Izvor: BalkanRock.com, 30.Apr.2016, 17:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Furiozni metal koktel u “The Quarteru” – Saratan, Bio-Cancer i Marduk
Marduk; foto: Nataša Božić
Neuobičajeno hladan i tmuran aprilski dan se pokazao kao savršena podloga za jedno dešavanje koje se sinoć odvilo u novosadskom klubu The Quarter, a u pitanju je koncert legendarnih švedskih black metalaca Marduk, kojima su predgrupe ovaj put bile vrlo netipične, ali su zapravo uspele jako lepo da se uklope u celu priču – poljski Saratan, kao i grčki Bio-Cancer.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << />
Prijatna atmosfera koja je vladala ispred kluba i u startu solidan broj ljudi koji su došli sa strane su, kao što je i za očekivati, momentalno ostavili pozitivan utisak i još jednom potvrdili da kilometri ništa ne znače kada je u pitanju odlazak na koncert benda koji se voli, a to je nesumnjivo jedan od glavnih rezona kojim se vode pravi metal fanovi. Lokalne i publike sa strane je bilo podjednako, nestrpljenje (dodatno pojačano činjenicom da je ovaj koncert trebao biti održan u oktobru) se osećalo u vazduhu i bilo je vreme da se manifestacija započne. Ovaj put je satnica ispoštovana u minut te je tačno u 21 čas veče otvoreno sa nastupom orient metalaca Saratan, kojima je ovo bilo prvo gostovanje u Srbiji.
Saratan
Veoma zanimljiv sastav koji spaja naizgled nespojivo sinoć je pokazao kako je metal zapravo veoma široko polje za eksperimentisanje koje može da rezultuje na razne načine, a u ovom slučaju svakako uspešno. Čvrst metal zvuk ukombinovan sa upečatljivim, zaraznim orijentalnim melodijama i vrlo autentičnim ženskim vokalom, koji je svakoj pesmi davao svojevrstan šmek, pokazao se kao krajnje interesantan spoj koji je prisutnima, kojih je na početku bilo veoma malo, doneo nešto sasvim novo i prilično osvežavajuće. Srećom, da li zato što ih je zima naterala ili pomenuta zarazna melodija privukla, publika je krenula da nadire u klub tokom svirke i time momentalno popravila atmosferu koja je do te tačke bila prilično mlaka, što ipak nije uticalo na bend niti ukaljalo njihov nastup, čak naprotiv.
Pevač je uspostavio lepu komunikaciju sa ljudima ispred sebe i tim putem doprineo da se veče polako zagreje i krene u pravcu u kom treba. Kako je minutaža bila striktna, samim tim je i setlista bila prilično ograničena, ali i pored toga Saratan je svakako izneo svoj maksimum i odradio svirku kao da je na nekom svetskom festivalu, i ne u ulozi predgrupe. Neke od pesama koje su predstavljene publici su bile i “Asha”, sa istoimenog albuma, sa kojom su otpočeli nastup, potom „Hvare Khshaeta”, “Baal Zevuv” i druge. Naći lični pečat u okeanu bendova koji se bore za svoje mesto na sceni je više nego težak posao, no ova ekipa sa tim nema problema budući na to da su oni svoj pečat definitivno našli i da bi se u tom istom okeanu uvek mogli prepoznati kao krajnje netipičan sastav koji posle jednog slušanja ne bi mogao da se promaši – pozitivno ili negativno konotirano, to je već stvar ukusa, ali pomenuta autentičnost koju oni poseduju je nešto što im sigurno niko ne može osporiti. U pola deset je bilo vreme da se okonča ova etapa večeri te da se pređe na narednu koja je bila sasvim drugačija.
Bio-Cancer
Malo pre deset časova, na binu je takođe po prvi put stupila grčka thrash metal furija Bio-Cancer. Mlada ekipa momaka koja je nesumnjivo najveselija u ovom line-upu sinoć je priredila pravu eksploziju od svirke. Ako nečeg nije manjkalo ovom nastupu, nego je čak možda bilo i na pretek, to su tri stvari: energija, snaga, brzina. Klasičan, što bi fanovi rekli, razbijački thrash metal koji nosi sve pred sobom je ono što je bend izneo tokom svojih “5 minuta slave”. Muzika vidno formirana pod uticajem čuvenog, zlatnog doba za ovaj žanr, ‘80-ih godina prošlog veka, publiku je odvela u skroz drugom pravcu i večeri dala sasvim novu notu koja se ispostavila kao krajnje dobrodošla. Biti beznadežno zaljubljen u ono što radiš – ovi momci to definitivno jesu i to se sinoć osećalo bukvalno od prve do poslednje sekunde, a kad se takav element pridoda već sjajnoj svirci, onda imamo o čemu da pričamo.
