Izvor: BalkanRock.com, 24.Avg.2016, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dragi Jelić (YU Grupa): „Za svaku stvar dođe pravo vreme“

Najdugovečniji srpski rok bend i jedan od najznačajnijih bendova u istoriji jugoslovenskog roka, YU Grupa, prošle godine je proslavio 45. rođendan, a pre nekoliko meseci je objavio svoj jedanaesti studijski album, Evo stojim tu. Predstojeći koncert grupe u dvorištu niške Banovine 2. septembra predstavljaće ujedno deo proslave jubileja i promociju novog albuma. Tim povodom frontmen YU Grupe, Dragi Jelić, odgovara na naša pitanja o aktuelnom albumu, vremenu provedenom u Siluetama >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << i Džentlmenima, koncertima na Zapadu i Istoku, Bijelom Dugmetu…

BR: Zvuk albuma Evo stojim tu je nešto svedeniji, ne obiluje klavijaturama kao Rim 1994 i Dugo znamo se. Je li to odluka grupe ili se do takvog, sirovijeg zvuka došlo u dogovoru sa producentom, Sašom Habićem?

Dragi Jelić: To je odluka gupe, jednostavno nije bilo prostora za klavijature.

BR: Otkud ideja da se na aktuelnom albumu pojavi nova verzija pesme „Vodi me kući“?

Dragi Jelić: Jednostavno, želja se rodila i to je bilo dovoljno da se pesma nađe na albumu u izmenjenom aranžmanu.

BR: Pre nekoliko godina pominjana je mogućnost objavljivanja boks seta, kao i DVD-a sa snimkom nastupa YU Grupe na Beer Festu 2010. Da li se odustalo od tih ideja?

Dragi Jelić: Nije se odustalo. Za svaku stvar dođe pravo vreme, tako će biti i sa ovim idejama.

BR: Neki fanovi su na slavljeničkim koncertima YU Grupe očekivali nekog od bivših članova: Batu Kostića, Rašu Đelmaša ili Dragoljuba Đuričića. Postoje li šanse da oni opet zasviraju sa YU Grupom?

Dragi Jelić: Naravno da postoje. Saradnja sa nama je uvek otvorena.

BR: Da li je istinit podatak da ste prvi jugoslovenski gitarista koji je počeo da koristi gitaroški sintisajzer?

Dragi Jelić: Jeste, i to je bilo 1974. na albumu Kako to da svaki dan?.

BR: U pesmi „A banki je 7“ Žika navodi brojne nezgode koje su mu se dešavale tokom karijere: saobraćajne nesreće, strujni udari… No i Vi ste svojevremeno doživeli manju nezgodu na bini: nakon što ste iz Beduina prešli u Siluete, tokom nastupa Silueta na prvoj beogradskoj Gitarijadi jedan od „navijača“ Beduina Vas je pogodio nogom stolice. Taj „navijač“ Beduina bio je – Peca Popović. Kako se Vi sećate tog događaja?

Dragi Jelić: Takve situacije su me samo ojačale da istrajem. Inače, Peca Popović mi je veliki prijatelj i saradnik. Gde ćete bolje nego kad ljutog protivnika prihvatite i privolite za prijatelja.

BR: Jedan od razloga za razlaz Džentlmena bila je želja da se okrenete progresivnom zvuku, dok je Branko Marušić želeo da nastavi dotadašnjim pravcem. Kako danas gledate na radove Džentlmena?

Dragi Jelić: To vreme provedeno u grupi Džentlmeni me je vaspitalo, da samo rad i istrajnost mogu dovesti do željenog rezultata. Na tome veliko hvala svim članovima.

BR: Mnogi domaći rok pioniri su se tokom proteklih godina okupili da bi nastupali povodom nekog jubileja: Elipse, Daltoni, Bele Višnje… Kolike su šanse da se Džentlmeni (koji bi ove godine napunili pedeset godina) ponovo okupe zbog nekoliko nastupa? Branko Marušić Čutura i dalje aktvno nastupa…

Dragi Jelić: Nije loša ideja, možda je i ostvarimo.

BR: Godine 1971. YU Grupa je za fonoteku Radio Beograda snimila dečije pesme „Lov na veštice“, „Mali bata za klavirom“ i „Koke sa Islanda“, koje su se kao bonus numere našle na nezvaničnom živom albumu Beograd Uživo ’71. Kakva je priča iza ovih pesama, kako su nastale?

Dragi Jelić: Pravo da vam kažem, to je toliko davno bilo da više ne mogu ni da se setim, ali uvek je bilo slatko raditi za decu.

BR: Peca Popović je o pesmi „Kosovski božuri“ (za koju je on napisao tekst) zapisao da je „istorija htela da se pojava pesme poklopi sa likvidacijom srpskog liberalizma“ te da je „u nekim zvaničnim partijskim papirima i ta pesma označena kao nacionalistička“. Jeste li Vi imali takvih saznanja, da li se ikada desilo da je ta pesma naišla na zatvorena vrata u nekom mediju?

