Izvor: B92, 21.Mar.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdano nebo pod zaštitom Uneska
Kada se s prvim mrakom u gradovima sveta uveče upali elektično osvetljenje, na ulicima novozelandskog gradića Tekapo to ne rade da bi se što jasnije videlo nebo i istakla svetlost zvezda. Tekapo je u mraku i na to je posebno ponosan.
Gradić od 830 stanovnika na Južnim ostrvima Novog Zelanda sebi je zadao zadatak da zaštiti pogled na ogromni nebeski prekrivač i da ne dozvoli da, kao u većini sveta, noćno nebo nestane uz svetiljke i izmaglicu, navodi AP.
Konačni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << cilj je da se dobije odobrenje Uneska, Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, da Tekapo bude proglašen za prvi "zvezdani rezervat" na svetu.
Ali i pre zvaničnog proglašenja stižu takozvani astro turisti.
"Neverovatno je, ne može se opisati. Toliko toga vidiš čega uopšte nisi bio svestan", kaže Sajmon Venvort (46) konsultant iz Amsterdama. "Ljudi su zaboravili da sve ovo postoji zato što je pola sveta zagađeno svetlošću".
Ideja o "zvezdanom rezervatu" je nastala u Unesku 2005. godine. Pošto je još tada Tekapo tražio svoj "park na nebu", a stanovnici već sprovodili kontrolu osvetljenja, predložen je za pilot program.
Unesko sad treba da razmotri predlog da uključi nebo tog gradića u svetsku baštinu pod zaštitom UN.
Ta svetska organizacija je dosad dala status svetske baštine za 878 istorijskih, kulturinih, ekoloških i prirodnih lokacija širom planete, ali nebo nije obuhvaćeno ni u jednoj od njih.
Ideja, međutim, ima mnogo izazova: Konvencija Uneska o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine ne pominje prostor iznad i oko lokacija, a i pitanje je kako omeđiti parče neba koje bi trebalo uključiti u baštinu radi konzervacije.
Prema sadašnjim uputstvima, nema mera kojima može da se zaštiti nebo. Treba da se promene kriterijumi u konvenciji tako da može da se uključi i nebo iznad zemlje.
Ideja o nebeskom parku trebalo bi da bude razmatrana na konferenciji Uneska u oktobru. Među gradovima i zemljama zainteresovanim za tu ideju su i La Palma na Kanarskim ostrvijma, Havaji, Uskršnja ostrva, Galapagos ostva, Portugal, Kanada, Rumunija i severni Čile.
Tekapa je ipak pionir. "Zamračenje" tog gradića je počelo još 1965. godine da pomogne Opservatoriju Mount Džon, koja je otvorena na obližnjoj istoimenoj planini.
Gradski zvaničnici su kasnije to pretvorili u adut tako što su proširili kontrolu nad javnim i privatnim osvetljenjem u prečniku od 30 kilometara oko grada i opservatorije da bi nebo bilo vidljivo.
Potrošen je dodatan novac na tri stambena projekta da se postavi osvetljenje koje će biti "prijateljsko za nebo". Čak je specijalno osvetljenje postavljeno na klizalište da bi se izbeglo da se ultravioletna svetlost reflektuje sa njegove površine na noćno nebo.
Sve to naravno ne znači da se ljudi u ovom gradiću sudaraju u mraku ili voze na slepo noću. Stanovnici kažu da ima dovoljno prirodnog svetla od zvezda ali i specijalnih sodijumskih lampi i prigušenih rezidencijalnih svetala.
Frejzer Gan, stanovnik Tekapa i fotograf specijalizovan za noćno nebo, kaže da su se ljudi u početku brinuli da se sa tim ograničnjima za osvetljenje grad neće moći da razvija, ali da se to, srećom, nije desilo.
Svetlosno zagađenje nije tako redak problem u svetu. Procenjuje se da oko jedna petina stanovništva sveta i preko dve trećine u SAD ne vidi Mlečni put iz svojih domova.
Det Vali u Kaliforniji je jedan od nekoliko američkih nacionalnih parkova gde se radi na tome da se osvetljenje drži na minimumu da bi se bolje videlo noćno nebo.
U Tajlandu ljudi koji žive duž reke Me Kong kažu da broj svitaca opada i veruju da ih je oterala električna svetlost koja se sve više širi.
