Izvor: Politika, 28.Dec.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nežan prema komunistima
Tog martovskog dana papa Franjo i Barak Obama zadržali su se nasamo u odvojenoj vatikanskoj prostoriji čitav sat. Sada se zna da je, u trenutku kad je na domaćem terenu oslabio, predsednik SAD dobio od argentinskog pape ključne savete i diplomatsku podršku za rešenja teških i dugovečnih američkih spoljnopolitičkih i unutrašnjih pitanja: zatvaranje Gvantanama, imigracionu reformu, odnose sa Venecuelom, saradnju sa Turskom u borbi protiv džihadista... i, pre svih drugih, okončanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sramotne poluvekovne izolacije Kube.
„To je glas koji bi ceo svet morao da čuje”, rekao je Barak Obama za argentinskog papu posle ovog sastanka. Podjednaki značaj je poglavaru Rimokatoličke crkve pripisao i zakleti ateista, predsednik Kube Raul Kastro.
Češće od svojih prethodnika, prvi papa iz latinoameričkog sveta poziva na „nežnost, toplinu i saosećanje među ljudima”. Ali nije nimalo nežan kad govori o „podivljalom kapitalizmu”, „tiraniji tržišta”, kad osuđuje nejednakost ili proziva ratnohuškački Zapad zbog islamofobije.
Papa ne beži od provokacija koje nisu bogougodne kad podseća da je svet zaboravio na socijalnu pravdu. Kaže, čak, kako su komunisti bliži hrišćanstvu od kapitalista i neodoljivo podseća na pobornike teologije oslobođenja čije učenje Vatikan i danas proganja kao bogohuljenje.
Da je Horhe Mario Bergoljo podržavao „crvene popove” dok je obavljao poslove u rodnoj Argentini, ne bi nikada postao papa. Većina njegovih sunarodnika danas mu oprašta „izvesnu neutralnost” za vreme mračnih godina vojne diktature (1976–1983), kada je pod državnim terorom bez traga nestalo 30.000 ljudi osumnjičenih za neistomišljeništvo.
U Vatikanu, papa je prema kardinalima britak kao sablja. Pozvao ih je da preispitaju svoju savest, zbog „okamenjenog srca”, „duhovnog Alchajmera”, „egzistencijalne šizofrenije”, „terorizma ogovaranja”... Da se suoče sa svojim bolestima kako bi prestali da budu „orkestar koji svira pogrešne note”.
Trenutno, Sveta stolica održava diplomatske odnose sa 179 zemalja sveta, a kada je 1978. Karol Vojtila stigao u Rim i postao Jovan Pavle Drugi, samo 84 države su bile diplomatski povezane s Vatikanom.
Papa Franjo postaje nezaobilazan posrednik u međunarodnim konfliktima. Procenjuje se da je njegova uloga bila veoma značajna u pregovorima oko Sirije i da je pokušavao da doprinese i zbližavanju Izraela i Palestine. Zasad se ne vide veliki rezultati u pregovorima između Južne i Severne Koreje.
Ali papa je strpljiv i pouzdan strateg, kako se pokazalo u pregovorima oko kubansko-američkog pomirenja. Ne podnosi ravnodušnost, saoseća sa jadima trećeg sveta, ume da čuva tajne, ne eksponira se. Postao je nežan čak i prema komunistima. Sve to mu garantuje blistavu diplomatsku karijeru.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 28/12/2014
.jpg)
