Izvor: Vostok.rs, 25.Maj.2016, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lavrov podržao srpskog studenta invalida
Boško Jovanović (35) iz Kruševca prvi je redovni student postdiplomac sa stoprocentnim invaliditetom na čuvenom Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO). Na ovom univerzitetu diplomirao je i aktuelni šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, kao i mnogi drugi ruski ministri i državni funkcioneri. Jovanović ističe da je Univerzitet MGIMO ruski pandan američkom Jejlu, ako se ima u vidu prohodnost u državne institucije.
– Kako sam čuo, bio je jedan student invalid i pre mene, ali je posle dve nedelje odustao, jer nije dobio posebnu podršku uprave fakulteta, makar u meri u kojoj sam ja dobio. Na MGIMO sam stekao samostalnost kakvu u Srbiji nisam imao. Zahvaljujući tome osećam se kao čovek, i to mi je bitnije nego sama diploma – ističe Jovanović za „Politiku“.
Boško je 2005. godine završio beogradski Fakultet političkih nauka, smer međunarodni odnosi, a zatim je objavljivao tekstove u listu „Geopolitika“, na portalu „Nova srpska politička misao” i u Fondu Slobodan Jovanović. Preko interneta se upoznao sa devojkom iz Rusije koja je završila MGIMO i tako je nastala ideja da upiše postdiplomske studije u Rusiji. Prijemni ispit polagao je onlajn, u junu 2014, pred tročlanom komisijom, koristeći skajp. Najpre je želeo da studira MGIMO na engleskom jeziku, što se omogućava stranim studentima koji to žele, ali se na kraju ipak odlučio za ruski, koji tečno govori.
Boško Jovanović imao je prilike da se i upozna sa Sergejom Lavrovom. Do susreta je došlo posredstvom Boškovog profesora Jurija Kobaladzea, koji se sa ruskim ministrom inostranih poslova poznaje iz studentskih dana.
– Profesor Kobaladze omogućio mi je da se susretnem sa ministrom Lavrovom posle njegovog redovnog godišnjeg govora 1. septembra, povodom početka akademske godine. Lavrov je kasnio, pa je od obećanih 15 to na kraju ispalo samo dva minuta sa njim. To vreme iskoristili smo za zajedničku fotografiju i razmenu nekoliko rečenica. Sergej Viktorovič je pridržavao kolica, a profesor Kobaladze je slikao mojim fotoaparatom – objašnjava srpski postdiplomac.
Kako kaže, prilikom fotografisanja sa Lavrovom, koga opisuje kao izuzetno prijatnu i opuštenu osobu, nastao je mali nesporazum.
– Profesor nije vičan modernoj tehnologiji, pa se Lavrov malo našalio s njim, ali je na kraju snimak uspeo. Posle toga mi je ministar Lavrov pružio ruku, poželevši mnogo uspeha na studijama. Iskoristio sam trenutak da uvaženom ministru dam spoljnopolitički savet, u samo jednoj rečenici, ali sadržaj ipak ne bih otkrivao. To je naša diplomatska tajna – našalio se Jovanović.
Iako je dobro prihvaćen i od profesora MGIMO, Boško ukazuje da problema ima u svakodnevnom studentskom životu za čoveka poput njega, koji od rođenja boluje od cerebralne paralize.
– Pišem magistarski rad, ali MGIMO mi nije obezbedio asistenta, odnosno pomoćnika koji bi beležio tekst, s obzirom na to da imam usporenu motoriku, a ne snalazim se najbolje sa ruskom tastaturom. Uprava fakulteta nije uspela da mi obezbedi pomoć, jer sam ja prvi redovni student sa invaliditetom, pa još i postdiplomac, koji je uspeo da dođe do kraja studija i radi magistarsku tezu. Izašli su mi u susret u mnogim drugim stvarima, ali i dalje postoji niz problema koji treba da se reše. Ne zbog mene, već zbog budućih studenata invalida koji će da studiraju na MGIMO – uporan je Boško.
Zato je pre nekoliko meseci uputio pismo rektoru MGIMO, sa molbom da se u zgradi ovog univerziteta napravi toalet za invalide, koji u potpunosti odgovara standardima.
– Bilo je i ranije toaleta za invalide na ovom fakultetu, ali oni nisu sasvim odgovarali standardima, pa je uprava izašla u susret i sve uradila. Prerađena je i moja soba u studentskom domu, ugrađen je poseban tuš, lavabo, toalet i sve što mi je potrebno. Problem je što sam najpre morao da padnem u kupatilu i skoro slomim stopalo, pa su posle toga brzo reagovali i soba je sada potpuno renovirana i prilagođena potrebama invalida.
Boško ističe da mu je stalo da MGIMO bude prilagođen u potpunosti osobama sa invaliditetom, da bi i oni mogli da budu redovni studenti ovog univerziteta. Probleme sa pomoćnikom za izradu magistarskog rada Boško je morao da reši uz pomoć prijatelja iz Srbije. Ipak, ruski profesori su ga, dodaje, bolje prihvatili nego oni iz Beograda, pa sada dobija bolje ocene i nailazi na više razumevanja.
– Amerika je imala invalida u kolicima za predsednika, Frenklina Delana Ruzvelta, još 1933. godine. Možda je to razlog što su kod njih ovi standardi visoko razvijeni, što bi po mom mišljenju trebalo da bude prihvaćeno i u Srbiji i Rusiji. Recimo, na FPN-u u Beogradu lift je ugrađen tek 2005. godine, kada sam već završio studije na tom fakultetu. Nije tu samo reč o ljudskim pravima i uvažavanju invalida, već da nijedna država nije toliko bogata da bi mogla da se odrekne oko deset odsto svojih građana, koliki je svetski prosek ljudi sa invaliditetom u jednom društvu – napominje Jovanović.
Sledeći korak koji Boško planira jeste doktorat u SAD. Najviše bi voleo da to budu univerziteti Jejl ili Kolumbija. Već je smislio i doktorsku tezu: „Odnosi Rusije i Amerike u 21. veku, bazirani na njihovim velikim strategijama“.
Politika
Pogledaj vesti o: Moskva, Kruševac
.jpg)
