Izvor: Politika, 20.Jan.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbirke zadataka za malu maturu u prodaji
Na probnom testiranju: srpski jezik, matematika i prvi put „treći” test sa zadacima iz geografije, istorije, biologije i hemije
Zbirke zadataka iz matematike i srpskog (maternjeg) jezika za završni ispit u osnovnom obrazovanju već su na rafovima knjižara, a pojaviće se i u elektronskom izdanju na sajtu Ministarstva prosvete i nauke. Ove zbirke juče su predstavljene u Vladi Republike Srbije.
– Odštampane su na srpskom jeziku i sedam jezika nacionalnih manjina: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mađarskom, albanskom, rumunskom, hrvatskom, rusinskom, slovačkom i bugarskom. U zbirci zadataka iz srpskog (maternjeg) ima 350 zadataka, iz matematike 330. Prva košta 210, a druga 130 dinara – objasnio je Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.
Mali maturanti na završnom ispitu rešavaće testove iz maternjeg jezika i matematike i imaće više nepoznatih zadataka nego generacija lane. Polovinu testa činiće zadaci sa kojima se osmaci ranije nisu sreli, po 25 odsto zadataka će im biti poznato i delimično poznato.
– To je u skladu sa planom da iz godine u godinu bude sve više nepoznatih zadataka kako bi u školskoj 2013/14. zaživeo finalni oblik male mature gde će svi zadaci biti nepoznati – podseća Obradović.
Osmaci će na predstojećoj maloj maturi polagati samo dva testa: iz maternjeg jezika i matematike. Nekoliko nedelja pre toga proveriće znanje i upoznaće se sa pravilima polaganja na probnom završnom ispitu.
– Ove godine imamo obavezu više, da pripremimo i održimo probni ispit i iz „trećeg” predmeta koji podrazumeva kombinovani test sa pitanjima iz geografije, istorije, biologije i hemije u procentu u kojem su ovi predmeti zastupljeni u nastavnim planovima i programima – kazao je ministar.
Testovi na probnom ispitu sastojaće se isključivo od nepoznatih zadataka. Prošlogodišnje iskustvo pokazuje da je „generalna proba” male mature lane pomogla đacima da pre samog ispita uoče koje oblasti nisu savladali u dovoljnoj meri.
– Svi osmaci će polagati i probni „treći”, kombinovani test, kojeg ove godine neće biti na zvaničnoj maloj maturi. Rezultati sa tog dela probnog ispita su nam važni da bismo što bolje napravili testove za buduće generacije kojima će se bodovi sa ovog ispita računati – razjasnio je Želimir Popov, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Organizacija polaganja male mature biće gotovo ista kao prošle godine, novina je što će biti malo više posla za supervizore.
– Posle detaljne analize realizacije završnog ispita prošle godine koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja zaključeno je da problema nije bilo. Uočilo smo, i smatramo, da treba „proširiti” posao supervizora. Oni su prošle godine pratili testove na putu od direktora do učionice, u učionici, i vraćanje testova do direktora. Sada želimo da budu prisutni i tamo gde se testovi pregledaju. Time ćemo otkloniti svaku sumnju na postojanje eventualnih nepravilnosti – obrazlaže Zoran Kostić, pomoćnik ministra za školske uprave, stručni pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.
---------------------------------------
Obradović: Izdavači se bore za tržište
Zašto su prosvetne vlasti menjale definiciju udžbenika svodeći ih na knjige u kojima ne sme da se piše, a koje se koriste više godina? Da li ima osnova bojazan pojedinih izdavača da dodati član 31a u Nacrtu zakona o izmenama Zakona o udžbenicima (koji se odnosi na finansiranje udžbenika sredstvima republičkog budžeta) otvara veliku mogućnost zloupotrebe i diskriminacije udžbenika i izdavača? Na ova pitanja odgovarao je juče Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.
– Malo se govori o tome da je pitanje udžbenika pitanje velikog tržišta. Činjenica je da ima oko 900.000 đaka, da komplet košta od 50 do 100 evra. Bez dodatnih troškova, to govori da je godišnje tržište udžbenika ’teško’ od 50 do 90 miliona evra. Za mene je potpuno logično što se izdavači žale. Svako želi da zadrži što bolju poziciju na tržištu udžbenika – rekao je Obradović.
Za izmenu definicije udžbenika kaže da je u vezi sa unapređenjem zakona.
– Da nije, izdavači se ne bi žalili. Njihov je interes da prodaju što više knjiga a naš da knjige budu što kvalitetnije da bi više generacija učenika moglo da ih koristi – zaključuje Obradović.
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 21.01.2012.
.jpg)
