Izvor: BalkanRock.com, 30.Sep.2015, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva rock ‘n’ roll legenda: 60 godina od smti Jamesa Deana
Na današnji dan, pre tačno šezdeset godina, dvadesettrogodišni student Donald Turnupseed putovao je kalifornijskom Rutom 46 u svom crno-belom Fordu. Turnupseed je bio iz kalifornijskog grada Tuleri, gde je njegov otac imao električarsku radnju. Sada se vraćao kući iz grada San Luis Obispo, gde je studirao na Kalifornijskom politehničkom univerzitetu. Oko 5:45 poslepodne, na raskrsnici Ruta 46 i 41, u blizini gradića Šolejm, Turnupseed je započeo skretanje, kada se nešto ogromnom >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << silinom gotovo čeono zakucalo u njegov automobil. Bio je to metaliksivi Porsche, u kome su se u tom trenutku nalazili Rolf Wütherich, bivši pilot Luftwaffea i glavni mehaničar za Porscheove trkačke automobile, i dvadesetčetvorogodišnji James Dean, zvezda filma Istočno od raja.
James Dean je rođen 8. februara 1933. godine, u gradiću Marion u Indijani, poznatom, osim kao Deanov rodni grad, i kao rodno mesto oca Garfielda, Jima Davisa, ali i po linčovanju dvojice mladih crnaca koje se odigralo samo šest meseci pre Deanovog rođenja, a koje je Billy Holiday opevala u potresnoj pesmi „Strange Fruit“. Nakon smrti Jamesove majke kada je on imao devet godina, otac ga je poslao da živi sa tetkom i tečom, pripadnicima verske zajednice kvekera, na farmi u blizini Fermonta u Indijani. Kao mladić Dean se isticao dobrim uspehom u školi, sviranjem konga bubnjeva, učešćem u takmičenjima u glumi i govorništvu, te – iako je bio kratkovid – učešćem u školskom košarkaškom i bejzbol timu. Njegovi biografi se slažu da je na njegovo interesovanje za umetnost presudno uticalo prijateljstvo sa metodističkim sveštenikom iz Fermonta (pojedini tvrde da je u pitanju bilo nešto više od prijateljstva), sa kojim je Dean slušao klasičnu muziku, gledao filmove, razgovarao o umetnosti, i koji je Deana pripremao za takmičenja glumaca amatera. Kada je imao dvadeset godina, Dean je napustio studije prava da bi se posvetio glumi. Njegov televizijski debi predstavljalo je pojavljivanje u reklami za Pepsi. Nakon pojavljivanja u nekoliko pozorišnh predstava i statiranja u nekoliko filmova, Dean se preselio u Njujork, gde je pohađao čuvenu školu glume Actors Studio. Nakon zapažene uloge u pozorišnoj adaptaciji Imoralista Andréa Gidea, dobio je prvu ozbiljnu filmsku ponudu: režiser Elia Kazan mu je, 1953, ponudio ulogu Cala Traska u adaptaciji romana Istočno od raja Johna Steinbecka. Dok je knjiga predstavljala epsku priču o tri generacije porodica Trask i Hamilton, film je bio skoncentrisan na priču o najmlađem članu porodice Trask, buntovnom Calu, koji svim snagama pokušava da zadobije naklonost svog oca. U velikom broju scena Dean je zanemario scenario, prepustivši se instinktu i improvizaciji. Najčuveniji ovakav momenat je onaj u kojem Cal svom ocu Adamu (koga je igrao Raymond Massey) daje pet hiljada dolara koje je zaradio špekulacijama. Scenario je predviđao da Cal, nakon što Adam odbije novac, istrči iz prostorije, ali je Dean umesto toga zagrlio Masseya i počeo da plače. Kazan je odlučio da scenu – u kojoj je Masseyevo iznenađenje jasno vidljivo – zadrži u filmu. Ova uloga je Deanu donela prvu nominaciju za Oskara i neslućenu slavu; novine su počele da pišu o njegovim navodnim vezama sa glumicama poput Marilyn Monroe, Elizabeth Taylor, Ursule Andress, Natalie Wood (sa kojom će kasnije glumiti u Buntovniku bez razloga). Izvesno je da se Dean jedno vreme zabavljao sa godinu dana mlađom glumicom Pier Angeli, ali se ta veza brzo završila. Priče o njegovim navodnim homoseksualnim vezama pojaviće se mnogo nakon njegove smrti.
