Izvor: Politika, 07.Maj.2015, 08:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčki ministri se rastrčali po Evropi

Atini neophodna finansijska pomoć, Cipras upozorava poverioce na njihove obaveze

Od našeg dopisnika

Atina – Atina preživljava dramatične trenutke. Državna blagajna je gotovo prazna, ministri u Frankfurtu, Parizu i Briselu, Rimu i Madridu imaju gotovo „nemoguću misiju” da hitno nađu rešenje, odobrovolje poverioce i obezbede finansijsku pomoć jer će se, u protivnom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grčka suočiti sa nelikvidnošću.

Premijer Cipras je u telefonskom razgovoru upozorio Kristin Lagard da je situacija u zemlji tragična u da ukoliko evropske institucije ne pomognu, Grčka 6. i 11. maja neće moći da izmiri svoje obaveze prema MMF-u. Prema pisanju grčke štampe, razgovor je bio težak jer je Lagardova i dalje insistirala na merama štednje na koje grčka vlada ne može da pristane jer direktno ugrožavaju standard građana, ali je završen konstatacijom da pregovori moraju da se nastave. Kristin Lagard je zaključila da ukoliko evropski partneri odobre pomoć, MMF neće praviti dodatne probleme.

O ozbiljnosti situacije Cipras je razgovarao i sa kancelarkom Angelom Merkel dok su pregovarački timovi otputovali u evropske metropole da u direktnom kontaktu pokušaju da utiču na hitno rešenje o dodeli finansijske pomoći, preciznije, oslobađanju kredita od 7,2 milijarde evra. Pomoćnik premijera Janis Dragasakis i novi koordinator briselskih pregovora Euklid Cakalotis pregovaraju sa Mariom Dragijem u nadi da će Evropska centralna banka, umesto novih oštrih mera, izabrati određene olakšice koje će spasti Grčku.

Ministar finansija Janis Varufakis na više frontova, u Parizu, Briselu, Rimu i Madridu pokušava da sa partnerima nađe zajednički jezik i dobije podršku. U trenutku kada tehničke pregovaračke grupe sa mukom pokušavaju da do sastanka Evrogrupe 11. maja usaglase stavove oko paketa grčkih reformi koji je uslov da se oslobodi obećani kredit od 7,2 milijarde evra, Varufakis u susretu sa francuskim ministrom finansija Mišelom Šapenom u Parizu, a zatim u direktnom kontaktu i sa ministrima finansija Italije i Španije i Evropskim komesarom Moskovicijem u Briselu pokušava da lobira za tzv. preliminarni sporazum koji bi trebalo da bude strategija za kasnije, za novi sporazum koji bi trebalo da na novim osnovama, kako to želi Grčka, bude zaključen u junu.

Tokom razgovora u Parizu, francuski ministar Mišel Šapen je podvukao da je „sporazum jedina solucija, rešenje koje može da pomogne oslobađanju finansijskih sredstava“. Na novinarsko pitanje da li će Francuske preuzeti neku konkretnu inicijativu, Šapen je bio kategoričan: „Pariz neće preduzimati samostalne inicijative jer Evropa radi zajedno.“

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker smatra da „ima prostora za pregovore i da izlazak Grčke iz evrozone nije opcija“, a da Evropa, kako je rekao, „mora da pokaže solidarnost, ali i da Grčka mora da ispunjava svoje obaveze“.

Upravo različito viđenje toga ko je koliko ispunio svojih obećanja, predstavlja osnov na kojem premijer Cipras traži od poverilaca da obezbede finansijsku pomoć. Atina je zvanično od kreditora zatražila da, zbog napretka u pregovorima, odblokiraju obećani kredit jer se zemlja suočava sa problemom nelikvidnosti. Utoliko pre što je do sada, iako pritisnuta finansijskim problemima, Ciprasova vlada plaćala dospele obaveze prema MMF-u. Da bi ostala dosledna obećanju da namerava da ispunjava svoje obaveze, vlada je pokupila od lokalnih organa vlasti i državnih institucija i fondova sve rezerve novca kako bi se i u maju isplatio bar deo obaveza prema MMF-u. Sada je blagajna, očigledno, prazna. U maju Atina treba da isplati milijardu evra dugova i da nađe još dve milijarde za plate i penzije.

Sve nade okrenute su ka novom samitu Evrogrupe 11. maja, ali sudeći po izjavama Jeruna Dejselbluma, Atinu i dalje treba pritiskati da pristane na reforme koje traže poverioci i koje su u suštini nove mere štednje. Predsednik Evrogrupe se, očigledno iritiran stavom Ciprasove vlade da je „plaćanje plata i penzija prioritet”, u više navrata zapitao kakvim rezervama novca zaista raspolaže Atina.

Očigledno, poštenje se Atini nije isplatilo! Jer poverioci i dalje odlažu sa svojim delom finansijskih obaveza, ili, na kraju krajeva, bar sa jasnim stavom o tome kakve su im namere sa Grčkom.

Prema poslednjim anketama, većina Grka želi da zemlja ostane u evrozoni i da se pregovori sa poveriocima nastave čak i ako to znači potpisivanje novog kreditnog sporazuma. Njih 66,5 posto žele da evro ostane kao valuta, a 27 procenata bi želelo povratak na drahmu. Premijer Cipras i njegova levičarska Siriza još uživaju podršku sunarodnika i za gotovo 15 procenata su ispred opozicione Nove demokratije. Međutim, realno stanje stvari pred premijera nameće dilemu da li da smiruje međunarodne poverioce pristankom na još jedan zajama pod povoljnijim uslovima koji bi, svejedno, za Grčku značio nove mere štednje ali i opstanak u evrozoni. Drugi izbor može da bude prihvatanje stava pristalica tvrde linije u Sirizi koji smatraju da bi svaki rastanak sa Evropom bio bolji.

Upravo zato Cipras sve češće govori o referendumu u slučaju neuspeha pregovora sa poveriocima. Nejasno je koje bi pitanje tačno bilo postavljeno, ali, u svakom slučaju, okončala bi se neizvesnost, agonija koja traje previše dugo i koja je doprinela da se iz straha za samo nekoliko meseci iz banaka povuče 30 milijardi evra štednje.

-------------------------------------------------------------

MMF: Grčkoj možda treba novi otpis duga

Atina – MMF je saopštio da će Grčkoj, možda, trebati novi otpis duga, dodatno finansiranje kako bi se dug Grčke učinio održivim. Međutim, MMF je negirao spekulacije medija da se za takvu opciju zalagao na poslednjem sastanku Evrogrupe u Rigi.

Posle susreta sa  predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragijem, grčka delgacija smatra da  je skoro zaključivanje sporazuma koji se bazira na paketu grčkih reformi  „realan i dostižan cilj”. Potpredsednik grčke vlade Janis Dragasakis smatra da je susret u Frankfurtu bio koristan i konstruktivan ali i dalje ostaje neizvesnost kakvu će odluku Evropska banka doneti na današnjem sastanku: nove mere pritiska prema Grčkoj ili određene olakšice kako bi se spasla od bankrota.

Nastavak na Politika...