Izvor: Vesti-online.com, 27.Sep.2016, 01:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gnevom na glas naroda

Dan posle referenduma o Danu Republike Srpske nisu zapucali rafali, ali jesu pretnje iz Sarajeva i crne prognoze za sudbinu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović čelnom čoveku Srpske predviđa sudbinu Sadama Huseina, Slobodana Miloševića i Moamera Gadafija, a uveren je da posle primetne ćutnje zapadnih zvaničnika o održanom referendumu, slede sankcije prema Banjaluci.

- Mislim da će postupno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << desiti reakcija međunarodne zajednice. Gledali smo kako Sadam Husein, Gadafi, Milošević prkose i kako to izgleda - rekao je Izetbegović.

Izetbegović, koji je pokrenuo celu priču o zabrani 9. januara kao Dana RS, na pitanje šta nakon referenduma, odgovara da je reč o fazi jednog novog srpskog inata "koji prelazi sve granice".

- Viđali smo to u zadnjih par decenija od srpskih i srbijanskih vođa i videli smo kako se to završava. Ovo nije prvi iracionalni inat. Ti ljudi vuku konopac dok ne pukne, a onda naravno padnu na leđa - rekao je Izetbegović.

Kakvo će to biti "padanje na leđa", prognozira uticajni bošnjački list "Dnevni avaz" koji tvrdi da su prestonice ključnih država Zapada počele opsežnu operaciju apsolutne političke izolacije Milorada Dodika.

Pozivajući se na diplomatske krugove, prvi korak u toj operaciji jeste potpuno ignorisanje referenduma, kao signal da Dodik nije više sagovornik i "faktor značaja".

U jednoj mini anketi građana Sarajeva šta misle o referendumu sagovornici su različito reagovali. Od toga da "ništa ne očekuju", da nije trebalo da se održi do jasno izražene spremnosti za novo ratovanje

"Šta da mislim, boga ti. Nemam ja šta tu misliti. Da 'oće rat bit, to je već druga situacija. Ja sam mlad, spreman za rat, to je to", prokomentarisao je jedan mladi Sarajlija.

"U tome se, naime, krije razlog što se visoki državnici i funkcioneri država članica Veća za implementaciju mira već danima ne oglašavaju o antiustavnom referendumu na manje od pola bosanskohercegovačke teritorije u organizaciji entitetskih vlasti. Nijedan visoki američki, nemački ili evropski zvaničnik nije se precizno oglasio, pa ni na vrlo otvorena pitanja novinara. Na primer, Johanes Han, evropski komesar za proširenje, najdirektnije zadužen za BiH, nije otišao dalje od konstatacije da se "vladavina prava mora poštovati", aludirajući na upozorenje da su odluke

Ustavnog suda BiH obavezujuće", objašnjava uočljivu tišinu nakon referenduma u zapadnim zemljama.

Rusija, čiji je predsednik Vladimir Putin uoči referenduma primio Milorada Dodika, preko svog ambasadora u Beogradu poručuje da bi trebalo staviti tačku na celu napetu situaciju.

- Raduje me što je referendum održan mirno i na vrlo demokratski način i da su rezultati sasvim jasni. Mi smo protiv bilo kakvog pritiska, uključujući u tom smislu i mešanje stranih diplomata - izjavio je ambasador Aleksandar Čepurin.

Kako je konstatovao Čepurin, Dan Republike Srpske je "očuvan i sačuvan", i Rusija želi da "na sve ovo bude stavljena tačka".

Dok čekaju da Zapad kazni Dodika i Banjaluku, vlasti u Sarajevu rešile su da obeležavanje graničnih prelaza usklade sa propisima. Na svim graničnim prelazima uskoro će stajati zastava i obeležja države BiH, što do sada nije bio slučaj. Kako objašnjavaju "Nezavisne novine" kada, na primer, iz Crne Gore preko graničnog prelaza Sitnica kod Trebinja ulazite u BiH, dočekuje vas velika tabla sa ćiriličnim natpisom "Dobro došli u Republiku Srpsku" i na engleskom "Njelcome to Republic of Srpska", ali nigde nema obeležja BiH.

Portparolka Granične policije BiH Sanela Dujković ističe da na graničnom prelazu ne može da stoji samo tabla sa nazivom ili zastava nekog od entiteta, a da nema table i zastave BiH.

- Granična policija BiH zadužila je sve organizacione jedinice da uklone uočene nedostatke i zamene zastave, te su podeljene 144 nove zastave za jarbole i 105 novih zastava za smeštajne objekte organizacionih jedinica - rekla je Dujkovićeva.

Šta će biti sa BiH, sa RS i njenim dugogodišnjim neprikosnovenim liderom Dodikom nakon referenduma, teško je razlučiti jer se u analizama uglavnom mešaju projekcije sa ličnim željama.

Odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm ukazuje na to da u BiH obično nikada nije onako kako izgleda i kao što se očekuje.

- Uvek je nešto između. S jedne strane, doći do do nove radikalizacije, odnosno do pogoršanja međunacionalnih odnosa i novih tenzija, ali s druge, to neće otići toliko daleko, kako se najavljivalo. Referendum je samo još jedan od teških problema koji opterećuju BiH već decenijama - komentariše Švarm za "Vesti".

Drugim rečima, prognozira autor više dokumentarnih filmova o događajima iz 90-ih, u narednom periodu u BiH sledi niz kriza i nestabilnosti i napetih siutacija poput ove sa referendumom, ali to je jedan od modaliteta na koji počiva BiH što, konstatuje Švarm, nije dobro ni za dejtonsku tvorevinu, ni za region.

Filip Švarm smatra da je realizovanjem referenduma Milorad Dodik učvrstio poziciju u BiH.

- Bar kratkoročno. Dobio je jednodušnu podršku i vladajućih i opozicionih partija srpskih partija i teško je zamisliti drugu polugu preko koje bi se mogli ostvarivati neki zahtevi bez njega. On je faktor na koji se mora računati, tako bar izgleda u ovom trenutku - smatra Švarm.

Na drugoj strani, Mate Granić, jedan od pregovarača u Dejtonu, kaže da je referendum Dodiku bitan zbog lokalnih izbora, zbog jačanja pozicije RS unutar BiH i jačanja secesionizma.

- Smatram da je situacija opasna - najvažnije je odmah mobilizovati SAD i tražiti saveznike unutar EU kako bi se očuvala BiH kao suverena i integrisana država, ali i da Hrvati budu ravnopravni u BiH - poručio je Granić.

Nastavak na Vesti-online.com...