Izvor: Danas, 28.Jan.2015, 00:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siriza u sedlu
Grčku neizvesnost i posao premijera Aleksisa Ciprasa (41) ozbiljni ekspert Mohamed el Erian (Amerikanac egipatsko-francuskog korena), jedan od veoma poznatih u svetu finansija, opisao je kao „partiju pokera u kojoj je pitanje ko će od mnogih za stolom, prvi da trepne“.
Predizborni cunami Sirize je prošao. Predsednik vlade nema previše vremena na raspolaganju. Mora brzo da otvori karte, a ulozi su veliki, i sa domaćim i sa stranim igračima. Oko raspodele dobitaka i gubitaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jednako je nestrpljenje Grka oduševljenih obećanjima, kolike su i strepnje u predviđanjima stranih partnera. Gardijan nalaženje ravnoteže preporučuje nedovoljno isprobanom solomonskom poukom „vreme je da Sever čuje poruku Juga“.
Za početak, prva Ciprasova Rubikova kocka munjevito je složena: neophodni koalicioni partner radikalne levice je partija sa suprotne strane političkog spektra, Stranka nezavisnih Grka Panosa Kamenosa, koja unosi neophodno političko bogatstvo od trinaest poslanika (Sirizi su nedostajala dva poslanika za većinu u parlamentu na Sintagmi). „Na prvi pogled ovo izgleda kao veoma čudan brak“, primećuju analitičari, „ali u zajednicu ih je dovelo tvrdo protivljenje i neprijateljstvo prema dosadašnjem međunarodnom i evropskom postupku spasavanja od dužničkog potopa i neizdrživom zatezanju omče štednje“. Komentator Rojtersa dodaje da u sklopljenom savezu Siriza i Nezavisni Grci imaju sukobljene poglede o mnogim socijalnim pitanjima, posebno upadljivo o osetljivom kompleksu ilegalnih imigranata.
U politici, naravno, postoje interesne zajednice i potrebe, pa Cipras i Kamenas mogu da se pomognu i bez ideološke sloge. Zabeleženo je uverenje pedesetogodišnjeg Kamenasa, koji je školujući se u Francuskoj i Švajcarskoj studirao ekonomiju i psihologiju, da „Evropom danas vladaju neonacistički Nemci“. Lider Nezavisnih Grka je izgnanik iz Nove demokratije, odakle je svojevremeno izbačen. Traži, inače, „nacionalno buđenje i pročišćenje od svih koji su doveli da Grčka bude žrtva međunarodne zavere“ i radi na stvaranju patriotskog fronta za „spasavanje od neoliberalne lavine“. Njegova partija vodi kampanju za ukidanje imuniteta ministrima, poslanicima i državnim funkcionerima koji „nose odgovornost za krizu“
Upućeni očekuju da Aleksis Cipras namerava da, u osiguranju temelja svoje zdrave vlade, a i zaštiti svog mesta, razgovara i sa partijom centra Potamos (Reka - prevedeno na srpski, za koju se očekivalo da prva bude pozvana u koaliciju) i sa komunistima (tradicionalno utemeljenim u skupštini), pre svega da traži njihovu podršku i bez ulaska u kabinet. Znalci, takođe, ne isključuju da bi zbog „prekomernog kompromisa“ neki premijerovi poslanici mogli da ga izdaju, pa su i zato dobrodošle obezbeđene parlamentarne rezerve.
Cipras, koji je u maratonskom okršaju - od osnivanja saveza radikalnih stranaka pre jedne decenije i obrazovanja partije pre dve godine - sa „nepoštenim upravljačima novca“, i među sunarodnicima i, po rečniku Sirize, „evropskim daviteljima“, sada ulazi u odlučujući „rat svetova“. Iz opozicije i sa talasa masovnog poleta preobratio se u predvodnika vlasti, koji će morati da preuzme - kakav da je teret - i obaveze prethodnika. Idealistički zanos mora da suoči sa pronalaženjem formule za rešenje kvadrature grčkog kruga. Atina, kao realnom daru evropskih kreditora, posle pregovaračkog hoda po mukama, može verovatno da se nada produženju rokova, možda i nekoj kamatnoj nagradi, ali - čini se po svemu - nikako oproštaju dugova. Već od proleća do leta obaveze - grčke rate - dostižu oko deset milijardi evra.
I pored svega želja tri četvrtine Grka je da ostanu deo Evropske unije, bez obzira na neprilike i zavade. Spiros Ekonomidis iz Londonske škole ekonomije veruje da mnogi evropski upravljači - pored sve nepopustljivosti - ipak računaju da će Aleksis Cipras ublažiti otrovne strele iz kampanje, jer bez nove novčane infuzije grčka državna kasa do sredine godine biće potpuno ispražnjena. Nalaženje ključa, koji će biti dobar i Sirizi i Evrozoni (pre svega podnošljiv Nemačkoj), izbegavanjem opasnosti od juriša na šaltere banaka i izazivanja domino efekta u drugim „načetim“ državama, još izgleda kao sizifovski zadatak. Nije, ipak, nemoguća misija.
U takvom traganju Aleksis Papahelas u Katimeriniju pokušava da popuni grčku slagalicu. Pošto kaže, da je po pričanju poznanika - otkad je kročio u politiku - Cipras bio siguran da će jednog dana postati novi Andreas Papandreu, što se sada i dogodilo, ali podseća da su prilike danas drugačije nego 1981, piše :“Cipras se suočava sa praznom državnom blagajnom, okrutnim evropskim nadzorom, a u sopstvenoj partiji i sa različitim pogledima i podelama, gde ga svi ne vide kao Andreasa Papandreua. Skoro da je nemoguće razabrati šta je premijeru na pameti.“
.jpg)