Karakteristični vrišteći vokali filovani tehnički preciznim solažama koje su se smenjivale na dve gitare, a sve to ispraćeno fenomenalnim bubnjarem nesumnjivo je bila prava stvar za okorele ljubitelje ovakvog zvuka. Usvirana i vrlo uvežbana ekipa muzičara koja je neverovatno uživala tokom svog boravka na bini, uspostavila lepu komunikaciju sa prisutnima i čak posle bila komentarisana kao grčki NadimaČ, bila je odlično prihvaćena od strane sad već popunjenijih prvih redova i propraćena (doduše nedovoljnim) headbangovanjem i ovacijama. Ipak, činjenica je da je bend zaslužio dosta više ljudi ispred sebe i malo bolju atmosferu, posebno kad se uzme u obzir koliko su se oni sami trudili da je dignu na, za ovakve okolnosti, najviši mogući nivo. Kao ni njihove prethodnike, to ih nije omelo da svoj posao odrade odlično i da, krstareći kroz svoj skromni repertoar, publici odsviraju, između ostalih, “Ear Piercing Thrash”, “Boxed Out”, “Backstabbed Again”, kao i jedan od svojih pravih malih hitova, “Bulletproof”. Oko pola 11, na njihovu veliku žalost, bilo je vreme da ova metal mašinerija siđe sa bine i svoje mesto prepusti glavnim zvezdama i centralnoj tački večeri, Marduku.
Marduk
Hladan duh skandinavskog podneblja je momentalno ispunio klub čim je bend zauzeo svoju poziciju i krenuo u “napad”. Ono što se odmah ispostavilo kao najnegativnija stvar je činjenica da je prostor ispred njih bio poluprazan te da su velikani i jedno od glavnih imena ne samo skandinavske, nego black metal scene uopšte biti prinuđeni da sviraju u prilično nezahvalnim uslovima. Iako bi bilo za očekivati da bend ovog profila u takvoj situaciji samo “otaljiga” nastup i u potpunosti ignoriše publiku, Marduk je prijatno iznenadio prisutne i umesto njih, ignorisao tu malu brojku i priredio jedan vrhunski show. Svirku su otpočeli sa naslovnom pesmom njihovog poslednjeg albuma, „Frontschwein“ i u startu pokazali zašto su jedan od najdugotrajnijih i najznačajnijih black metal sastava koji na njoj egzistira već četvrt veka. Sa nizom albuma iza sebe, brojnim promenama u postavi i samo jednim originalnim članom u njoj, uspeli su da održe svoj karakterističan zvuk i uz minorne promene mu ostanu verni do današnjih dana.
Kako je opšte poznato da je doslednost u metal svetu jedna od ključnih i najcenjenijih osobina, a budući na to da, evidentno, Marduk nju poseduje, jasno je zašto su oni ime i kult, a ne samo bend. Putujući kroz 25 godina svog rada, setlista im je, shodno tome, bila veoma šarenolika, pa su na njoj, na radost mnogih, mesto našli i pravi biseri sa početka karijere kao što su “Wolves” i “Materialized in Stone”, iako je akcenat bio na novim pesmama kao što su “The Blonde Beast”, “Afrika”, “Watherland”. Ne može se a ne reći kako je novi album uvek mač sa dve oštrice kada je u pitanju bend koji ima bogatu diskografiju jer publika, voljna da čuje i nove stvari, uvek će više naginjati ka onim starijim koje su grupi obeležile rad, tako da je u tom smislu kod mnogih došlo do razočaranja što repertoar nije više obilovao pesmama sa prvih izdanja, ali nesumnjivo da je poslastica na kraju svirke, u vidu bisa i čuvene “Panzer Division Marduk”, makar malo utešila one koji su očekivali drugačiji izbor numera. Sveden, ali efektan scenski nastup, energičan frontmen i iskusna ekipa koja je doktorirala ovaj žanr metala uradili su jedan sjajan posao i sigurno utolili apetite blackera na jedan duži period. Oko ponoći bilo je vreme da se ova manifestacija okonča i to je urađeno sa pomenutim bisom koji je bio idealan da stavi pečat na ovo veče.
Tri žanrovski potpuno drugačija, a u ovoj prilici nanizana i odlično uklopljena benda, vrhunske svirke i nastupi svetskog kalibra su ono što se sinoć moglo zateći u The Quarteru, ali kako je već rečeno, broj onih koji su sve pomenuto zatekli i bili deo istog je, nažalost, bio krajnje nedovoljan. Ipak, kada se uzme u obzir da je ovo bilo ni manje ni više nego peto veliko metal dešavanje u samo jednom mesecu, ne može se ni biti previše iznenađen slabom posećenošću ovog koncerta i možda već pomalo umornom publikom kojoj je april sigurno debelo ispraznio novčanike. Treba posmatrati pozitivnu stranu priče koja se sastoji od činjenica da su događanja ovog tipa sad već frekventna, da je generalno odziv publike dobar u meri u kojoj može da bude i da je ova mala zemlja, u kojoj bi to pa i 5 godina unazad, bilo nezamislivo ugostila niz legendarnih imena u roku od svega par nedelja. Metal živi i njegov plamen gori snažno, samo ga treba održavati i, po mogućnosti, upaliti još poneku baklju.
.jpg)
