Izvor: BalkanRock.com, 06.Dec.2016, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marky Ramone (The Ramones, The Voidoids, Marky Ramone’s Blitzkrieg): „Ramonsi su izmislili pank muziku i tu nema nikakve sumnje“
foto: Nemanja Đorđević
Uvodni pasus intervjua obično sadrži neke činjenice i podatke vezane za osobu sa kojom intervju radite. O Markiju Ramonu bi trebalo napisati poseban tekst ako bi se samo navodili albumi koje je snimao, a koji su definisali najvažniji subkulturni pokret nakon hipi pokreta, pank. Tako da taj deo predstavljanja ostavljamo za neku drugu priliku. Marki Ramone sa svojim bendom Marky Ramone’s Blitzkrieg ove godine turnejom obeležava 40 godina panka. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << toj turneji dolazi i kod nas, gde je čest i rado viđen gost, i to 8. decembra u Beogradu u Mixer Houseu i dan kasnije u Zagrebu u dvorani Jedinstvo. O slavljeničkoj turneji, samim počecima panka, Ramonsima i novim trendovima poslednji živi član legendarnog benda kaže…
Balkanrock: U Beogradu i Zagrebu ste svirali mnogo puta tokom svoje karijere, tako da vam se očigledno dopada ovde. Po čemu pamtite te posete i koncerte, naravno? Možda nešto što nije u direktnoj vezi sa nastupima?
Marky Ramone: Pamtim dosta toga sa koncerta na Beerfestu, mislim da je to bilo 2011. Bio je to odličan koncert i možda najbrojnija publika pred kojom smo nastupali. Takođe Exit festival pre par godina na glavnom trgu, i naravno svi nastupi u SKC-u koji su uvek bili prepuni sa sjajnom publikom koja je neprekidno pevala sa nama.
BR: Na ovoj turneji slavite 40 godina panka. Stvari su definitivno mnogo drugačije danas u odnosu na vreme kada je pank scena počela da raste. Kako je bilo za The Voidoidse i Ramonse u to vreme kada niko nije svirao takvu muziku pa samim tim niste imali sa kim da se povežete?
Marky: Pa, mi smo započeli stil. Mnogo ljudi i generalno industrija nisu preterano verovali tome što radimo, ali tokom godina smo dobili poverenje. Hvala Bogu da smo imali mesta kao što su CBGB ili Max Kansas i ljude kao Seymour iz Sire recordsa koji su verovali u naše bendove i izbacivali ploče.
BR: Šta ljudi na ovim koncertima mogu da očekuju od vas, možda nešto upečatljivo s obzirom da je u pitanju posebna slavljenička turneja?
Marky: Dosta zabavne energije i sve klasike, jedan za drugim. Bez pričanja između pesama i više od 30 pesama.
BR: Kako biste uporedili pank scenu tada i danas? Da li ste otkrili neke novije bendove u poslednje vreme?
Marky: Ne baš. Nisam otkrio neki bend. Volim Green Day, Pearl Jam, Rancid… ali to nisu baš novi bendovi. Situacija je ista, ljudi se ne menjaju, tehnologija se menja. Pesme su danas o istim stvarima, bes, anksioznost, ljubav… Razlika je što ste ih ranije slušali na kasetama i pločama, a danas na mobilnim telefonima.
BR: Malo je poznata činjenica da su Ramonsi bili prilično disfunkcionalni u smislu da je bilo dosta, pa, nepričanja između članova. Iako je situacija bila takva, uspeli ste da napravite istoriju. Ko je bio glavni inicijator svega, neko ko je bio “veza” između vas četvorice?
Marky: Ja sam se dobro slagao sa svima. Ne bih sebe nazivao “vezom”, ali da, bio sam između Johnnyja i Joeyja. Moj najbolji prijatelj u bendu bio je Dee Dee, slagali smo se baš dobro.
