Izvor: BalkanRock.com, 12.Jun.2017, 15:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ACIDEZ: “Nije sve samo mržnja i rat”
Ovi sjajni mladi momci koji nam dolaze pravo iz Guadalahare, Meksiko, svoju energiju jedva čekaju da podele sa publikom na Exitu. Bend Acidez je osnovan 2003. godine od strane četiri drugara Tupa, Naujia, Rodoa I Sotija. Iako postoje gotovo deceniju i po, ovaj meksički hardcore pank sastav pretrpeo je nekoliko personalnih promena, a sadašnja postava na sceni je od 2011. godine. Na početku su bili klasični street pank bend, ali se vremenom počinju da >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << kombinuju elemente i iz drugih podvrsta, kao što je thrash metal i beat metal. Prvi album “No Hay Futuro” su izdali 2008, a trenutno im je aktuelan album “Don’t Ask For Permission“. Iza njih su ukupno četiri studijska albuma koje odlikuje zvuk britanskih punk bendova iz osamdesetih, izmešan sa kalifornijskom scenom. Binu su delili sa legendarnim bendovima kao što su: The Casualties, Destruction Made Simple, The Varukers, Rabia, Total Chaos, Agente Calavera, Atroz Destruccion, Dias de Radio, Human Plague, Resist & Exist, Totälickers, Especimen…
Malo smo popričali sa Naujiem I Sotijem, koju su sa nama podelili svoje stavove, mišljenja, stvari koje vole i koje ih zanimaju, i usput nam otkrili kako se raduju Exitu i što će moći da sa publikom podele energiju i dobru zabavu, po prvi put.
BR: Zdravo momci! Bend Acidez je osnovan 2003. godine. Recite nam kako ste došli na ideju da se okupite i kako je cela pank priča počela?
ACIDEZ: Priča počinje 2003. godine, kada je bend osnovao bubnjar Nauj. Najbitnije nam je stvaranje muzike koja šalje sistemu poruku “odjebi i umri”. Bili smo veoma mladi pankeri koji su pokušavali da se zabavljaju, ali i da govore o realnoj slici života pod sistemom u Meksiku.
BR: Opisali smo vas kao street pank bend sa, ponekad, drugačijim elementima raznih podvrsta panka, ali uglavnom sa jakim street zvukom još sa početka prvog talasa panka. Trudite se da ne zaboravimo taj stari pank zvuk. Recite nam vaše mišljenje o novim talasima pank muzike danas. Napravite paralele između starog panka i onog danas.
ACIDEZ: Da, počeli smo kao street pank bend, ali tokom godina zvuk se menjao. Street pank nam je u osnovi ali mi, takođe, volimo i trash metal i D-beat, tako da imamo i te elemente u pesmama. U suštini, bend zvuči kao crossover, znaš, kao miks hardcore panka i trash metala.
BR: Koji su vam omiljeni bendovi? Da li imate neke muzičare koji vas inspirišu?
ACIDEZ: Svi mi u bendu smo rasli slušajuci skoro iste stvari, ali svako od nas voli i nešto drugačije što ga više opisuje. Na kraju krajeva, svi smo inspirisani istim bendovima kao što su The Exploted, Discarge, GBH, Motorhead, Suicidal Tendencies, Megadeth, Inepsy, Toxic Holocaust, Municipal Waste, The Casualities i još mnogi. Oni su nam baš omiljeni.
BR: Odakle crpite inspiraciju za pesme?
ACIDEZ: Inspirisani smo situacijom da živimo u Meksiku koji se nije promenio još od naših baka i deka. Jedino što se promenilo je da smo globalizovani i imamo više tehnologije, dok je vlada oduvek bila kučka, pored crkve, koja pod svojom kontrolom drži mase i sve to uz pomoć medija. Takođe smo inspirisani našim svakodnevnim životom i pozitivnim stvarima, jer verujemo da nije sve samo mržnja i rat.
BR: Neki od vaših hitova su i ”Mi Odio Y Mi Rabia”, ”Camino Al Inferno”, ”Don’t Ask For Permission”, ”Streets On Fire”… Koju pesmu najviše volite da izvodite? Po vašem mišljenju, koja je najenergičnija i koja vas najbolje opisuje?
ACIDEZ: Smatramo da u svaku pesmu koju izvodimo ulažemo mnogo energije i svaka nas opisuje u tom datom trenutku izvođenja, ali trenutno možemo da kažemo da je to “Camino al Infierno”, od svih koje si pomenula.
BR: Zašto ste izabrali ime Acidez?
ACIDEZ: Zato što kiselina (acid- kiselina, prim. aut.) treba biti sklonjena po svaku cenu, jer može da našteti ako je blizu i sa njom mora da se rukuje pažljivo, pa tako i sa pankom. Nekad je potrebno skloniti ga jer može da napravi haos, pa zato se zovemo ACIDEZ.
