Izvor: Večernje novosti, 20.Apr.2013, 23:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velika Albanija na velika vrata

KAKVU će mapu Balkana zateći dolazeće generacije? Da li je projekat Velike Albanije umišljeni bauk u zemljama regiona ili albanska država ima izgleda da na ovim prostorima bude jedina velika? Od stručnjaka koji se bave ovim pitanjem može se čuti da Velika Albanija praktično već funkcioniše. Hoće li se i formalno zaokružiti? Po jednima, to se može obistiniti i bez većih konflikata, jer će zemlje regiona zavisne od strane pomoći za to dati "iznuđeni pristanak", dok, po drugima, uspeh >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << albanskog faktora zavisi od toga da li će ovim projektom ugrožene zemlje: Srbija, Crna Gora, Makedonija i Grčka strateški sarađivati i hoće li se prema njemu postaviti kao ozbiljne države.Projekat Velike Albanije, prema mišljenju dr Dragana Petrovića, politikologa i istoričara, koji je upravo promovisao knjigu "Geopolitika Sredozemlja", ne bi ništa više predstavljao od ekstremističkih težnji, da iza njega ne stoji u većoj ili manjoj meri podrška politike SAD, Britanije i značajnim delom Nemačke. On može računati i na podršku islamističkih krugova u svetu.- Albanski faktor ne bi imao nikakve mogućnosti za uspeh, kada bi Beograd, Podgorica, zajedno sa Skopljem i Atinom sarađivali strateški po ovom pitanju, uz uključivanje velikih sila koje ne podržavaju ovaj projekat: zemljama BRIK u celini, državama EU koje ne podržavaju takve ekstremističke koncepte, a tu su dugoročno posmatrano Francuska, Španija, Italija, Slovačka, Rumunija... Međutim, američka politika, kao glavni sponzor velikoalbanskog revizionizma, ima uticaja u balkanskkim zemljama i neki od ovih režima direktno rade protiv sopstvenih dugoročnih interesa - ocena je Petrovića.PRIŠTINA NA MORU "NEZAUSTAVLjIVO je ujedinjenje Albanaca" - izjavio je premijer Albanije Sali Beriša, što je u Grčkoj kao i u grčkoj vladi, propraćeno kao neprimereni gest albanskog premijera, ali i kao nova najava projekta Velike Albanije - kaže nam Panatojakis. U prilog činjenici da postoji saradnja Kosova i Albanije idu i izveštaji da je Tirana ustupila Prištini luku Šenđin na Jadranskom moru, kako bi nova "nezavisna država" imala izlaz na more. Sporazum o zajedničkom konzularnom predstavljanju Albanije i Kosova u inostranstvu, samo je jedna od davno planiranih faza u procesu stvaranja "velike Albanije".Nisu li režimi u Podgorici i Skoplju priznali fantomsku državu Kosovo, i nije li i zvanični Beograd od sredine 2008. napravio niz nedopustivih grešaka upravo po pitanju Kosova i Metohije, čak suprtono sopstvenom ustavu, dodaje naš sagovornik, ocenjujući da ako ne cenite sopstveni ustav, neće vas ni drugi ceniti.- Albanci se nadaju da bi “velika Albanija” mogla da se "povampiri" u bliskoj budućnosti, do 2016. godine - kaže za "Novosti" grčki politikolog Dimitris Panatojakis, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. - Vašington i Brisel su za ovaj cilj već potrošili mnogo novca i definitivno ne misle da su ga bacili uzalud.Posle priznanja nezavisnosti Kosova projekat velike albanske države, ukazuje naš sagovornik, možda je i življi nego što je bio početkom Drugog svetskog rata:- Takozvana država Kosovo je proglasila nezavisnost, ali uz preduslov da nema pravo ujedinjenja sa nekom drugom državom. Ipak, svima je jasno da je samo pitanje vremena kada će se južna srpska pokrajna spojiti sa Albanijom. Znači, imamo jednu naciju u dve susedne zemlje i velike sile kao pokrovitelje ujedinjenja.Posle ujedinjenja sa Kosovom, kaže Panatojakis, scenario je jasan: prvo će se pokrenuti pitanje zapadne "BJR Makedonije", a zatim i ostalih delova Balkana sa albanskim stanovništvom.- Velika Albanija, možda ne postoji formalno, ali pravno i praktično već funkcioniše, jer granica između Kosova i Albanije kao da ne postoji, a i između Kosova i BJR Makedonije je više imaginarna, nego stvarna - navodi on.Pored sadašnje teritorije Albanije u veliku albansku državu, navodi grčki stručnjak, trebalo bi da uđu Kosovo i Metohija, dolina Preševa u južnoj Srbiji (opštine Preševo, Bujanovac, deo Medveđe), zapadni deo "BJR Makedonije", južni i istočni delovi Crne Gore sa Ulcinjom i delovima opština Plav i Rožaje, kao i grčki južni Epir, s tim da Grci već duže igraju na kartu Severnog Epira u kom živi pretežno grčka nacionalna manjina. Albanci, kaže, sve rade na dug period.DEVET KORAKA KA UJEDINjENjU Faze stvaranja "velike Albanije" po Panatojakisu: 1. Rasformiranje Jugoslavije - gotovo 2. Stvaranje države Kosovo - gotovo 3. Unifikacija albanske nacije - u toku 4. Iniciranje ustavnih procedura za ujedinjenje odlukom predsedništva Albanije, na osnovu ustava - u toku 5. Formiranje konfederacije Albanija-Kosovo - u planu 6. Zahtev za federalizaciju "BJR Makedonije" - u planu 7. Izdejstvovati priznanje genocida nad Albancima Čamerijske krajine (Grčka) - u planu 8. Aktiviranje odluka Potsdamske konferencije iz 1945. za povratak Albanaca na teritoriju Grčke - u planu 9.Ujedinjenje u jednu državu - kraj.