Izvor: Press, 22.Dec.2014, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miroslav Mišković optužio Čedomira Jovanovića za otmicu
"Posle jučerašnjeg teksta objavljenog u "Kuriru" o umešanosti Čedomira Jovanovića u moju otmicu i podelu milionskog plena, osećam obavezu da se oglasim”.
“Mada sam čvrsto rešio da o nekim tajnama – oko moje oružane otmice, držanja u gepeku i šahtu, gledanja u cevi napunjenog oružja i plaćanja milionskog otkupa – nikad ne progovorim, posle vašeg obelodanjivanja pozadine tog policijsko-mafijaškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << zločina nemam više prava da ćutim. Nemam prava da druge ljude izlažem rizicima otkrivanja svega što se meni onda desilo i povezivanja sa onim što se meni i mojoj kompaniji danas ponavlja", navodi se u saopštenju koje je predsednik kompanije "Delta" Miroslav Mišković juče dostavio medijima povodom teksta objavljenog u jučerašnjem "Kuriru", u kome se navodi da je lider LDP-a uzeo deo novca od njegove otmice.
"Mene je otela grupa policajaca i mafijaša koji su, gotovo bez izuzetka, imali službene značke državne bezbednosti još iz Miloševićevog vremena. Iz teksta sad vidim da su promenili jedino svoje partnere na vlasti. Onda nisam verovao tadašnjem ministru policije kad mi se zaklinjao da moje otmičare u zatvoru često posećuje Čedomir Jovanović. Odbio sam Mihajlovićevo – pokazalo se proročko – predskazanje da će otmičari, uz pomoć Jovanovića, uskoro izaći na slobodu. Na moj užas, to se dogodilo. Taj događaj, njihov izlazak na slobodu i pored 75 krivičnih prijava, i pored moje otmice, shvatio sam kao direktnu poruku da moje tamničenje i dalje traje. Da sam talac mafije i vlasti. Da oni mogu, kad god požele, da me nekažnjeno vrate u šaht; da dođu po moju porodicu, po moju kompaniju, kuću. Tada sam rešio da zaćutim", navodi se u Miškovićevom saopštenju.
Predsednik kompanije "Delta" indirektno je optužio lidera LDP-a i za povezanost s mafijom. "Nisam progovorio ni kad me je pokojni Đinđić, posle svega, pozvao na razgovor. Ja znam šta mi je premijer rekao o otmici, isplati i podeli. Ja sam svedok njegovog ogorčenja što ne uspeva – ni kaznama, ni pretnjama, ni prekidom prijateljstva i kontakata – da sebi bliskog, mladog saradnika odmakne od mafije. Ime tog ortaka mafije je danas stavljeno pred porotu celokupne srpske javnosti", navodi Mišković i dodaje:
"Bez ljutnje u sebi, zarad istine i zarad spokoja moje familije, moram da pitam, javno, glasno i direktno – Čedomira Jovanovića: “Ako si već priznao da si, kao druga ličnost režima, posećivao zemunski klan i bio prijatelj sa vođama mafije koja me je otela, da li si i ti, na bilo koji način, umešan u moje tamničenje? Jesi li dao dozvolu, uputstvo ili garantovao imunitet otmičarima?
Da li je tačna vest sa naslovnih strana srpskih novina da si od člana bande Dejana Milenkovića Bagzija uzeo pet miliona maraka kao deo krvavog novca od moje otmice? Ako si uzeo taj novac, s kim si ga delio i na kakve iznose? Priznao si da si posećivao lidere zemunskog klana u pritvoru. Ako si znao da su tamo zbog moje otmice, i još 75 krivičnih dela, zašto si ih posećivao? Ako si ih posećivao, jesi li uticao na tužioca i sud da ih oslobode pritvora?
Ako si ih oslobodio, jesi li bio svestan šta mogu opet da urade meni ili bilo kojem drugom čoveku, znaš dobro na koga mislim, koji im stane na put? Jesi li na bilo koji način uticao da sudski proces zbog moje otmice prosto odumre i da istina o tvorcima plana, ortakluku politike i mafije, podeli plena, zauvek ostane tajna?
Zar sto hiljada policajaca nije moglo da uhvati žive dvojicu vođa "zemunaca", makar ih držali pod opsadom mesec dana, i da tako saznamo imena njihovih političkih partnera i da ja znam ko je sve umešan u moju otmicu, a Srbija ko je i kako presudio premijeru?
Da li današnjim nasrtajima predupređuješ sva svedočenja o svemu što znamo – zašto su ti ruke prljave a savest čista; ili su napadi tvoj pokušaj da me opet smestiš u šaht, i po drugi put, zatražiš otkup od mene, moje porodice i moje kompanije?" Mišković dalje navodi da je platio svoje i da je "iscrpeo sve svoje strahove".
