Izvor: Prva.rs, 14.Apr.2017, 08:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Znate li šta radi porodica na Veliki petak

U poslednjoj nedelji, od Velikog četvrtka, sve je posvećeno pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača... U nekim krajevima jaja se farbaju ili u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa raditi zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, kako danas žene imaju previše obaveza, jaja se farbaju i petkom.
Jajetu se od najstarijih vremena pridavala velika pažnja jer se verovalo da je svet nastao upravo iz njega. U hrišćanstvu se jaje smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << simbolom života jer asocira na buđenje prirode, bujanje vegetacije, rađanje i plodnost.
Prvo jaje se farba u crvenu boju i zove se čuvarkuća. Čuva se u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje, a onda se čuvarkuća nosi u vinograd, jer se veruje da štiti od grada.
Čuvarkuća može da se čuva i u kući, sve do naredne godine, kada se boji novo jer se veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća.
Deca se Uskrsu raduju zbog šarenih jaja
Crvena boja je boja radosti, a kako je Vaskrs najradosniji praznik, jer označava pobedu života nad smrću, zato se jaja farbaju u crveno. Ostale boje nisu u duhu hrišćanske tradicije, ali se deca takvim jajima najviše raduju, naročito ako su ukrašena sličicama junaka iz crtaća.
Na Veliku subotu čine se dobra dela

Velika, strasna ili zavalita subota se, kao i cela sedmica, ubraja u velike dane. Naziv strasna prihvaćen je posredstvom crkve, koja podseća na Hristovo stradanje, dok naziv zavalita subota upućuje na to da valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo.
Sa malom svećom u ruci hram se obilazi tri puta
Na ponoćno bdenje između subote i nedelje ide se porodično ili sa prijateljima. Trenutak kad hram ostane u potpunom mraku, a onda se, uz svetlost samo jedne voštanice začuje: „Hristos Voskrese“ i gromki odgovor: „Vaistinu voskrese“. Sa svećom u ruci tri puta se obilazi hram da bi se u njega ponovo ušlo provlačenjem ispod plaštanice, koju na ulaznim vratima hrama drže sveštenici.
Poste svi, čak i deca
Crkva za Veliki petak propisuje najstroži post, od čega su izuzeti samo sasvim mala deca, veoma stari ljudi i teški bolesnici. I u našem narodu je bio običaj da se na Veliki petak ništa ne jede i da samo jednom u toku dana smeju da se uzmu kafa ili malo vode.
Izvor: zena.blic.rs

Nastavak na Prva.rs...