BR: Vaše pesme su na dva različita jezika. Zašto ste počeli da pevate na engleskom, pored toga što imate pesme i na španskom?
ACIDEZ: Zato što hoćemo da se naše poruke čuju što je moguće dalje od Meksika, a da bi podelili svoje poruke i u drugim zemaljama, potrebno je znati engleski. Skoro svi znaju da se sporazumevaju na engleskom, a da je kojim slučajem japanski najzastupljeniji na planeti, pevali bismo na tom jeziku.
BR: Šta vi momci radite u slobodno vreme? Pored pevanja i sviranja u bendu, da li imate još neke hobije i aktivnosti?
ACIDEZ: Imamo naše freelance poslove jer nemamo mogućnost da radimo poslove sa punim radnim vremenom zbog turneja na koje idemo kad god nam se ukaže prilika. Više gotivimo da sedimo 6 sati u kolima čekajući da stignemo do sledećeg grada na svirku, nego da sedimo 8 sati iza nekog usranog radnog stola.
BR: Imate odličan logo lobanje. Taj prilično kul kostur je sjajan sa svim tim detaljima. Ko je umetnik koji je odgovoran za njegov nastanak? I zašto baš kostur? Da li ima ime? Ispirčajte nam priču o njemu…
ACIDEZ: Da, naš dizajner je i naš bubnjar Nauj. On je takođe dizajnirao sve Acidez albume i razne druge. Izabrali smo kostura jer smo se smejali uz opasku “ko kaze da je pank mrtav”, jer “kako može da bude mrtav, ako je to kostur koji kaže na to, jebi se?”. I on ima ime. Zove se Narotuso. Na- Nauj, Ro- Rodo, Tu-Tupa, So- Soti. Takođe je nazvan i Callejer od strane naših fanova.
BR: Sad, kad smo u umetničkim vodama, vi momci ste veoma kreativni, kako kroz odeću, frizure, tako i zbog vaših raznih nosećih detalja i gedžeta… Da li ste vezani za neki drugi vid umetnosti i kako je ona povezana sa bendom?
ACIDEZ: Otkad sviramo gitare do te perfekcije da njihov zvuk čini da uši eksplodiraju kroz ekstaze jebenog zvuka treš panka i rokenrola i svakog odsviranog akorda, mi smo povezani sa umetnošću koja je, zapravo, umetnost muzike.
BR: Muzika je umetnost. Možemo li reći da ste vi neka vrsta slobodnih umetnika koji imaju dovoljno petlje da iskažu svoje poglede na svet i mišljenja. Vaše mišljenje o ovome?
ACIDEZ: Da, brate, imamo dovoljno petlje, ali nikada nećemo imati dovoljno vremena da je odsviramo.
BR: U spotu ”Welcome To The 3D Era”, Soti vozi motor, a Rodo ima skejtbord. U stvarnom životu, koji su vam omiljeni vidovi prevoza?
ACIDEZ: Motor za Sotija, a auto i ponekad skejtbord za Rodoa. Nauji i ja više volimo da idemo pešaka ili busem. Ali da, to je isto kao i u realnom životu, skejt i motor za njih.
BR: Sad kada pričamo već o brzini i celoj toj energiji i adrenalinu, opišite nam vašu energiju kad ste na bini, ispred fanova. Recite nam nešto o osećanjima koje imate, kada vidite sve te ljude koji podržavaju vaš rad?
ACIDEZ: Ponekad jeza prođe niz kicmu i koža se naježi.
BR: Koliko je jaka pank scena u vašoj zemlji?
ACIDEZ: Ako odete u Meksiko Siti, naićićete na najbolju scenu. Naš grad je Guadalahara, koji je imao sjajnu i veliku pank scenu pre nekih 10 godina, ali nove generacije dolaze i nadamo se da će ponovo biti velika.
BR: Koliko je teško za jedan pank bend da postigne uspeh koji vi imate?
ACIDEZ: Nama je bilo potrebno skoro 15 godina, što je pola naših života, i to sa mnogo prepreka i žrtvovanja. Za druge bendove, ne bismo znali.
BR: Šta očekujete od Exit festivala?
ACIDEZ: Nikad do sad nismo bili u Srbiji, pa se nadamo da će biti više divlje nego na drugim festivalima, očekujemo da prevaziđemo vaša očekivanja.
BR: Da li želite nešto da poručite fanovima u Srbiji?
ACIDEZ: Veoma cenimo vašu podršku koju pružate preko granica i okeana i daćemo najbolje od sebe na bini kad budemo po prvi put svirali u vašoj zemlji na Exit festivalu.
.jpg)
