Izvor: RTS, 27.Maj.2017, 07:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro pažalovat na putovanje metroom u Moskvi
Putovanje metroom u Moskvi – vožnja kroz istoriju na šinama. Otvoren 1935. godine sa 11 kilometara dugom linijom, moskovski metro bio je ponos i dika Sovjetskog Saveza. Staljin je želeo da stanice budu raskošne, a Hruščov spartanske. Danas, jedan od najlepših metroa na svetu ima 14 linija i 339 kilometara pruge, dnevno preveze skoro 10 miliona putnika. U tom gradu, međutim, voz ćete retko kad čekati duže od minut >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i, iako su gužve velike, nema nervoze. Četrdeset i četiri stanice imaju status kulturnog blaga. Svaka od njih ima svoju priču, a neke je obišao i reporter RTS-a.
"Where can I buy a ticket for metro?", pitam ženu koja radi na šalteru za informacije na stanici "Beloruska". Gleda me bledo i verovatno se pita o čemu govorim. Posmatranje traje nekoliko sekundi kad shvatam da ono što sam izgovorila za sredovečnu Ruskinju predstavlja jednačinu sa više nepoznatih. Ona ne zna engleski, a moj ruski se svodi samo na "spasibo" i "ne ponjemajem".
Inače, na takvim šalterima, kao i na mestima gde se vrši kontrola putnika na pokrentim stepenicama, uglavnom rade žene kojima se radni vek bliži kraju. Žene su, takođe, brojnije kao kontrolori u samim vozovima.
Na tečnom ruskom žena nešto objašnjava, ali je i dalje tečno ama baš ništa ne razumem. Ipak, dobro pripremljena za sve moguće scenarije, vadim tefter u koji sam pred put upisala nekoliko fraza i brojeve za slučaj nužde. Na sreću, nalazim da se karta kaže "biljet" pa joj rukom pokazujem da mi "biljet" treba za sedam dana. Kupujem i putovanje po ruskoj prestonici može da počne.
Milioni putnika, a smeća i nervoze nema
Priču o ovom velikom gradu i Moskovljanima nimalo slučajno ne počinjemo iz metroa, jednog od najlepših na svetu. Upravo je ova podzemna železnica – Rusija u malom: ogromna, raskošna, kroz nju prolaze ljudi brojnih nacionalnosti, tu i tamo po ćoškovima sede siromašni, pokisli ili pijani. U metrou, kao ni na jednom drugom mestu, možete da na šinama proputujete kroz burnu istoriju najveće zemlje na svetu od otvaranja železnice 1935. do danas.
Sa 14 linija i 203 stanice moskovski metro dnevno preveze skoro deset miliona putnika. Više od londonskog i njujorškog zajedno! Gužva je velika u svakom trenutku, pogotovo između pet i sedam posle podne kada je špic. Reka ljudi silazi uz stepenice i penje se uz njih. Umorni od posla, veseli pred izlazak, prirodno namršteni i svi oni koje muče svakodnevne brige. Niko se ne gurka, ne viče. Moskovljani su strpljivi.
Nadležni za saobraćaj su uradili sve da ljudima olakšaju presedanje i vožnju kroz grad jer su stanice pregrađene mobilnim pregradama, tako da se oni koji dolaze i oni koji odlaze ne mešaju, pa nema sudaranja.
Svi putokazi, a ima ih mnogo, napisani su na ruskom, ali se i uprkos tome možete lako snaći jer su mape na sve strane, a ljudi radi da pomognu ako nosite nešto teško. Svi ustupaju mesto trudnicama, ženama sa decom, starijima i to bez prekih pogleda i kolutanja očima. U Moskvi nema nervoznih. Možda i zbog toga jer, ako vam se vrata metroa zatvore pred nosom, ne morate da brinete. Naredni stiže za manje od minut, najviše minut i po! Čekanja nema, vozovi stižu kao na pokretnoj traci, a izgovori poput "Čekala sam dugo prevoz" ne "piju vodu" u "Trećem Rimu" kako ponekad nazivaju rusku prestonicu.
Dok strpljivo čekate naredni voz, zadivljuje vas čistoća poda na kom nema opušaka, prljavih maramica ili ostataka od hrane. Čistoća je imperativ iako ni na jednoj stanici ne postoje kante za otpatke. Takva je kultura, a razlike nema između stanica u samom centru grada i onih na periferiji. Ljudi su (čle čuda!) navikli da smeće ne bacaju gde mu nije mesto.
"Umetnost je beskorisna ako ne služi politici"
Vožnja podzemnom železnicom u Moskvi je svojevrsna turistička tura, pogotovo čuvena kružna linija 5, na mapi obeležena braon bojom. Za početak izgradnje ove linije vezuje se jedna urbana legenda.
Naime, kada su projektanti nekoliko godina ranije Staljinu predstavili plan o metrou, on je, ugledavši ga, na sredinu plana stavio šoljicu kafe i otišao bez reči. Na tom mestu ostala je kružna braon mrlja od kafe, te su projektanti to shvatili kao određeni znak i prionuli na posao izgradnje kružne linije "Koljceva" koja danas ima 12 stanica i svaka nosi svoju priču.
Na stanicama starije gradnje, iz vremena SSSR-a i Staljina, i više je nego na delu primenjena čuvena maksima Nikolaja Černiševskog da je "umetnost beskorisna ako ne služi politici".
Srp i čekić možete da primetite na gotovo svakom koraku, crvene zvezde takođe, a zašto se pojedine stanice nazivaju baš "Partizanska", "Oktobarska", "Marksistička" i ne treba podrobno objašnjavati.
