Izvor: BalkanRock.com, 23.Maj.2015, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoću mamo k’o Robinzon Kruso: Bokal oseća stvarnost u Nišu
Foto: Nemanja Đorđević
Sama najava koncerta benda Bokal oseća stvarnost je izazvala veliku reakciju na društvenim mrežama i ogromno interesovanje kod publike ne samo iz Niša već i šire, a zaista je retka situacija da u današnje vreme svirka lokalnog benda bude bukvalno rasprodata još u pretprodaji. Pred početak koncerta bilo je dosta ljudi na ulazu kluba, koji su mislili da će ipak doći do karte, međutim istih jednostavno više nije bilo i sve su bile rasprodate.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << />
Sve je počelo nešto malo posle 23 sata, iako je start najavljen sat vremena ranije. Bend Prljave Sestre je otvorio koncert pred poprilično ispunjenim klubom s’ obzirom na to da su ljudi za razliku od uobičajenog ovoga puta došli na vreme. Momci sviraju garažni rokenrol sa dosta apetita i simpatičnom količinom energije koja nije manjkala tokom celog nastupa i zajedno sa tekstovima na maternjem jeziku bacaju akcenat na atmosferu kakvu nose neki od velikana domaće scene. Uz to ih je publika prihvatila onako kako su i zaslužili i zagrevanje za bend večeri je uspeo u potpunosti.
A onda je usledilo ono što su svi željno iščekivali, debi nastup sastava koji izaziva lavine smeha i oduševljenja širom regije. Sa razglasa su se začuli semplovi iz filmova za odrasle (bili su puštani i kasnije do kraja samog koncerta između svih pesama), a ubrzo nakon toga na binu izlazi četvorka na čelu sa Miodragom Brankovićem i kreće “Mačka” sa aktuelnog albuma “Gde si video dedu od dva metra?“, koju prati pesma “Sekretarica” i tada već i temperatura i atmosfera u punom Feedbacku dostiže nivo koji se ne viđa tako često na lokalnim svirkama. Kako je Bokal ređao pesme jedna stvar je odvlačila pažnju publike od starogradskih grandžera a to je zastava na kojoj su obeležja konfederativnih država, takozvana ‘južnjačka’ preko koje je ime benda dok se tačno na sredini iste nalazi jedan ogroman anus. U jednom trenutku Miodrag koji je svima poznatiji pod nadimkom Ćale je rekao da to nije anus nego usne nakon čega je usledila obrada pesme “Usne vrele kao žar” pokojnog Amira Rešića Nina, doduše sa malo korigovanim tekstom.
Ređale su se pesme sa aktuelnog albuma kao što su “Glup“, “S noge” i “Kako pametan pas“, ali i pesme koje nisu snimljene i koje će naći na nekom od sledećih izdanja. Pa smo tako imali prilike da čujemo i pesmu koja je tekstom omaž ljudima koje niko ne “voli, razume i kojima je zaista teško”, zajedno sa pesmom “Arpadžik” i “Moja draga voli Kurosavu” (Oliver Mandić) tokom koje je publika odmorila od vrućine i skakanja, ali ni to nije potrajalo.
Svojevrstan pristup i nastup je prisutnima prijao do te mere da su se neki smejali, neki vrištali od smeha, skoro svi đuskali, a nastale su i šutke koje su propratile hitove “Hipsterka” i “Zvonko Bogdan” za vreme koje su Nišlije glasno zapretile da će nekom da šutiraju majku i sestru u… ako nešto kažu protiv dotičnog. Još jedno iznenađenje jesu i obrade pesama “Great Balls Of Fire“(Jerry Lee Lewis) i “Plavi safir” (Bajaga i Instruktori) otpevane na nemačkom jeziku, jedan deo publike je jednostavno bio zbunjen dok je druga polovina bila iskrivljena od smeha. Za sam kraj nastupa je ostavljen hit koji je pre par godina eksplodirao na jutjubu i opasno izreklamirao Vrežinski bazen, publika je sa bendom i popriličnom količinom znoja, razvučenih osmeha i poslednjim atomima otpevala “Bazen” nakon čega su uz aplauz na bini ostali samo instrumenti i već pomenuta zastava.
Zaključak jeste da je ova svirka bila potrebna ovom gradu, lokalni bend i smisao za humor na nivou su rezultirali rasprodatim koncertom, bombom pozitivne energije i magičnim provodom, ostaje nam da sačekamo sledeću priliku za Bokalče, ako ne u Feedbacku, možda u nekom većem prostoru u gradu.
.jpg)