Dragi Jelić: Koliko ja znam, nikad nije imala nikakvih zabrana, a gde god smo je izvodili uvek je bila dobro prihvaćena.

BR: Godine 1972. YU grupa je išla na bugarsku turneju, tokom koje ste održali četrdeset koncerata. Hroničari beleže da ste naišli na odličan prijem zahvaljujući poplarnosti emisije Veče uz radio Radio Beograda u Bugarskoj, ali i da ste izazvali svojevrstan šok među neprirpremljenima. Kako se Vi sećate tih nastupa?

Dragi Jelić: To je prva turneja YU Grupe u inostranstvu. Koliko smo mi bili iznenađeni našim prisustvom u javnosti, još više su bili iznenađeni organizatori, a to je bilo zvanično Ministarstvo kulture Bugarske. Morali smo malo da izvršimo korekciju našeg izgleda. Naime, da se ne bi šišali (što nismo hteli), morali smo da stavljamo šnale i lakiramo kosu da izgleda kraća.

BR: Peca Popović je svedočio da je nastup YU Grupe u čuvenom Marqueeu snimio na magnetofonsku traku. Kakva je bila sudbina tog snimka? Ako on još postoji, da li ima šansi da neki njegov deo jednom ugleda svetlost dana?

Dragi Jelić: To morate da pitate Petra Popovića.

BR: Da li je istinit podatak da su čelnici Jugotona zahtevali da se originalni tekst pesme „Drveni most“ promeni pre snimanja, da jedan stih za njih bio problematičan?

Dragi Jelić: Ja se toga zaista ne sećam. Jedinu zamerku koju su imali je da bi numere trebale da budu više ujednačene, što se tiče tema o kojima pevamo.

BR: Najveći deo publike veruje da se na omotu ploče Kako to da svaki dan? Nalazi fotografija braće Jelić. U stvari, dečaci na omotu su Raša Đelmaš i njegov brat Mika. Kako je došlo do ideje da se ova fotografija upotrebi na omotu ploče?

Dragi Jelić: To je bila ideja Rašina koja se nama svidela. Lepa ideja, gde tata vozi svoja dva sina na motoru.

BR: Da li je istina da je u veliku ulogu u ubeđivanju članova grupe da se vrate na scenu u drugoj polovini osamdesetih, pored Žike Ivaniševića, imao i Goran Bregović?

Dragi Jelić: Ne. Što se tiče Ivaniševića, da, a što se tiče Bregovića, ne.

BR: Tokom godina su mnogi kritičari poredili etno-rok zvuk YU Grupe i Bijelog Dugmeta, često tvrdeći da je, kako je to rekao Aleksandar Žikić, ono što je radila YU Grupa „najdojstojanstveniji hibrid nacionalnog i globalnog u domaćem roku“, a da je ono što je radilo Bijelo Dugme „monstrum, adekvatno nazvan ‘pastirski rok’“. Kako ste Vi gledali na radove Bijelog Dugmeta u vreme „dugmemanije“, a kako gledate danas?

Dragi Jelić: Nisam nešto posebno gledao i analizirao, jednostavno smo bili kolege koje su se često sretale na binama širom SFRJ.

BR: Moje je lično mišljenje da je od svih tekstopisaca van grupe sa kojima ste radili – Zoran Modli, Dragan Nedimović, Branko Marušić, Marina Tucaković, Nikola Čuturilo, Bebi Dol, Zvonko Đukić, Bora Đorđević – najbolje rezultate dala saradnja sa Čuturilom. Kakvo je Vaše mišljenje? Koji tekst YU Grupe je Vama najdraži?

Dragi Jelić: Zaboravio si Borisa Telalovića, Zvezdanu Stanković, Ivana Ristića, Blažu Jovićevića, mislim, kad ih već sve nabrajamo, red je da ih sve pomenemo. Nikola Čuturilo Čutura je napisao najveći broj pesama koje su postale popularne kod publike, pa je automatski i najznačajniji, da se ostali ne naljute.

BR: Ove godine ste se našli među odlikovanima Sretenjskim ordenom za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture. Tako ste postali tek drugi na listi srpskih rokera koje je država odlikovala (prvi je Đorđe Marjanović). Koga bi Dragi Jelić predložio za ovakvo odlikovanje?

Dragi Jelić: Pa za tako visoka odlikovanja odučuje se na državnom nivou pa bih njima i prepustio tu odluku.

BR: Šta niška publika može da očekuje od predstojećeg koncerta u Banovini?

Dragi Jelić: Prezentaciju novog albuma uz stare dobro poznate pesme i dobru atmosferu koju mi i Niš zajedno nosimo sa sobom.

Nastavak na BalkanRock.com...