Izvor: BalkanRock.com, 19.Sep.2016, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedno veče “Nisomnie” Nišu
Bajaga i Instruktori, foto: Vukašin Stanojević
Nedelja je bila rezervisana za “Nisomniu” ove godine svedenu na svega jedno veče i četiri izvođača među kojima je najiščekivaniji bio svakako Momčilo Bajagić Bajaga sa svojim Instruktorima.
Pre zvezdi večeri na scenu su stali Makedonci i predstavili ono najpopularnije sa svetske scene uz nekolicinu pesama sa ovih prostora. Daniel Kajmakoski i Blackberries band, mladi, lepi, talentovani >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << i puni entuzijazma pružili su mladima ono što vole. “It’s my life” legendarnog Bon Jovija zazvonilo je Tvrđavom dok se publika lagano okupljala. “Adventure of lifetime”, “Love me again”, “Waiting all night”, “How deep is your love” su na samom početku delovale pozitivno na ljude i počela je da struji rasterećujuća energija kakvu donosi popularna muzika.
Daniel Kajmakoski i Blackberries band
Energija pobednika prve serije X Faktor Adria, Daniela Kajmakoskog bila je na zavidnom nivou i zdušno se trudio da podigne masu. Bogami, išlo mu je za rukom, što uz raskošan glas ženskog vokala Andrijane Stanković i nije bilo teško. S druge strane, pesme kakve su “Sex on fire”, “Sugar”, “Ocean drive”, “Moves like Jagger” svakako izazivaju ovacije. Sve skupa ukazivalo je na jednu veselu “Nisomniu” gde ni pesme “Ljuljaj me nežno” Olivera Mandića, kao ni “Ti si mi u mislima” Dina Dvornika nisu izostale. Niška publika je bila u prilici da čuje Danielovu autorsku pesmu “Lisje esenski”, “Decenije” i “Skoplje Beograd”, koja je provučena i kroz rege formu. Naposletku, vratilo se korenima te uz “Jovano, Jovanke” ispraćen bend koji se na sceni u celosti davao i iako nedovoljno poznat publici i bez naročitog broja autorskih pesama zadobio glasan aplauz.
Bajaga i Instruktori
Pauza je kratko trajala i publika nije dugo čekala da na scenu stanu Bajaga i instruktori. Dočekan sveopštim oduševljenjem, ovaj neumoljivi rok sastav je nakon pozdrava upućenih, kako Žile kaže, “najboljoj publici na svetu” otpočeo sa serviranjem finih, poznatih tonova koji se već dugo provlače na ovim prostorima. Prvi povod za gromoglasni aplauz bile su “S druge strane jastuka” i “Red i mir”. Nakon osvrta na vreme koje neumtino teče pesmom “Godine prolaze” poželjeno je i jedno bezazleno “Dobro jutro”. U niškoj Tvrđavi je s vremenom postajalo sve tesnije usled povorki ljudi koji su dolazili. Ogromna energija se zalelujala te je bilo vreme i za prvu paradu sa upaljačima podignutim u zrak uz jednu od novijih pesama “Ako treba da je kraj” iz 2012. godine.
Preko “Verujem, ne verujem”, te “Na vrhovima prstiju” stiglo se do “Lepe Janje” i jasno je bilo da publika više ne planira da se štedi. Vokalna podrška pružena je kultnom hitu još iz vremena Riblje Čorbe “Kad hodaš”.
Bajaga i Instruktori
Sasvim uigrani, Bajaga i instruktori, su vilenili po podijumu vešto i uz osetnu umerenost kakva vazda boji njihove nastupe. Zato valjda nije ni čudo što je i ovaj put bilo pregršt ljudi raznih dobi, svi radosni i svi razigrani. O veštinama komunikacije benda sa publikom je suvišno govoriti. Više od trideset godina na sceni nije malo. Kada tvrđavom odjekne šta sad vrede svetske žvake, kad svirate narodnjake osim asocijacije na reklamni materijal možda se u glavama prisutnih javilo i to da u šali u kojoj je Bajaga nazvan ministrom za rokenrol leži čista istina.
Bilo kako bilo, nakon što je poželjeno dobro jutro sada konkretno džezerima usledio je veseli blok uz pesme “Francuska ljubavna revolucija”, “Vesela pesma” i “220 u voltima”. Pošto su čitavo veče neizostavne promoterke delile upaljače nije bilo teško odgovoriti na molbu da se isti dignu nanovo u zrak kako bi se upotpunio velelepni hit “Plavi safir”. Kiša je onda počela ozbiljno da preti ali ne i da remeti sveukupnu atmosferu uz pesmu “Ti se ljubiš na tako dobar način” kao ni vozić koji se tradicionalno formirao uz “Moji drugovi”. Bilo je improvizacija u muzičkoj izvedbi, ali nekako najizraženija je bila uz “Tišinu” nakon koje je bend sišao sa scene.
Bajaga i Instruktori
Bis su ukrasili pesmom sa samog početka karijere “Zažmuri” i kao zaključak večeri “Samo nam je ljubav potrebna”. Dva časa provereno dobrog materijala je delovalo nedovoljno za vernu nišku publiku, verovali ili ne verovali. “Eto, taman do kiše” kaže Momčilo i zajedno sa instruktorima odlazi sa scene.
I zaista, počelo je da lije kao iz kabla. Ne može se reći da je vreme bilo naklonjeno jednom od domaćih najboljih di-džejeva Dejanu Milićeviću, kao ni di-džeju Tacku, koji su obojica potom nastupili. Mali broj ljudi željnih dobrog klabinga je ostao da pleše na kiši, dok se ostatak razbežao. Ipak, majka priroda sinoć nije bila krajnje gruba te se kiša povukla a dobar deo ljudi vratio da uživa u muzici koju je rečima teško opisati budući da reči strogo izbegava.
Da je bilo gužve, bilo je. Da je “Nisomnia” izgubila stari sjaj, priča se. Da treba nešto promeniti u vezi ovog festivala koji ipak gubi na kultnosti, treba. Samo šta, ime ili politiku?
.jpg)
