Izvor: BalkanRock.com, 25.Avg.2016, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Album po album: Rammstein (1995 – 2009) – Nemački čekić
Rammstein je jedan od retkih bendova koji je uspeo da postane mainstream rock institucija, a da su jedva prozborili reč na engleskom jeziku, koji se obično smatra univerzalnim i obaveznim za bilo kakav širi domet do publike. Taj nemački jezik, potekao iz basa frontmena Till Lindemanna, postao je jedno od glavnih obeležja Rammsteina, toliko da kada se u jednom trenutku bend odlučio da obradi pesmu “Stripped” Depeche Modea, tekst na engleskom jeziku je zvučao >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << strano, kao da muzika Rammsteina ipak zvuči prirodnije na maternjem govornom području članova ovog legendarnog sastava.
Čuveni sekstet možda nije uvek delovao nužno kao bend koji je odisao tendencijom da se drastično menja, ali je koristio prepoznatljive elemente hard rocka i industriala i upakovao ih u svojstven evropski “paket” koji je vremenom postao zvučno nalik tenku koji mašinski precizno bez oscilacija neprekidno ide napred uz snažan i jasan puls. Instrumentalne i vokalne deonice su najčešće vrlo jednostavne, ali efektne i upakovane u jednu kvalitetnu i moćnu zvučnu sliku.
Jedna od zanimljivosti jeste da bend nikada nije menjao članove što je gitarista Richard Kruspe opisao kao rezultat mnogo razgovora, mnogo terapije i neophodnosti da se “sluša” ritam sopstvenog benda koji, ukoliko isti ima za cilj da opstane u originalnom sastavu, treba da se poštuje.
Herzeleid (1995)
Debi Rammsteina možda nije uvek među omiljenim što se tiče mišljenja članova, ali je svakako značajan kao izdanje koje je izrodilo nekoliko snažnih numera i prikazalo neke početke zvuka koji će kasnije postati jedan od temelja evropskog rock/metal zvuka druge polovine devedesetih i početka dvejhiljaditih. Naziv albuma je odabran iz razloga jer su manje – više svi članovi u tom periodu proživljavali različite emocionalne probleme. Bend se napatio da snimi ovaj album, pored ličnih postojali su i mnogobrojni problemi tokom snimanja (jednom prilikom je bend izjavio da bi album najradije stavili na tavan i zaključali ga u kutiju koliko su bili izmučeni završetkom projekta). Ipak, teško je reći da je album bio bez dobrih pesama – “Asche zu Asche“, “Laichzeit” i “Wollt ihr das Bett in Flammen sehen?“. Album je privukao pažnju sa čuvenim singlovima “Du riechst so gut” i “Seeman“. Bend je opisivao zvuk svoje muzike kao “monotonu i repetitivnu”. Rammstein se nije libio kontroverznog imidža, koji se prikazao ne samo u čudnom artworku već i kroz spotove. Klavijaturista Christian “Flake” Lorenz je kazao u jednom intervjuu da inicijalno nije želeo da bude deo benda jer je smatrao muziku prilično dosadnom i bilo je neophodno dosta nagovaranja od strane drugih članova da bi se konačno pridružio. Ipak, kada se sve sabere i oduzme, Rammstein je svakako načinio interesantan korak u svom debi izdanju.
Sehnsucht (1997)
Naredni album je već pokazao naredni korak u bizarnu i mračniju stranu benda. Kao artwork je objavljeno šest različitih pojedinačnih covera na kojima se nalaze članovi benda koji na svom licu nose čudne sprave načinjene od kuhinjskih objekata poput kašika, viljuški itd. Možda je stvar ukusa, ali ovaj album deluje nešto pristupačnije u odnosu na prethodnika. Uticaji elektronske muzike su nešto više prisutni kao i povremeni orijentalni prizvuci (početna tema na početku pesme “Sehnsucht“). Sa pesmama kao što su “Engel” i “Du Hast” bend je postao mnogo veće ime, pogotovo kada se deo materijala našao na soundtracku filma “The Lost Highway” Davida Lyncha. Pored naslovne pesme, među svetlim tačkama na albumu bi se mogle izdvojiti i numere poput “Bück Dich” i “Eifersucht“.