Putovanje peticom, moskovskim "krugom dvojke" koji prati granice grada iz 16. veka, odiše lepotom i ekstravagancijom. U tome se ogleda želja Rusa da vam pokažu veličinu i bogatstvo, kako materijalno, tako i istorijsko. Stanica "Komsomolska" je pravi primer za to.
Raskoš i lepota "kafene petice"
Visoku kupolu, okrečenu u žuto, krase gipsani radovi i osam mozaika posvećenih ruskim borcima za slobodu i nezavisnost. Malo je reći da jedna od najprometnijih stanica ostavlja bez daha svojom lepotom. Zbog raskoši koja je krasi stičete utisak da se nalazite u predvorku kakve carske palate, a ne u podzemnoj železnici.
"Komsomolska" nosi ime po skraćenici Komsomol tj. podmladak Komunističke partije SSSR-a, ima posebnu priču. Specifična je zbog mozaika koje je izgradio Pavel Korin nakon Staljinovog govora 1941. Posle katastrofalnih gubitaka na početku Drugog svetskog rada, generalni sekretar KP-a borce je podsetio na heroje ruske istorije koji se nisu predavali tokom borbe za slobodu.
Velike ličnosti, poput Aleksandra Nevskog, Mihaila Kutuzova, Kuzme Minina, izrađene su u mozaiku, te im je na taj način odata počast. Posebnost ovoj stanici daje i jako osvetljenje sa starinskih lustera, pa deluje kao da sve unaokolo svetli. Simbolično, da putnike uvek podseti na bogatu istoriju i svetlu budućnost za koju se treba boriti.
Pisano putovanje moskovskim metroom nastavljamo dalje do stanice "Kijevska". Nju boji jedinstvo ruskog i ukrajinskog naroda i zajednične borbe. Zanimljivo je da je upravo u Ukrajini održano otvoreno takmičenje za dizajn stanice kojom dominira blistavo beli mermer i mozaici ukrašeni zlatnim okvirom.
Prostor odiše mirom na neki čudan način iako ljudi žure a vozovi bučno kreću sa stajališta. Preplavljuje vas specifičan smiraj kakav se oseća u galerijama. Mozaici nemo govore 53 metra ispod zemlje. S obzirom na to da ceo metro nosi ime oca Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina, ne čudi to što je, kao i na brojnim stanicama, njegov lik izrađen u mozaiku. Posmatra one koji dolaze i odlaze.
Jedno od najlepših stajališta, prema mišljenju vašeg reportera, jeste stanica "Novoslobodska", takođe na liniji 5. Raznolikost vitraža i bogatstvo boja prelamaju se na svetlosti pa se čini kao da se nalazite u rudniku dragog kamenja. Svaki od 32 vitraža, koje su radili letonski umetnici, okružen je mesinganim ivicama, postavljen u stub stanice i osvetljen iznutra.
Na kraju platforme je mozaik na kom je urađena rečenica "Mir u svetu", a simbolično se u osnovi mozaika nalaze srp i čekić, koji se mogu videti na većini stanica. Neki su ugravirani, neki naslikani, a neki urađeni od gipsa.
"Komsomolska", "Kijevska" i "Novoslobodska" pravi su predstavnici i podsetnici staljinističke arhitekture – masivni i rashošni, kao i brojne moskovske građevine izrađene po njegovoj zamisli.
Metro tokom Staljinove vladavine postaje jedan od simbola posleratne Rusije i oporavka od gubitaka. Često je na propagandnom materijalu isticana podzemna železnica kao pokazatelj moći, a svetlost vozova pred ulazak u stanicu pogled u svetlu budućnost.
Sparta i D-6
Sa smrću Josifa Staljina i dolaska na vlast Nikite Hruščova, menja se i izgled metroa. Destaljinizacija i promene obležile su i stanice izgrađene pedesetih i kasnije. Akcenat je na štednji i jednostavnosti, pa stanice poput VDNKh (skraćenica za Park Izložbe dostignuća nacionalne privrede, kod kog se nalazi stanica) i "Aleksejevske" izgledaju spartanski.
Raskoš i bogatstvo se gubi, nema boja, primetna je sterilnost "kao u apoteci". Stanice postaju manje-više iste, mermerne i sive, pa se na njima čini kao da ste u bilo kom drugom gradu na Zapadu, a ne u Rusiji. Nema mozaika i velikih lustera, mermer je zamenjen keramičkim pločicama, koje nisu toliko otporne na vibracije koje proizvodi voz pa se često dešavalo da neki deo pločica otpadne.
O moskovskom metrou kruži mnogo nepotvrđenih priča, a jedna od najpopularnijih jeste da ispod standardnog metroa postoji još jedan red prolaza koji navodno povezuje sve bitne tačke u gradu sa Kremljom, gde je rezidencija predsednika.
Ovaj skriveni metro, kodnog imena D-6, predviđen je za hitnu evakuaciju najvažnijih ljudi u zemlji tokom nuklearnog napada i njegova izgradnja počela je još tokom Staljinove vladavine.
D-6 povezuje Kremlj, Generalštab, stanicu "Ljubjanka" u čijoj se blizini nalazi sedište FSB-a (nekada KGB) kao i aerodrom "Vnukovo 2". Mnogi ruski novinari kao i američko ministarstvo odbrane navodili su da ovaj metro zaista i postoji, a niko od ruskih zvaničnika niti je potvrdio niti demantovao tu priču.
.jpg)