BR: Da li vam je bilo teško da napišete “Punk Rock Blitzkrieg: My Life as a Ramon” uzevši u obzir činjenicu da ste poslednji živi Ramone, samim tim poslednji koji može da ispriča priču?
Marky: Nije, samo sam objasnio činjenice, skupio sve deliće i spojio ih. Zapravo sam jedini član Ramonsa koji je napisao knjigu, sve ostale su napisali tour menadžeri, rođaci… i to je u redu, ali oni nisu bili tu kao ja. Više od 1700 koncerata.
BR: “Blank Generation” se smatra za jednu od najbitnijih pank pesama ikada, nešto što se može smatrati svojevrsnom himnom tog perioda, iako nije pank pesma u tradicionalnom smislu, besna i brza. Da li ste razmišljali o uticaju koji će ta pesma imati dok ste je pravili?
Marky: Naravno da ne, samo smo je napisali, onako kako smo videli svet tog dana. Sada nakon mnogo godina kada je postala apsolutna himna, drago mi je da sam bio deo toga i Ramonsa.
BR: Od samo početka panka svi su poredili Sex Pistolse i Ramonse, ko je prvi počeo i tome slične, ne tako bitne, stvari. Kako je bilo u bendu u to vreme?
Marky: Ja sam došao ’78, u vreme kada je sve bilo dobro i išlo brzo. Prva pesma koju sam snimio bila je “I Wanna Be Sedated”. Ramonsi su izmislili pank muziku i tu nema nikakve sumnje.
BR: Da li je bilo teško na početku hardcore scene, koja ne bi postajala da nije bilo Ramonsa, da izdržite još brži tempo sviranja?
Marky: Nije, poslušajte samo Loco Live album, i mi smo brzo svirali. Meni to nije bilo važno jer su pesme bile tako dobre, nije bilo potrebe da se poredimo sa HC scenom.
BR: Nakon albuma „Subterranean Jungle“ bili ste izbačeni iz Ramonsa, ali su ubrzo shvatili da niko ne može da bubnjeve svira tako jako i toliko brzo kao vi. Da li postoji neka tajna vezana za vaš stil sviranja bubnja koju biste podelili sa mladim pank rok bubnjarima?
Marky: Vežbajte i učite puno, ne postoji druga tajna.
BR: Sarađivali ste dosta u svojoj karijeri, svirali sa mnogim poznatim muzičarima. Da li imate najdražu kolaboraciju do sad?
Marky: Naučiš dosta od svih, iskreno. Dobre stvari i loše. Voleo bih da sviram sa Polom Mekartnijem. Bitsli su najbolji.
BR: Danas, majica Ramonsa je nešto što manje-više svako ima u svom ormanu, nebitno da li sluša Ramonse, ili Lady Gagu, ili bilo koju drugu muziku. Kako gledate na taj trend, ako uzmemo u obzir da se to u mnogome razlikuje od pank stava?
Marky: Bolje je da nose majicu Ramonsa nego majicu Lady Gage. Kakav je tu problem? Možda jednog dana odu u muzičku radnju, ako je ostala neka, i kažu sebi: „vidi, bend čiju majicu imam, daj da kupim njihov album“, i ko zna, možda im se dopadne muzika i postanu fanovi. Nije tu da li si pank ili ne, onog trenutka kad potpišeš ugovor za ploču postao si deo korporacije. Da nije bilo Warner Musica nakon što su kupili Sire, možda pank ne bi bio toliko popularan koliko jeste.
BR: Nemate u planu da stanete u skorije vreme, to se vrlo jasno vidi. Šta vas tera da radite i dalje nakon svih ovih godina turneja i sviranja bubnja?
Marky: Volim da sviram, da se zezam, posećujem gradove… Radiću ovo sve dok mi telo to bude dozvoljavalo. Koliko će dugo da traje? Ne znam, pet godina, deset? Vreme će reći.
.jpg)