Mutter (2001)
“Mutter” je verovatno album sa kojim je Rammstein postao svetski bend. Lično, možda i omiljeno izdanje. Album je doneo šest singlova, više nego bilo koji drugi album. Dok su prva dva albuma bili možda nešto “lakši” sa zvukom koliko god da je bend u suštini svirao vrlo agresivnu muziku, “Mutter” zvuči mnogo “šire” i “teže” uz svu prostornost i atmosferičnost. Počevši od orkestarske “Mein Herz Brennt“, preko marševske “Links 2-3-4“, sjajnog singla “Sonne“, efektne “Ich Will” i čuvene “Feuer Frei” koja je korišćena u soundtracku za film “xXx“, “Mutter” je album koji ne gubi na dinamici i energiji. Pored toga, mogu se izdvojiti i pesme “Mutter“, “Zwitter“, kao i pretposlednja “Adios“. Odlični, jednostavni rifovi, interesantne deonice na klavijaturama, snažan vokal Till Lindemanna, sve su to samo neka od obeležja ovog odličnog albuma. Naravno, pored studijskog izdanja, teško je zaboraviti potpuno novi nivo teatralnog nastupa uživo kada se džinovska materica spusti sa vrha bine i iz nje izađe kompletan bend koji na sebi nosi samo pelene pa ih potom doktori provere, izmere na vagi i na kraju ih dovedu do njihove pozicije na bini i stave im instrument u ruku.
Reise, Reise (2004)
“We’re all living in Amerika, Amerika, ist wunderbar. We’ re all living in Amerika, Amerika, Amerika.” 2004. godine spot za pesmu “Amerika” je bilo teško ne videti i ne čuti taj refren na svim mogućim televizijskim programima (bar onima koji su se bavili sa muzikom). Sa albumom “Reise, Reise” bend je došao do pozicije u kojoj je mogao da počne da malo eksperimentiše sa svojim zvukom i da komponuje kombinujući neke druge uticaje. Naslovna pesma, mračna “Mein Teil“, “Keine Lust“, “Amerika” i “Moskau” su numere koje su dovoljno ubitačne da nastave kvalitetnu set listu. Pored toga, bend je napisao i vrlo psihodeličnu i dugu “Dalai Lama“, akustična “Los“, “Morgenstern” i “Amour” koje svakako izlaze iz dotadašnjeg “okvira” za koji bi se možda moglo reći da je odrednica zvuka benda. Možda nije toliko prepun potencijalnih mainstream hitova nalik nekim ranijim izdanjima, ali svakako i dalje zanimljiv i kvalitetan album.
Rosenrot (2005)
Možda je prebrzo objavljeno, možda su imali dovoljno materijala da su mogli da objave album samo godinu nakon “Reise…” izdanja, ali utisak je da su ovo nekako generalno slabije verzije pesama sa prethodnog albuma. “Benzin” je u ovom trenutku nalik jednom prosečnom Rammstein singlu, dok su “Mann gegen Mann” i “Rosenrot” neubedljive i jednostavno tako, za povremeno slušanje, ali ne dalje od toga. S druge strane, ako ništa drugo, ovaj album je poslužio bendu da se zaista prepusti pisanju materijala koji je potrebno slušati više puta i saživeti se sa izdanjem, pogotovo kada govorimo o tekstovima. “Spring” je spora, atmosferična numera, “Hilf mir” je takođe sporijeg tempa, sa dramatičnom atmosferom, pogotovo kada se prati uz tekst. “Te quiero puta!” je zabavna i potpuno drugačija pesma, blagi osvrt na španski folklor i slušanje Lindemanna koji peva većinu teksta na španskom. Posebno bi bilo zanimljivo istaći “Feuer und Wasser” gde suptilnu i slojevitu atmosferu prati delom romantičan tekst uz perverznu prirodu koja je u pisanju Lindemanna uvek bila prisutna bar na nekom nivou. Nije za svakoga, ali ako želite da se udubite u Rammstein diskografiju, mogao bi vam biti zanimljiv.
Liebe ist für alle da (2009)
Kako godine prolaze, Rammstein kao da postaje sve “teži”, tempom sporiji i atmosferičniji sa svojim kreativnim izrazom. Četiri godine nakon “Rosenrota”, stil koji je delom izgrađen još od “Reise…” albuma je postao sve transparentniji. “Rammlied” je teški zvučni “čekić” koji sa svojim horskim introom uvodi u novu, snažnu eru benda. “Ich tu dir weh” je prepoznatljiv zvuk, ali svakako jedan od boljih singlova koje je bend objavio. “Waidmanns Heil” je sjajna numera sa sve “lovačkim” uvodom. “B********” je još jedan primer “teškog” Rammstein “malja” koji gazi sve pred sobom, pogotovo uživo. “Pussy” je singl koji deluje kao da je nastojao da zgrabi publiku na uobičajenu kontroverznu stranu Rammsteina (više “Pussy” svakako) i ne deluje posebno zanimljivo. “Haifisch” se okušao sa nekim indi-rokom uz marševski Rammstein zvuk. Kao trenutno poslednji od studijskih izdanja, sigurno je da je vratio Rammstein na svetsku rok scenu na kvalitetan način.
.jpg)
