Izvor: RuskaRec.ru, 26.Feb.2017, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maslenica: Palačinke i više od toga!
Maslenica je drevni slovenski praznik koji je još uvek popularan u Rusiji. To su radosni dani, puni veselja, koji simbolizuju kraj zime i početak prolećnog perioda. Svaki dan u sedmici Maslenice ima svoj naziv i sopstvenu tradiciju. Na primer, utorak je „zaigriš“ (rus. „zaigrыš“), kada je „na dnevnom redu“ sankanje i pevanje pesama. Ranije su toga dana ulicama lutali prerušeni ljudi sa maskama, a u kućama su organizovani koncerti. Petkom je, recimo, bio običaj da se ide kod tašte >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << na palačinke. Sport i razonoda u ruskom stilu: Pesničenje Cele nedelje se narod veselio na ulicama, organizovano je sankanje i masovno pesničenje (vrsta ruske zabave). Svuda su bile obilne trpeze sa poslasticama. Smatralo se da se te nedelje treba dobro najesti, jer posle Maslenice počinje Veliki post. Veliki samovar na ćumur bi bio naložen nasred ulice, a oko njega na lepim tanjirima su servirane pite i palačinke sa svakojakim dodacima i đakonijama. Palačinke su svakako tretirane kao najveća poslastica, ali pored njih se uvek spremalo mnogo drugih ukusnih jela. Praznična trpeza Za Maslenicu se obično priprema riba na razne načine: pečena, kuvana, dinstana ili u vidu ribljih pihtija. Pihtije se prave od ribljih glava, peraja i repa. Dobija se jak i zasićen buljon. U staklenu posudu se stavlja očišćeno riblje meso (smuđ, štuka ili kečiga), sveža zelen i kuvana šargarepa, sve se to prelije buljonom i ostavi da se stegne. Taj proces traje nekoliko sati. Riblje pihtije se služe sa renom i kvasom. Kako su Rusi uspešno komercijalizovali Maslenicu Tradicionalna maslenična poslastica su bile piroške sa najraznovrsnijim nadevima: mešavinom meda i oraha, usoljenim pečurkama, vizigom (ribljim želeom), sirnim namazom i bobičastim plodovima. Na trpezi obavezno treba da budu pavlaka, jaja, sitni mladi sir i tvrdi sir. Uzgred, to su idealne komponente za vatruške (punjeno pecivo) ili sirnike (vrsta uštipaka). Vatruške se peku u rerni ili peći, a spremaju se od finog testa sa filom od sirnog namaza u sredini, dok se sirnici prže u tiganju (to je obična mešavina brašna, sitnog sira, jaja i šećera). Od davnina su kulinarski simbol dolaska proleća bile i ukusne zemičke od testa sa kvascem. Prave se u obliku ptičica i zato se zovu žavoronki, jer se tako na ruskom zove ševa, ptica koja je vesnik proleća. Vruć kompot i zbitenj dobro dođu na mrazu Ilustracija: Shutterstock / Vostock-Photo U toku Maslenice trgovci rade punom parom. Na tržicama se mogao probati i kupiti čaj sa lekovitim biljem, kao i vrući gusti kompot kuvan od sušenih bobičastih plodova i drugog voća sa medom. Takav kompot se obično kuva od jabuka, krušaka, suvih šljiva, višanja i suvog grožđa, i doda se malo gustina. Ponekad se u njega dodaju med i lekovito bilje. Veselja tokom Maslenice su organizovana uglavnom na ulici, i zato nije čudo što su se pred vrućeg čaja mogli kupiti i drugi napici koji „greju dušu“. Veoma je bio popularan zbitenj. To je nešto slično kuvanom vinu. Naziv je dobio po reči „sbivatь“, što znači sastavljati mešanjem, „bućkanjem“. Napitak je kuvan u dve odvojene posude. U jednu se dodavao med, a u drugu začinske biljke. Kasnije, kad odstoji, sadržaj jedne i druge posude se pomeša. Snežna metafizika ruske kuhinje Od začina se najčešće koriste cimet, đumbir, kardamon i lovorov list. Voda sa medom i začinima ključa 10-15 minuta, zatim odstoji još pola sata. Zbitenj se pije vruć. On zagreva organizam, ali je i odlično preventivno sredstvo od prehlade. U davna vremena se vruć zbitenj prodavao na ulicama. Točen je iz specijalne posude koja liči na samovar. Postojale su čak i „zbitnjeve kućice“, gde se ovaj napitak prodavao sve vreme. Veliki prozor je služio kao tezga. Svaki prodavac je imao svoj neponovljivi recept. U zbitenj su dodavali kantarion ili žalfiju, biber ili nanu.
.jpg)
