju: Oliver Oli Dejanović (Spidfrik, Darth Vutrax, ex-Interfector, ex-Parastos)
“Moram da kažem, da nije imalo lak zadatak odabrati 5-6 albuma koji su uticali na mene, s obzirom da sam za preko dvije decenije bavljenja muzikom, poslušao baš mnogo toga. Što muzike koju sam sam istraživao, što one koju sam slušao i recenzirao za muzičke časopise za koje sam pisao. Za neke bendove bih mogao navesti skoro pa kompletne diskografije (Accept, Manowar, Running Wild…). Smatram da je najbolji bend ikad Accept, najbolji album ikad snimljen Judas Priestov “Painkiller”, >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << mada osim što su vrhovi dometa muzike, ne mogu baš reći da su uticali na mene kao neka druga djela. No, da vidimo šta bi baš bile te inspiracije koje su mi pomjerile svijet”, kaže banjalučki muzičar Oliver Oli Dejanović, basista benda Spidfrik i idejni tvorac projekta Darth Vutrax.
Basil Poledoriuos – Conan The Barbarian (Original Motion Picture Soundtrack) (1982)
Možda malo čudno djeluje početi ovaj spisak sa soundtrackom za film, međutim kad sam kao dijete gledao Conan The Barbarian u kinu, ta muzika mi se strahovito urezala u sjećanje. Epika i moć. Sve ono što će kasnije Manowar, Virgin Steele, Therion i slični da rade u svojim pjesmama je bilo tu. Kasnije sam se domogao filma na video-kaseti, a negdje 1996. i original CD-a. Uglavnom, ovaj soundtrack je epski heavy metal, prije nego što je tako nešto i postojalo.
Iron Maiden – Seventh Son of a Seventh Son (1988)
Prva metal kaseta ikad koja mi je pala šaka je s jedne strane imala Napalm Death album “Scum”, a s druge strane SSOTSS. Pokušao sam da slušam Napalm Death, mislio sam da nešto nije u redu s kasetom ili s glavom kasetofona. Onda sam okrenuo stranu. SSOTSS je bio snimljen prvo B, pa A strana. Počelo je s naslovnom pjesmom, koja me strahovito podsjetila na gorepomenuti soundtrack i to je bila ljubav na prvi zvuk. Mrtva je trka među Iron Maiden albumima iz osamdesetih najbolji, no ovaj je bio prvi koji sam čuo i koji mi je otvorio oči. Vjerovatno vrhunac metala u osamdesetima.
Tangerine Dream – Stratosfear (1976)
Ugledah kod kume ploču interesantnog omota i pitah da je pusti. Ovo su samo instrumentali, a? Daj da poslušam. I tako, ista ploča je kod mene preko dve decenije. To je bio start s ambijentalnom/eksperimentalnom muzikom. Albumi mog solo projekta Darth Vutrax su duboko inspirisani ranijim radovima ovog sastava, poput “Alpha Centauri” i “Zeit”, no smatram da su na “Stratosfear” dostigli odličan balans između melodije i atmosfere. Kasniji radovi su previše muzika za intermeco. Vidi se da su sedamdesetih imali bolje droge.
Queensryche – Promised Land (1994)
Kad sam prvi put čuo ovaj album, ništa mi nije bilo jasno. To nije bio taj heavy QR na koji sam navikao. No, nešto me vuklo da ga slušam još i još i još… Melanholija, bijes i teške teme. I jedan od najorginalnijih albuma devedesetih. Slušatelj može da očekuje duboku introspekciju i razmišljanje o metafizici života. Ne savjetujem slušanje na sunčan dan. Remek djelo. Samo za najhrabrije!
Manowar – Kings of Metal (1988)
Iako smatram da ima i par boljih albuma od dotičnog benda (što ovaj uopšte ne čini lošim, naprotiv), ovo je bio prvi njihov album koji sam čuo. Iskreno, nisam shvatio na prvu o čemu je ovdje riječ. Neki heavy metal, sve je to dobro, no nije Maiden… Trebalo je vremena, a onda odjednom sve mi se samo kazalo. Sve ono u muzici što sam želio kad sam gledao CtB kao dijete je bilo ovdje. Čelik, slava, motori, bas solaže i nenadjebiv stav. Ostaje mi dan danas misteriozno šta ja tu nisam čuo prvi put, no opet ni Accept mi nije baš legao na prvu. Afiniteti ka motorima i bas solažama su mi ostali duboko ukorijenjeni.
Mayhem – De Mysteriis Dom Sathanas (1994)
U Metal Expresu br. 2 pročitah članak o ovome bendu. Sva ikonografija je bila tu: corpse paint, paljenje crkava, samoubistvo, ubistvo, te mnogo premračnih rifova i vanzemaljskih vokala. Naravno, nabavio se i cd da se čuje o čemu je tu riječ. Šta god da sam zamišljao, ovo me je oduvalo. Kakva pustoš. Minut i po početka gdje samo blastbeat, pa kad Atilla propjeva… pa kad zaledi krv u žilama… Treba li reći, sljedeće je bilo karijera u sopstvenom black metal bendu i sviranje obrade “Freezing Moon”. Koncert Mayhema u Beogradu i policija prekida nastup poslije pjesme “De Mysteriis Dom Sathanas”, pa može li iskrenije? Za razliku od većine trve/grim/nekkro/kvlt likova, smatram da je njihov sljedeći album “Grand Declaration of War” vjerovatno bolji po mnogim segmentima, no ovaj je ipak kamen temeljac žanra. Nešto kao Judasov “British Steel” u heavy metalu.
.jpg)