Dean u filmu „Buntovnik bez razloga“
Dve godine nakon pojavljivanja filma Istočno od raja, Dean će igrati glavnu ulogu u Buntovniku bez razloga Nicholasa Raya. Glavni junak filma, Jim Stark, umnogome je nalik Calu Trasku: odrastao u mučnoj porodičnoj atmosferi, oseća se zapostavljeno od strane svojih roditelja, što je uzrok njegovog problematičnog ponašanja. Bio je to jedan od prvih američkih filmova koji su pokušali da se bave temom jaza između generacija u savremenom američkom društvu i da pokažu naličje američkog sna. Iste godine, Dean je prihvatio ulogu u filmu Georgea Stevensa Div, rešen da napravi odmak od uloga buntovnih tinejdžera. Glumeći zajedno sa Rockom Hudsonom i Elizabeth Taylor, Dean je igrao teksaškog farmera Jetta Rinka, koji se obogatio nakon što je na svom imanju naišao na naftu. Warner Bros je, nakon snimanja filma, Deanu ponudio novi ugovor; na njemu je, po prvi put u istoriji Holivuda, stajalo: „milion dolara“. Međutim, Dean je odložio potpisivanje ugovora zbog drugih planova.
Nakon snimanja filma Istočno od raja, Dean se zainteresovao za automobilske trke. Kupio je luksuzni Porsche 356 i počeo da se takmiči na profesinalnim auto-trkama. Na svojoj prvoj trci, u Palm Springsu, osvojio je prvo mestu u kategoriji početnika i drugo mestu u glavnoj trci. U to vreme, učestvovao je u akciji nevladine organizacije Nacionalni savet za bezbednost, pojavljujući se u reklami u kojoj je govorio o opanostima brze vožnje. Kada je počelo snimanje Diva, Warner Bros je od Deana zahtevao da prestane da se takmiči dok ne završi rad na filmu. Film je bio snimljen i nalazio se u fazi posprodukcije kada je Dean rešio da opet počne da se takmiči. Njegova prva trka nakon povratka automobilizmu trebalo je da se održi u Salinasu u Kaliforniji. Dean je trebalo da učestvuje u njoj vozeći svoj Porsche 550, model poznat i kao „Spyder“ („Pauk“), kome je dao nadimak „Malo kopile“ (navodno po načinu na koji je Deana oslovljavao predsednik Warner Brosa, Jack L. Warner), napravljenom od aluminijuma zbog postizanja što veće brzine. Legenda kaže da je Alecu Guinessu, nakon što mu je Dean pokazao svoj novi auto, Porsche delovao nekako zlokobno, te da je rekao Deanu: „Uđeš li u taj auto, bićeš mrtav iduće nedelje u ovo vreme“. Ovaj susret se odigrao 23. septembra 1955. Sedam dana kasnije, Dean je krenuo iz Los Anđelesa u Salinas, zajedno sa kaskaderom Billom Hickmanom, čuvenim fotografom Sanfordom Rothom i Rolfom Wütherichom. Njih četvorica su na put krenula sa dva automobila; za volanom prvog je bio Dean, a za volanom drugog Hickman. Oko pola četiri popodne zaustavila ih je policija, kaznivši i Deana i Hickmana zbog prebrze vožnje.
Oko petnaest do šest, Donald Turnupseed je započeo skretanje ulevo baš u trenutku kada je prema njemu išao Deanov auto. Dean nije uspeo da zakoči na vreme i zakucao se u vozilo, a zatim proklizao sa puta. Turnupseed je iz svog vozila izašao sa neloliko ogrebotina i modrica, Deanov suvozač, Wütherich, izleteo je iz automobila sa nekoliko ozbiljnih, ali ne i fatalnih povreda, a Dean je ostao u vozilu slomljenog vrata. Jedna medicinska sestra iz grupe brojnih svedoka konstantovala je slab puls, ali je Dean već bio mrtav kada ga je vozilo hitne pomoći dovezlo do bolnice. Njegove poslednje reči su, navodno, bile odogovor Wütherichu, koji mu je savetovao da uspori: „Taj tip mora da uspori… Videće nas.“
