Izvor: BalkanRock.com, 26.Avg.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jon Spencer (The Jon Spencer Blues Explosion): “Dokle god dišem ima nade”
Ostalo je još svega nekoliko dana kada će posle 10 godina pred Beograđane ponovo iskoračiti Džon Spenser, frotnmen i gitarista sastava The Jon Spencer Blues Explosion. Mesot zločina biće Dom omladine Beograda, 3. septembra. Biće to sjajna prilika da bluz eksplozijom bend proslavi 25 godina rada i novi album i novi album “Freedom Tower – No Wave Dance Party 2015“. Tim povodom razgovarali smo sa samim Spenserom.
BR: Vaša karijera traje gotovo četvrt >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << veka. Šta bi izdvojili kao najveći uspeh JSBX u prvih 25 godina postojanja?
Džon: Mislim da je naš najveći uspeh to što smo ostali verni sebi, ostali verni svom kursu, držali se svojih ideja. Držali smo se naše jedinstvene staze i nikad nismo pravili kompromise u umetnosti.
BR: Šta se promenilo od devedestih godina prošlog veka do danas, kada je u pitanju JSBX?
Džon: Boja kose, sada ima mnogo više sedih.
BR: U toku dugogodišnje karijere, sarađivali ste sa mnogim slavnim ličnostima iz sveta muzike (Steve Albini, Jim Dickinson, R.L. Burnside, Beck). Kakva su vaša iskustva u vezi sa tim? Sa kim je bilo najteže, a sa kim najlakše snimati?
Džon: Albini – dobro, Dickinson – dobro, R.L. Burnside – sjajno, zaista magičan period, Beck – ne baš najbolje
BR: Kada bacite pogled na sve što ste do sada uradili, da li postoji neka ploča da vam je najdraža? Koji album, po vašem mišljenju, najbolje reprezentuje suštinu grupe The Blues Explosion?
Džon: “Freedom Tower” mi je trenutno omiljeni.
BR: Kako vidite budući razvoj rock’n’rolla i muzike uopšte?
Džon: Dokle god dišem ima nade
BR: Imajući u vidu da ste bili filmski stvaralac, koliku važnost pridajete tome da videospotovi grupe održavaju određeni nivo i kvalitet?
Džon: Mnogo. Veoma sam blisko uključen u sve spotove benda.
BR: Poznati ste po veoma energičnom i beskompromisnom scenskom nastupu. Ko je najviše uticao na Vas, kada je ponašanje na bini u pitanju?
Džon: James Brown i Henry Rollins
BR: Svirate po čitavoj Evropi, Australiji, Japanu. Da li biste mogli izdvojiti neki grad, gde publika najbolje reaguje na vaš performans?
Džon: Imamo dobru publiku svuda. Ne postoji mnogo razlike bez obzira gde se nalazimo, ljudi žele da zaigraju (poigrao se sa rečima nove pesme “Do the get down”).
BR: Imate veoma gust raspored na turneji. Kako ispunjavate ono malo slobodnog vremena kad niste na bini?
Džon: Odgovaram na mejlove.
BR: Vaš novi album „Freedom Tower – No Wave Dance Party 2015“, svojevrsna je posveta Njujorku. Kakva osećanja u vama izaziva ovaj grad? Da li se vaš odnos prema Njujorku imalo promenio tokom decenija?
Džon: Nakon 30 godina življenja ovde, Njujork me i dalje zbunjuje. Pretpostavljam da ga, sa prolaskom vremena, sve manje volim.
BR: Svirali ste sa bendom Heavy Trash na Jelen Live Festivalu u Beogradu, 2009. godine. Šta se trenutno dešava sa tim projektom? Ono što sam čuo, jeste da je upravo te godine bend objavio svoj poslednji album…
Džon: Heavy Trash je nadavno bio na turneji po severnoj Evropi i objavio “skriveni” soundtrack pod nazivom “Noir”
BR: Ovoga puta, početkom septembra, sviraćete u čitavom regionu. Pored Beograda, planirani su koncerti u Zagrebu, Skoplju i Ljubljani. Šta balkanska publika može očekivati od vas? Šta je to što privlači rock’n’roll fanove da prisustvuju vašim nastupima?
Džon: 7590 minuta žestokog super eksplozivnog/dinamitskog (Dynamite) soula. Potrudićemo se da damo sve od sebe na svakom koncertu.
BR: Možete li našim čitaocima preporučiti neke ploče, knjige i filmove koji su vas oduševili u poslednje vreme?
Džon: Ploča – Razni izvođači: Back From The Grave vols 9 &10; Knjiga – There Goes Gravity: A Life in Rock and Roll novinarke Lise Robinson; i film – La prochaine fois je viserai le coeur (Next Time I’ll Aim for the Heart).
.jpg)
