Izvor: B92, 26.Jan.2015, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka posle izbora: Šta dalje?
Situacija posle parlamentarnih izbora u Grčkoj, pobede ekstremne levičarske partije i ekspresnog formiranja vlade se polako smiruje.
Pitanje koje dolazi na dnevni red je “šta dalje”, a britanski Gardijan u analizi donosi informacije o ličnostima koje bi trebalo da preuzmu ključne pozicije u vladi, pored lidera Sirize i mandatara Aleksisa Ciprasa.
Budući premijer bi trebalo da za svog zamenika imenuje Janisa Dragasakisa, koji je dugogodišnji poslanik i član >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Centralnog komiteta Komunističke partije Grčke, do 1991. godine, a bio je i zamenik ministra ekonomije u kratkoj vladi narodnog jedinstva koju je vodio Ksenofon Zolotas.
Posao ministra finansija trebalo bi da dobije Janis Varufakis, koji je najavio da će prekinuti ponižavanje i bol koji je grčki narod trpeo proteklih pet godina.
Siriza nije nužno morala u koaliciju sa Nezavisnom partijom Grka, pošto je interesovanje za politiku sličnoj onoj koju zagovara Siriza imala i partija Potami. Međutim, takav razvoj događaja bi išao u korist proevropskoj struji u Grčkoj, što bi oslabilo Ciprasov pregovarački položaj u Briselu.
Ono što Cipras želi da postigne, ili bar ono što je obećavao u kampanji, je smanjenje duga. U tom pogledu pred njim je veliki posao, s obzirom na to da će naići na veliki otpor u ostalim članicama Evropske unije.
U poslednje četiri godine grčki dug je porastao na 175% BDP, dok je sam BDP opao za 25%.
Zbog toga, Grčka je gotovo onemogućena da u potpunosti plati dug, a Cipras ističe da bez neke vrste otpisa duga Atina nikada neće moći da se izvuče iz spirale duga.
Izvori iz Evropske unije rekli su agenciji Frans pres da EU neće moći da izbegne nove pregovore sa Grčkom, a to je pozicija gde Cipras i njegova buduća vlada mogu da nađu dovoljno manevarskog prostora.
Ukoliko do toga ne doće, Cipras u svakom trenutku može da zapreti izlaskom iz zone evra, ali je problem mišljenje većine grčkog stanovništva, tri četvrtine bi želelo da ostane u Evropskoj uniji, a eventualni referendum ne bi išao na ruku Sirize.
Situacija u Grčkoj mogla bi da se reflektuje i na Španiju, gde deluje pokret “Podemos”, koji otvoreno podržava Sirizu i njemu politiku. Španiju bi porast popularnosti Sirize mogao dodatno da uzdrma i da postane novi gorući problem, pored katalonskog zahteva za nezavisnost.
.jpg)