Zvanična istraga oslobodila je Turnupseeda svake krivice, utvrdivši da je do sudara došlo jer je Dean vozio brzinom od oko 140 kilometara na čas, mada će se kasnije pojaviti veliki broj različitih tvrdnji od strane svedoka i istraživača-amatera, od onih da je Dean vozio mnogo sporije no što je zvanina istraga utvrdila, do onih da je za volanom Deanovog automobila zapravo bio Wütherich. Dean je sahranjen 8. oktobra, u Fermontu. Oko šest stotina ljudi, uključujući i brojne holivudske zvezde, bilo je u kapeli, dok je oko dve i po hiljade obožavalaca bilo ispred nje. Na nadgrobnoj ploči žene će tokom decenija koje će uslediti ostavljati otiske nakarminisanih usana. U maju naredne godine pojaviće se glasine da je Dean živ, i da kao invalid boravi u nekoj duševnoj bolnici. Medijski odjek ovih glasina bio je toliki da je šef kalifornijske policije morao da još jednom javnosti na uvid pruži dokaze o Deanovoj smrti. Olupinu Deanovih kola otkupio je preduzimljivi George Barris, tvorac unikatnih automobila za veliki broj američkih zvezda, i počeo da je prikazuje na trkama automobila, karnevalima, bioskopima, naplaćujući sedenje za volanom. Godine 1977, japanski biznismen Seita Ohnishi, veliki poštovalac Deanovog dela, finasirao je postavljanje neobičnog spomenika Deanu, u Šolejmu, oko milju od mesta nesreće. Spomenik predstavlja kiselo drvo oko koga je izgrađena konstrukcija od nerđajućeg čelika. Na njemu je ispisan Deanov omiljeni citat iz Malog princa: „Suština je očima nevidljiva“. Wütherich se oporavio i nastavio da radi za Porsche. Poginuo je 1981. u Nemačkoj, kada se automobilom zakucao u zgradu; nakon njegove smrti pojaviće se svedočantsva o njegovoj depresiji, samoubilačkim mislima i sklonosti alkoholu, koje su se javile nakon nesreće u kojoj je Dean stradao. Turnupseed je nasledio očev posao, razvivši ga u milionsku kompaniju Turnupseed Electric Services Inc. Zauvek žigosan kao „čovek koji je ubio Jamesa Deana“, on će do kraja života odbijati brojne pozive i ponude za intervjue. Umro je 1995. godine.
Osim kao glumac ogromnog talenta, seks simbol i gej ikona, Dean će ostati upamćen kao otelotvorenje „buntovnika bez razloga“, simbol onih godina u kojima se ruše velike iluzije, besnih mladih ljudi koji veruju da ih baš niko – ni odrasli, ni njihovi vršnjaci – ne razume. Pre Cala Traska i Jima Starka, tinejdžeri su na velikom platnu prikazivani ili kao pristojni i čedni, oličenje konzevrativnog morala, ili kao besprizorni huligani, primer do čega može dovesti loše vaspitanje i pogrešni uzori; sa likovima koje je Dean tumačio, na filmu su se po prvi put pojavili tinejdžeri od krvi i mesa, sa svim dilemama, strahovima i zabludama koje prate to životno doba. Naš kniževnik Momo Kapor istakao je značaj pojave mladog Jamesa Deana i romana Dobar dan, tugo (1954) osamnaestogodišnje Françoise Sagan kao prelomnih trenutaka u istoriji kulture XX veka. Po njegovim rečima, pre pre Deana i Saganove, svetom su vladali „moćni, sredovečni muškarci, ukoričeni u odela i kravate“; njih dvoje označili su „trenutak pobune mladih, kada više u njihovom svetu nije bilo mesta za starije od 30 godina“, trenutak u kome su se mladi izborili za pravo na svoje filmove, svoje pesme, svoje junake. Čuveni konzervativni novinar George Frederick Will, dobitnik Pulitzerove nagrade, optužio je upravo Deana za pojavu omladinske kontrakulture šezdesetih godina prošlog veka („Njegov lik lansirao je cmizdravo, otuđeno durenje u stilu: Niko me ne razume koje je upijala omladina šezdesetih smatrajući to političkim stavom“), dajući Deanu tako – iako mu to nije bila namera – ogroman kompliment. Sa Buntovnikom bez razloga, koji se, kao i Div, u bioskopima pojavio nakon Deanove smrti (oba filma donela su Deanu posthumnu nominaciju za Oskara za najbolju mušku ulogu; bile su to prve posthumne nominacije u istoriji dodele Oskara), amerčiki tinejdžeri, a potom i tinejdžeri drugih zemalja Zapadnog sveta, dobili su svog prvog velikog heroja, koji je otvorio put onima koji su baš tih godina krenuli u pohod na svet naoružani mikrofonima i električnim gitarama i koji će heroji tek postati. Po rečima Deanovog biografa Davida Daltona: „Samo u Sjedinjenim Državama godinu dana nakon njegove smrti bilo je četiri miliona članova Memorijalnog kruga Jamesa Deana i drugih klubova posvećenih njemu; naravno, to nije bila ekskluzivna grupa, ali je sam broj njegovih poklonika bio iskaz za sebe, integrisan sa rock ‘n’ rollom za novu fazu Tinejdžerskog Sna: bilo je u redu biti tinejdžer, naročito otuđen tinejdžer, ranjiv, razdražljiv čak. ‘Tinejdžer’ je sada predstavljao potpun stadijum; stigma adolescencije postala je njena stigmata […] On je oslobodio robove, i pubertetska zver je, dopadalo se to nama ili ne, puštena u svet.“