- Poseta Hilari Klinton regionu prošle jeseni (BiH, Srbiji, Kosovu, Albaniji i Hrvatskoj) u kojoj je izostao odlazak u Makedoniju po mojoj intuiciji bila je "smrtna presuda" ovoj zemlji, ranije američkoj ljubimici. Velika Albanija počeće da se širi iz Makedonije - kaže za naš list Jadranka Polović, politikolog iz Hrvatske koja je doktorirala na temu američkog uticaja u regionu.I Polović konstatuje da granice Albanije i Kosova već sada praktično nema i kaže da veruje vođama Albanskog nacionalnog pokreta koje su saopštile da su velike sile napravile dogovor oko nove geopolitičke karte Evrope koji podrazumeva Veliku Albaniju.- Verujem i da će u budućnosti Srbija i Hrvatska verovatno između sebe podeliti BiH, ali će i pored toga biti male države u odnosu na tu velikoalbansku tvorevinu koja će biti pod kapom EU - kaže Polovićeva.Ovo prekomponovanje Balkana ona vidi bez velikih konflikata (možda manjih otpora u Makedoniji i Grčkoj) i to objašnjava time što su Crna Gora, Kosovo i Makedonija veoma zavisne od američke pomoći i uticaja. Po njoj, za novo geopolitičko preslaganje regiona Beograd, Skoplje, Podgorica i Atina daće "iznuđeni pristanak".- Takav rasplet ne treba da čudi na prostoru na kom je vladajući mentalni sklop da se mora biti pod zaštitom velikih sila. Veliki su se lepo između sebe presložili, a nama malima ostaju sitne čarke poput onih motivisanih nacionalizmom - kaže ona.Panatojakis, na drugoj strani, kaže da projekat "velike Albanije" ne može da se završi demokratskim putem:- Do svojih ciljeva na Kosovu su stigli ratom, a u BJR Makedoniji bi mogli da ih ostvare sa manjim sukobima. Ali, što se tiče Grčke, ona je, i pored svih ekonomskih problema, i dalje ozbiljna i jaka država.Pokret za prirodnu Albaniju, dodaje on, ističe da će se za svoje ciljeve boriti demokratskim sredstvima, zbog čega i izbegava korišćenje termina "velika Albanija" kako se njihov projekat ne bi povezao sa fašističkom "velikom Albanijom" iz Drugog svetskog rata, ali se istovremeno pozivaju na zakletvu boraca OVK i albanskih vojnika u sukobima u BJR Makedoniji i tzv. Preševskoj dolini.Na pitanje da li bi bilo moguće da se Albanci iz Makedonije, Crne Gore, Grčke, Kosova i sa juga Srbije ujedine mirnim putem Petrović odgovara:- Samo u slučaju kada bi ove zemlje žrtve projekta “velike Albanije” nastavile da vode podaničku i u nekim slučajevima pravu marionetsku politiku prema Vašingtonu, one bi išle ka sopstvenoj eutanaziji. Stoga treba koristiti razvoj multipolarizma u svetu gde uticaj Amerike i drugih sila koje podržavaju ovaj velikoalbanski projekakt slabi.Retorikom albanskih političara na Balkanu bavili su se i nemački mediji s početka godine, pa je u komentaru u listu "Noje cirher cajtung", Oliver Jens Šmit, profesor istočnoevropske istorije na Bečkom univerzitetu, ukazao na to da važni albanski političari počinju da koriste jezik kojim su do sada govorili samo ekstremisti. Profesor Šmit tvrdi da su nacionalističke izjave način da se pridobiju glasači ekstremne desnice, ali i da nije sve u predizbornoj retorici. Istorijske okolnosti idu naruku albanskom nacionalizmu: "Albanci na Balkanu osećaju se jači nego ikada", ocenio je on. MAKEDONSKI OPTIMIZAMU MAKEDONIJI je Okvirni sporazum napravio binacionalu državu u kojoj je nesporno da se Makedonci i Albanci međusobno udaljavaju, ali, raspad Makedonije nije moguć bez podrške regionalne albanske dijaspore (Kosovo, Albanija) i bez odobrenja SAD. Dakle, gotovo sigurno će se nastaviti postepeno slabljenje unutrašnje kohezije zemlje, no, za promenu granica Makedonije neće biti dovoljna samo volja makedonskih Albanaca - kaže za "Novosti" dr Steva Pendarovski sa skopskog Amerikan koledža. - Mislim, da je i bez najnovijeg dogovora iz Brisela projekat Velike Albanije praktično nemoguć zbog: nezainteresovanosti međunarodnog faktora za novo prekrojavanje balkanskih granica, nepovoljnih demografskih trendova u poslednje dve decenije i velike migracije Albanaca iz regiona koja smanjuje potencijal za fizičko širenje u prostoru. Osim toga, važno je istaći i da u minuloj deceniji kod Albanaca u Makedoniji nije pružana podrška političkim platformama koje su predlagale reviziju ustavnog poretka ili promenu granica Makedonije.Postignuti dogovor Beograda i Prištine, pored dveju involviranih strana, po ocenama Pendarovskog, nekadašnjeg savetnika za bezbednost dvojice makedonskih predsednika - pokojnog Borisa Trajkovskog i Branka Crvenkovskog, najveći efekat imaće u Makedoniji. On podseća da "bukvalno sve međunarodne analize predviđaju probleme u Makedoniji u slučaju podele Kosova".M. STANČIĆ

Nastavak na Večernje novosti...