Izvor: Večernje novosti, 06.Jul.2015, 08:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčki šamar Briselu i kreditorima

ATINASPECIJALNO ZA NOVOSTI CIPRASOVO “NE” odnelo je pobedu na u nedelju održanim, istorijskom referendumu na kojem je narod odlučio da odbaci predlog međunarodnih poverilaca. Posle prebrojanih 50,11 odsto glasova 61,21 posto zaokružilo je "Ohi", a na drugoj strani 38,75 procenata je glasalo za "Nai". Odmah po objavljivanju ovih rezultata krenulo je slavlje na ulicama Atine. Prve reakcije u zemlji su da ovakav ishod referenduma predstavlja veliku pobedu premijera Aleksisa Ciprasa i njegove >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << vlade, ali da tek sada počinje velika bitka za budućnost zemlje. Niko sa sigurnošću ne može da predvidi tok i ishod političke utakmice koja prethodi. Zanimljivo je da je najveća pobeda izvojevana baš u Atini, gde je najveći broj mladih izašao na biračka mesta. Ako se uzme u obzir da je ove godine više od 100.000 mladih steklo pravo glasa, a da su svi listom glasali za Ciprasovu opciju, nije teško zaključiti gde je bio ključ pobede.PITANjE REFERENDUMSKO pitanje, oko koga se inače podiglo puno buke jer je navodno nejasno i teško razumljivo, glasilo je: “Da li da se prihvati nacrt sporazuma koji su predstavili Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond na sastanku Evrogrupe 25. juna i koji se sastoji od dva dokumenta a sačinjava jedinstven predlog? Prvi dokument je naslovljen Reforme za dovršetak aktuelnog programa i posle njega, a drugi Preliminarna analiza održivosti duga”. Zamerka je bila i da je, potpuno neuobičajeno, odgovor “NE” bio prvi po redu i stajao iznad odgovora “DA”. Aleksis Cipras se zasada nije oglasio, ali na društvenim mrežama su se pojavile informacije da je već bio u telefonskom kontaktu sa ljudima iz “vrha EU”, a da mu je poruke poslalo nekoliko lidera evropskih zemalja. U svakom slučaju, posle ovakve podrške naroda, Cipras ima puni legitimetet da nastavi pregovore sa “institucijama” na način koji bi, kako je sam izjavio pre glasanja, doneo “Grčkoj dostojanstven i pošten dogovor sa kreditorima i garantovani razvoj zemlje”. Odmah po objavljivanju preliminarnih rezultata, grčki mediji su javili da se u utorak u Parizu sastaju francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel. Uz tu vest, najavljuje se inicijativa italijanskog premijera Matea Rencija da se hitno pronađe obostrano prihvatljivo rešenje, jer “Grčka - zemlja takve tradicije i kulture, ne zaslužuje da prolazi kroz ovakve muke”. Naravno da sada svi žele da znaju koji će biti sledeći koraci, pre svega Brisela, ali kako se već nekoliko puta poslednjih dana isticalo, “ovo se nikada do sada u istoriji nije dogodilo”, pa je bar u ovom trenutku sve u domenu nagađanja. Ali vremena nema mnogo, i jedna i druga strana moraju da donose brze i velike odluke. I među samim akterima političke scene Grčke ima razlika, od krajnjeg optimizma, kojim zrače visoki funkcioneri Sirize, da će “tokom narednih 48 sati biti postignut dogovor sa kreditorima”, do krajnje skepse predstavnika konzervativaca iz opozicione Nove demokratije koji najavljuju “katastrofu, ukoliko vlada u roku od dva dana ne postigne bilo kakav dogovor”.ŠTA ĆE SE PROMENITI U EVROZONI ODLASKOM ATINE? U monetarnoj uniji bi bilo 3,2 odsto manje ljudi, evrozona bi izgubila tek 1,8 odsto svoje ekonomske privrede, dok bi se BDP po glavi stanovnika čak i povećao za 1,5 odsto. Porasli bi godišnji troškovi za odbranu po glavi stanovnika za 0,4 odsto. Evrozona bi se smanjila i to za 4,6 odsto, ali bi izgubila čak 31,3 odsto svoje obale, zbog činjenice da Grčka ima oko 2.000 ostrva. Bilo bi manje i pušača i to za 4,8 odsto (samo Austrija ima veću stopu pušača od 15 godina i starijih) ali i manje maslinovog ulja jer bi evrozona izgubila 24,5 odsto svoje proizvodnje ulja. I na kraju, Monetarna unija bi izgubila čak 84 odsto svojih pravoslavnih hrišćana.BANKROT NIJE BAUK BEZ obzira na ishod referenduma u Grčkoj, ovoj zemlji sprema se jedan od najvećih bankrota koji je svet video, mišljenja su svetski ekonomisti. Bauk od finansijskog fijaska širi se i drugim zauženim državama Evrope. Istorija je pokazala da su i neke od sada narazvijenijih zemalja sveta više puta doživljavale ekonomski slom, a potom se “dizale iz pepela”. Dužnička kriza i bankrot države uobičajena su pojava iz istorijske perspektive. U svetu je za poslednja tri veka finansijski “puklo” čak 83 države, a gotovo da nema nijedne zemlje Latinske Amerike koja dosada nije doživela potpuni ekonomski pad. Tako je Venecuela dosada bankrotirala čak 11, a Brazil deset puta. Bankrot države u realnosti znači da ona više ne može da servisira svoje obaveze i to javno svima priznaje. Pošto para nema, a država želi da nastavi da servisira unutrašnje obaveze, poput plata i penzija u javnom sektoru, ona, najčešće, štampa novac bez pokrića što dovodi do inflacije i drastičnog pada kursa. To po automatizmu pogađa sve građane. Sa druge strane, svi pamte bankrot Argentine iz 2002. godine. Vlasti ove zemlje odlučile su da više ne vraćaju spoljne dugove i da ne uzimaju nove zajmove. Valuta je preko noći drastično oslabila, uvoz umanjen, izbili su neredi... Međutim, u tom haosu počela je polako da jača domaća potrošnja, ekonomija je “restartovana” i zemlja se oporavila. (M. Lj. P.)

Nastavak na Večernje novosti...