Koju godinu pre filmova Istočno od raja i Buntovnik bez razloga, još jedan će glumac postati simbolom filmskog buntovnika – bio je to Deanov idol, Marlon Brando (kada su se njih dvojica upoznali, Brando je bio prilično neprijatan prema mlađem kolegi, savetujući Deana da prestane da ga oponaša; Dean je bio razočaran ponašanjem svog heroja, ali je rešio da ga posluša i potraži sopstveni glumački izraz). Pa ipak, likovi koje je Brando tumačio u Tramvaju zvanom želja i Divljaku nisu mogli imati uticaja na omladinsku kulturu kakav je imao Dean. Gotovo deceniju stariji od Deana, korpulentan, u ulogama žestokih pripadnika radničke klase, Brando nije mogao predstavljati identifikacionu figuru bejbibumerima američke srednje klase onako kako je to mogao plavooki Dean u ulozi otuđenih emotivaca na pragu sveta odraslih. „Tu je“, piše Dalton, „njegovo androgeno potomstvo – Mick Jagger, David Bowie, Jackie Curtis. Jimmy je otvorio put novoj paleti dozvoljenih osećanja kod muškaraca. Bilo je, Jimmy je tako rekao, u redu biti osećajan. Ili mačo. Ili oba.“ A potom – Brando nije otišao prerano i tragično. Buntovništvo, samoubilačka žudnja za adrenalinom sažeta u krilatici „živi brzo, umri mlad i budi lep leš“ (tri godine po Deanovoj smrti pojaviće se i film sa tim imenom, reklamiran kao „grehom natopljena priča o današnjoj bit generaciji“, a to će biti naslov i jedne od Deanovih biografija), te veličanstvena smrt ući će u red najčešćih motiva u rock ikonografiji; o farmericama, crnoj kožnoj jakni i zalizanoj kosi da i ne govorimo. Dean će biti jedna od prvih filmskih zvezda koja će narušiti konvencije onoga što se smatralo pristojnim odevanjem – na svečanu konferenciju za novinare povodom premijere Istočno od raja došao je bez obaveznog fraka i leptir mašne, u vreme snimanja Buntovnika jedan novinar je zapisao: „Dean se oblači kao nenamešten krevet“, a na pretpremijeru Diva došao je u radničkoj košulji i farmericama, ruku zamazanih motornim uljem – otvorivši tako još jedan front u velikoj borbi za osvajanje slobode.
Dean će, uz Che Guevaru, postati najvećim ne-rockerskim herojem rock ‘n’ rolla, mitska figura za generacije rockera sa obe strane bine. Samo godinu dana nakon Deanove smrti, Varetta Dillard mu je posvetila pesmu „I Miss You, Jimmy“. John Lennon će jednom prilikom izjaviti da nikad ne bi bilo Beatlesa da nije bilo Jamesa Deana. Morrissey je tvrdio da su James Dean i Oscar Wilde predstavljali njegovo jedino društvo tokom tinejdžerskih dana; on će 1983. čak objaviti knjigu o Deanu nazvanu James Dean Is Not Dead. Madonna je Deanu posvetila pesmu „Jimmy Jimmy“, nastalu iz njenih tinejdžerskih maštanja o drugovanju sa Deanom. Deanovu smrt opevali su Robbie Robertson, u pesmi „American Roulette“, i My Favorite, u pesmi „James Dean (Awaiting Ambulance)“. Pesma „Fade Away And Radiate“ grupe Blondie za temu ima mrtvog Deana kao predmet ljubavi. Goo Goo Dolls su u pesmi „James Dean“ pružili ironičan pogled na mit o Deanu. Hillary Duff u pesmi „Mr. James Dean“ peva kako „nikad neće postojati još jednan James Dean“, Bonnie Tyler u pesmi „James Dean“ peva o „plavim očima koje sjaje“, a Joan Jett, u pesmi „Ridin’ With James Dean“ kaže: „Toliko toga za šta se treba boriti / toliko zastava kojima treba mahati / buntovnik bez razloga / imaš toliko toga da kažeš“. Verovatno najlepšu pesmu o James Deanu snimili su Eaglesi; stihovi pesme nazvane jednostavno nazvane „James Dean“, vele: „Pauk je pokupio svog jahača / i odneo ga putem u večnost.
.jpg)