"Preživeo sam što je malo ljudi preživelo. Dočekao sam dan da se o nedavnoj istoriji govori bez straha. Tražim samo da se svačija krivica i odgovornost utvrđuje na sudu, a ne javnim linčovanjem protivnika. Ja znam kako je biti talac politike i mafije, znam kako je kad linčuju i mene i moju kompaniju. Mogu me vređati, ali me niko i nikada više neće otimati i reketirati. Ovo je moj dug ljudima koji su odbili da ćute", zaključuje se u saopštenju Miroslava Miškovića.
Kako je kidnapovan vlasnik "Delte"
Predsednik Kompanije "Delta holding" Miroslav Mišković otet je 9. aprila 2001. godine u 8.10 časova u Ulici Arsenija Čarnojevića u Novom Beogradu. Otmičari su, prema navodima policije, preprečili put automobilu u kojem se nalazio najpoznatiji srpski biznismen i zatim ga izveli iz vozila i naredili mu da uđe u "audi A6". Miškoviću su zatim vezali oči širokom selotejp trakom i ruke lisicama, a na glavu navukli vunenu štrikanu kapu i odvezli ga u nepoznatom pravcu.
Mišković je držan u pripremljenom skloništu "u vidu četvrtaste šahte", a za to vreme otmičari su mu preko mobilnog telefona omogućili kontakt sa zaposlenima u "Delti". Mišković je zaposlenima naložio da Milan Spasojević, direktor "Delta sporta" bude posrednik u primopredaji novca. Otmičari su uspeli da iznude otkup od sedam miliona maraka.
U medijima se tvrdilo da je Mišković prilikom otmice razaznao tri muška glasa. Čim su ga kidnapovali i stavili mu povez preko očiju, "audi" je krenuo munjevito. Posle dva sata vožnje automobil se zaustavio i Mišković je uveden u podrum gde mu nisu davali ni da jede ni da pije.
Pustili su ga narednog dana oko dva sata, posle 18 časova zatočeništva kada su dobili traženi novac. Nije poznato gde je novac predat, pretpostavlja se da je to bilo negde na autoputu kroz Beograd, u zoni delovanja "zemunskog klana".
Vlasnik "Delta holdinga" nikada nije javno govorio o drami kroz koju je prošao.
Tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović 15. aprila 2001. godine najavio je da će, ukoliko se ne uhvate otmičari Miškovića, podneti ostavku. Nešto kasnije Dušan Spasojević, Mile Luković, Vladimir Milisavljević, Aleksandar i Miloš Simović uhapšeni su u Francuskoj kada su otkriveni sa falsifikovanim ispravama. Petorica osumnjičenih su 3. maja 2001. godine deportovana u Srbiju. U javnosti se govorilo da su upravo oni odgovorni za otmicu Miškovića.
Osuđeni su, prvostepenom presudom u aprilu 2003. godine, tokom vanrednog stanja uvedenog posle ubistva dr Zorana Đinđića. Presuda je kasnije poništena, a suđenje je vraćeno na početak. Šest meseci posle hapšenja i deportovanja našoj zemlji, "zemunci" su pušteni na slobodu, pod još nerazjašnjenim okolnostima.
Upravo zbog toga, specijalni tužilac i policija traže odgovornost Radeta Terzića, tadašnjeg okružnog tužioca, koji je uhapšen letos u Beogradu. Nekoliko meseci kasnije pušten je da se brani sa slobode.
Kurir": Bagzi predao novac Čedi
List "Kurir" objavio je u jučerašnjem broju informaciju da je Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, uzeo pet miliona nemačkih maraka od ukupno sedam od otmice Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije "Delta holding". Ovo je "Kuriru" rekao jedan od operativaca MUP-a koji je, kako piše list, učestvovao u istrazi otmice vlasnika "Delte". Prema pisanju ovog tabloida, Jovanoviću je novac dostavio Dejan Milenković Bagzi neposredno posle otmice. Anonimni izvor "Kurira" tvrdi da je dva i po miliona maraka pripalo Dušanu Spasojeviću Šiptaru i Miloradu Ulemeku Legiji, koji su uzeli po milion, dok je preostalih pola miliona pripalo zemunskom kriminalnom klanu.
Izvor "Kurira" navodi i da je "audi A6", koji je korišćen u otmici Miškovića, bio registrovan na ime Divne Karleuše, supruge policijskog inspektora Dragana Karleuše.
Prema navodima ovog lista ovaj automobil, u kome je posle otmice ostao delić jakne jednog od Miškovićevih ljudi i dugme s te jakne, kidnaperi su preko posrednika ponudili policijskim inspektorima Draganu Karleuši i Gvozdenu Gagiću. Prema dogovoru, auto je trebalo da propuste da izađe iz Beograda i da ga zaplene na graničnom prelazu ka Mađarskoj. U audiju bi pronašli dokaze o Miškovićevoj otmici, koji bi u celu priču uvukli pripadnike zemunskog klana.
Međutim, dogovor nije poštovan, a po nalogu Karleuše i Gagića, kako piše "Kurir", auto nije smeo da napusti Beograd. Tada se, naime, navodi ovaj list, nije znalo da je audi bio registrovan na ime Karleušine supruge.
Pogledaj vesti o: Miroslav Mišković
.jpg)
