Izvor: Politika, 07.Maj.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šojble potapa nade Atine
Bundesbanka želi da grčkim bankama budu pooštreni uslovi pod kojima dobijaju gotovinu od ECB za održanje likvidnosti
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – I pre nego što se završio jučerašnji sastanak predsednika predsednika Evropske centralne banke (ECB) Marija Dragija sa grčkom delegacijom u Frankfurtu, nemački ministar finansija Volfgang Šojble se potrudio da iz Berlina potopi prevelike grčke nade da će bez prihvatanja novih mera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štednje uspeti da dobiju novu međunarodnu finansijsku pomoć i izbegnu bankrot. Prema Šojbleovim rečima, on sumnja da će u narednih nekoliko dana biti postignut sporazum između Atine i kreditora.
„Donekle sam skeptičan da će dogovor biti postignut do ponedeljka. Međutim, ne odbacujem tu mogućnost”, rekao je Šojble stranim novinarima, aludirajući na predstojeći sastanak Evrogrupe 11. maja, na kome bi trebalo da bude raspravljano o skidanju blokade s nove tranše finansijske pomoći Atini.
Ministar finansija najsnažnije ekonomije Evrope demantovao je pisanje „Fajnenšel tajmsa” da je zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Pol Tomsen ministrima finansija evrozone rekao kako je za vraćanje Grčke na put održivog (finansiranja) duga neophodno i otpisivanje dela dugova. Šojble je, međutim, priznao da je zvaničnik MMF-a istakao da je smanjenje grčkog duga izazov u svetlu ekonomske situacije u Grčkoj. Šojble je odmah istakao da Grčka nije ispunila nijedan uslov za smanjenje uslova, dodajući da je već izgubljeno isuviše vremena, ali da je Nemačka spremna da, u dogovorenim okvirima, učini sve kako bi pomogla Grčkoj.
Grčka je u februaru obećala da će do kraja aprila postići sporazum sa kreditorima o listi reformi neophodnih za oslobađanje preostale tranše iz paketa međunarodne pomoći vredne 7,2 milijarde evra.
Za razliku od Šojblea, šef radne grupe evrozone Tomas Vizer je uveren da će dogovor sa Grčkom biti postignut pre prave krize ili bankrotstva. Njegovu uverenost deli i potpredsednik ECB Vitor Konstancio, koji je istakao da „svi priznaju da se nivo stresa i ranjivosti u evrozoni potpuno promenio”, te da, kako se izrazio, „više nema znakova širenja zaraze”. Program otkupa državnih obveznica zemalja evrozone, koji je u martu pokrenula ECB, očigledno je ublažila zabrinutosti od širenja grčke dužničke krize, a i to ogromno upumpavanje novca u sistem uticalo je na smanjenje problematične deflacije u celoj evrozoni. Osim toga Evropska komisija je juče podigla prognozu privrednog rasta u devetnaetočlanoj zoni evra, pa predviđa da će ove godine biti zabeležen rast od 1,5 odsto, a sledeće godine od 1,9 odsto bruto društvenog proizvoda.
Zvanična Atina se zbog svega toga uzdala u jučerašnji sastanak predsednika ECB sa grčkom delegacijom koju su predvodili zamenik premijera Joanis Dragasakis i novi koordinator političkog pregovaračkog tima Euklidis Cakalotos. Grci žele da im Frankfurt odobri povećanje dopuštene emisije blagajničkih zapisa, što će biti eventualno razmatrano danas na sednici Upravnog odbora ECB u Frankfurtu. Međutim, sva je prilika da će na toj sednici ipak biti više reči o zaoštravanju uslova pristupa grčkih banaka gotovom novcu preko mehanizma ECB za hitno finansiranje likvidnosti. Na tome insistira pre svega guverner nemačke Bundesbanke Jens Vajdman, koji sumnja da grčke banke čine sve da poboljšaju svoju likvidnost.
Izvori u ECB ipak ukazuju da je malo verovatno da će ECB zavrnuti ovu finansijsku slavinu Grcima jer se procenjuje da bi to bila „nuklearna bomba” za grčke finansije. S druge strane, nemački tvrdi stav teško će dovesti do povećanje sume gotovog novca koje grčke banke mogu da povuku iz mehanizma ECB za hitno finansiranje likvidnosti.
.jpg)
