Izvor: Blic, 02.Mar.2015, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ričard Drajfus, zvezda Festa: Moja gluma je odraz mog stava i ideala
Budućnost filma je u prošlosti - rekao je juče dobitnik Oskara za glavnu ulogu u filmu „Zbogom devojko”.
Ričard Drajfus se proslavio i ulogama u filmovima „Američki grafiti“, „Ajkula“, „Bliski susreti treće vrste“, „Holandov opus“, a na pitanje „Blica“ šta je posebno obeležilo njegovu bogatu karijeru i kakav mu je ličini odnos prema postignutom, Drajfus je rekao:
- Imao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam želju, potrebu da ostvarim delo koje će reflektovati moje principe, stavove, ideale i to sam i uradio. Za mene je gluma bila i ostala ispunjenje, ispunjenje unutrašnje slike o sebi. Igrao sam savršenog oca pre nego što sam postao otac, igrao sam najboljeg ljubavnika pre nego što sam postao ljubavnik… Kada je o karijeri reč, godine kada sam bio gladan rada, napredovanja, godine obeležene naporima i pokušajima ispunjavale su me više nego godine uspeha.
Upitan za budućnost kinematografije i odnos blokbastera i autorskog, umetničkog filma, slavni glumac je kazao:
- Blokbasteri se prave da bi zaradili novac zato su njihove teme nešto što može interesovati najveći broj ljudi na raznim mestima u svetu. To je krenulo sa „Ratovima zvezda“, „Ajkulom“… Pre četiri godine je „Njujork tajms“ doneo članak u kome piše da u tom smislu ponestaje tema. Treba se vratiti nekadašnjem pristupu koji je film imao ne samo u odnosu prema temi nego i u drugim stvarima. Ranije su ključni bili dobra priča, scenario, dobra gluma… Danas su najvažniji efekti i kompjuterska animacija. Popularni blokbasteri su kao virus koji nadjačava druge oblike kulture. I isuviše je ljudi koji hoće da se filmom bave. Posledica je, između ostalog, previše festivala i nagrada, a premalo rada i posvećenosti. Povratak filma u sferu umetnosti ide preko povratka samom sebi, odnosno u sopstvenu prošlost.
Govorio je potom o uticaju novih tehnologija, o odnosu mladih prema kinematografiji, a činjenicu da je Oskara dobio kad mu je bilo samo 30 godina, prokomentarisao je rečima: „Kad o tome razmišljam iz današnje perspektive, bilo je prerano. S druge strane, bio je to jedan od najboljih trenutaka.“ Ne namerava, kako je rekao, da se bavi rediteljskim poslom: „Ja sam glumac i to je najbolje što umem da radim. Režirao sam jedan kratki film i jednu predstavu, i bio sam reditelj kakve sam najviše mrzeo.“
Slavnom ruskom reditelju Aleksandru Sokurovu, takođe gostu Festa, juče u novoj zgradi Kinoteke uručena nagrada Zlatni pečat. On je impresioniran zdanjem u kome se našao u knjigu utisaka upisao: „Oduševljen sam onime što sam video i ponosim se svojim srpskim kolegama.“
Sokurov je, govoreći o filmovima, svom radu, kinematografiji, kazao: „Kao reditelj koji, pre svega, ceni umetnost, ne mogu da se prilagođavam masovnom gledaocu. U savremenoj umetnosti imamo dve tendencije - prva je taj emotivni utisak, a druga je filozofski uticaj na gledaoca ili, još bolje reći, filozofsko nasilje nad gledaocem. Kada gledalac dođe u salu, reditelj mu na neki način sugeriše odnosno tera ga da gleda ono što on želi da mu pokaže. Čovek ima odnos potrošača kad je vizuelna umetnost u pitanju. Za mene je najvažnije da delo koje stvaram ima umetničku vrednost sa svojim umetničkim zadacima.“
.jpg)
