Izvor: BalkanRock.com, 18.Maj.2016, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iza – Kako vetar duva (2016)
Postoji izvesni mit o proleću u Beogradu kao najlepšem periodu koji neko može da proživi. Ta legenda često je praćena umetničkim izlivima lokalnih stvaralaca, a medijumi idu od poezije pa do muzike i svi do jednog uspešno preslikavaju lepotu ovog grada pri buđenju prirode iz zimskog sna. Priča da je domaća scena u dubokom snu iz kog se nikada neće probuditi odavno je izlizana, ali i uprkos njoj, proleće je dobrodošlo. Iako se vremenski uslovi ne bi složili sa tim, proleće je ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << opet u punom zamahu u Beogradu. Novonastali bend Iza kombinacija je Petra Rudića i još nekoliko izvrsnih etabliranih muzičara i sveže pevačke snage mlađane Milene Grujić. Iako su Rudić i ekipa na alternativnoj sceni Balkana maltene otkako ona postoji, album „Kako vetar duva“ pravo je pop-rok proleće koje slavi svežinu. Za ovakvo stanje stvari zaslužna je kako mladost koju unosi gospođica Grujić, tako i vesela harmonija koja izbija iz svakog takta koji bend odsvira.
Album je obeležen karakterističnim (produkcijskim) zvukom Petra Rudića, kojem parira gitarski rad Armina Bušatlića i prilično zategnuta ritam sekcija, ali i Mileninim glasom i tekstovima, koji jasno pokazuju da je u pitanju nova i sposobna autorka. Jednom kada počnete da slušate „Kako vetar duva“, dočekaće vas autentična atmosfera glavnog grada u očima jedne devojke. Da li to znači da za potpuno uživanje u ovom albumu morate da budete žitelj srpske prestonice? Molim vas, pa rahat-lokum se sa uživanjem konzumira i zapadno od Bosfora. Iako su svakodnevnica i atmosfera Beograda očigledna inspiracija koja stoji iza ovog albuma, nema bojazni da je album hermetički zaključan za geografski položaj ušća Save u Dunav.
Uvijen u oblandu sačinjenu od pop struktura i ispeglane produkcije, zvuk benda Iza naprosto zrači svežom energijom. Za ovu svežinu je u foto-finišu zaslužniji bend nego vokal Grujićeve. Doduše, iako ima tek 21 godinu, Milena pokazuje interesantnu teksturu u glasu u kojoj će poneko uho čuti i suptilni uticaj Josipe Lisac, naravno, bez jedinstvene strasti koju gđa. Lisac tako nezaustavljivo izbacuje iz sebe glasom. Iako će se glas Grujićeve tek razvijati i, nadamo se, prelaziti granice za koje mlada pevačica možda nije ni svesna da je u stanju da pređe, ne možemo da se otrgnemo utisku da je u ovom prilično čvrstom stroju upravo taj glas pomalo klimav šraf. Opet, već na prvoj pesmi („Nema kajanja“) postoji nagoveštaj soula u njenom glasu koji će vas podsetiti na vreme kada su mikrofonom vladale Roberta Flek i njoj slične dive. Dakle, Iza u sinergiji sa glasom svoje vokalistkinje donosi dobre kompozicije kojima samo malo fali do potpunog efekta raspamećivanja.
Muzičari među čitaocima će se složiti da je najteži zadatak svakoga ko se instrumenta lati taj da napravi nešto što će u isto vreme biti dovoljno dobro po umetničkim standardima (jer je muzika još uvek umetnost više nego proizvod, prim. aut.) i lako ulaziti u uši. Budući da imaju iskusnu ekipu muzičara i šarmantnu vokalistkinju, Iza ovo uglavnom uspevaju. Specifičan muzički stil koji kombinuje Svi na pod! i opušteniji rok stil koji gitarom unosi Armin Buštalić ne može se okarakterisati kompaktnošću beogradskih gitarskih bendova, ali nesumnjivo ulazi u uši istovremeno flertujući i sa alternativom i sa kvalitetnim mejnstrim pop-rokom, koji maltene ne postoji na ovim prostorima. Takođe, ritam sekcija koju čine bubnjar Goran Savić i basista Petar Živić (Threesome, Moussaka) prevazilaze puko služenje svrsi sa neverovatnom lakoćom. Njihov rad na ovom albumu možda najbolje oslikava iskustvo koje bend ima, a koje pevačici u nekim trenucima fali. Pesme kao što su „Odgovornost“ i „Dunav“ veoma lepo koketiraju sa boemskim Beogradom bez one crte usiljenosti koja neretko oboji svaki pokušaj ovakvog pristupa. Pored toga, tvrđe stvari kakve su „Zrelost“, „Na kraju“, ali i fanki gradska odiseja „Tinejdžer“ funkcionišu gotovo savršeno. Istini za volju, primećuje se da u pesmi “U susret jutru” bend pomalo nadigrava vokal (inače bi bila jedan od favorita).
Aspekt u kome „Kako vetar duva“ blista, pored instrumentalnog, svakako su tekstovi. Kada u obzir uzmemo to da je Grujićeva tek zakoračila u svet muzike, inače odlični tekstovi postaju još bolji. Baveći se emocijama, razmišljanjima i kanališući sve to kroz autentičnu atmosferu najvećeg grada na Balkanu, Milena svojim tekstovima uspeva da stvori slike koje će poslužiti kao preko potrebna alternativa bendovima poput Ničim Izazvanih. Sasvim je izvesno da je domaća publika dobila ženski izraz koji će sa uživanjem pratiti. Kao dodatak tome, tu je i duet sa trenutno najsjajnijom ženskom zvezdom domaće alternative Zojom Borovčanin, iz benda Lira Vega, u pesmi „Omnibus“. Možda i najuspeliji trenutak albuma (uz „Nema kajanja“ i „Tinejdžera“) upravo se nalazi u refrenu ove pesme. Doduše, stiče se utisak da Milena može i da nauči nešto od svoje koleginice iz ove pesme, verovatno najkarakterističnije i najstrastvenije pevačice koju je beogradski rok video u poslednjih 20 godina.
Senzibilitet Mileninih tekstova i glasa, ušuškana a dinamična izvedba i pametno napisane pesme čine da „Kako vetar duva“ lansira bend Iza tačno tamo gde treba – u novo polje domaćeg roka. Ovaj bend će, nadamo se, tek gaziti svojim putem. Start obećava, a ako košava bude duvala kako treba, ovo će biti početak jedne lepe karijere. Da li će vas privući nepogrešivi gruv ritam sekcije, dinamična Arminova gitara, prepoznatljiv kvalitet Rudićeve produkcije ili pak Milenin lirički šarm zaista nije bitno, ostaćete uz ovaj album i on će, po svemu sudeći, ostati uz vas neko vreme. Možda je pevačica benda Iza zelena kao jagode u aprilu, ali kako se bliži leto, ovaj album će vam, kao i same jagode, sve više goditi. Pravo proleće!
Spisak pesama:
.jpg)
