Izvor: Blic, 19.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život uči da je uspeh prokletstvo
Život uči da je uspeh prokletstvo
Jesenas je 'Sinema dizajn' dobila priznanje od producenata Srbije da je najbolja producentska kuća u Republici. Pomenimo da je za deset godina postojanja napravila deset filmova, jednu TV seriju i osvajala nagrade na domaćim i stranim festivalima. No, u decenijski saldo ove kuće i njenog vlasnika Ljubiše Samardžića valja ubeležiti i po neki (javni) konflikt.
Oko novogodišnjeg programa, odnosno činjenice da na televiziji tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nedavnih praznika nije bilo domaćih filmova, otvorili ste izvesna pitanja. Iz televizije su odgovorili da ste im za 'Nebesku udicu' tražili 30.000 DEM. Šta zaista stoji iza tog konflikta ili nesporazuma?
- Stoji neispunjenje ugovora RTS sa našom firmom za film 'Nebeska udica' (ugovor br.117 od 27.X.99-04662). I nije tačno da sam ucenjivao već sam tražio ono što nam Televizija Srbije duguje. Suština je u drugoj stvari. Javnosti je servirana neistina sa pompeznim naslovima kako ucenjujem, a iza toga se kriju, priznaćete, loši filmski repertoarski potezi za Novu godinu. I ovaj primer govori kako se štampa odnosi prema istini. I zaista je neophodan Zakon o informisanju, jer ako novinar nazove nekoga da je ucenjivač, a njemu televizija duguje, komentar je izlišan. A moje pismo je imalo širi civilizacijski kontekst! Kakva je slika domaće kinematografije sa vašeg stanovišta, kao negdašnjeg glumca, kao producenta i reditelja?
- S obzirom na uslove pod kojima opstaje, svedena na individualne napore, ona je produkt upornih i hrabrih, darovitih i vrednih filmskih entuzijasta. Mada se mogu čuti i mišljenja nekih ljudi sa filma koji negiraju i osporavaju kvalitet srpskog filma, a iza sebe nemaju ni dva i po gledaoca. Ako je po publici, domaći film puni dvorane; i širom ovih i 'onih' prostora, odnosno sadašnje i bivše zemlje… a ja svojim filmovima doživljavam ovacije i u Zagrebu, i Sarajevu, i Ljubljani (neskromno ali istinito).
Filmadžije željno iščekuju zakon o kinematografiji. Šta vi očekujete od njega?
- Ministarstvo kulture Srbije trebalo bi da trajno stane iza domaćeg filma, jer mu je film do sada bio pastorče i ne smemo dozvoliti da ga inostrani film istisne. I zato hitno treba doći do zakona, urediti odnose i naći pravu meru prezentacije domaćeg i stranog filma. Oporezivanjem inostranog filma na svim filmskim medijumima stvorio bi se ulog domaćem filmu, a time bi se nacionalnom filmu podigao značaj u zemlji i svetu. Još uvek je problem što se ne pitaju mala i srednja filmska preduzeća, domaći producenti, stvaraoci filma, već zakon zaustavljaju trgovci, prekupci, nakupci, pirati stranih filmova koji kupuju koješta i baš ih briga za domaći film. Kakav je uopšte bilans 'Sinema dizajna'?
- Za deset godina, deset filmova i jedna televizijska serija - 'Policajac sa Petlovog brda'. I ponosim se titulom koju sam ove jeseni dobio od producenata Srbije kao najplodniji producent decenije. Nažalost, u svemu ovome ne učestvuje moj sin Gaga, da sa njim podelim nedoumice i probleme. Nedostaje mi njegova podrška, pragmatičan ugao, njegova realnost i prisebnost u svakom trenutku. Imao je stav. Jeste li zadovoljni? Da li ste u plusu?
- O kakvom crnom plusu govorite?! Ne znam da li javnost zna da lečiti sina od leukemije podrazumeva ili prodati sve što imaš ili zajmiti ono što nemaš?! Ništa nisam prodao, radio sam ko crnac, i dalje sam dužan! Dugujem veliku zahvalnost članovima ekipe filma 'Točkovi', 'Nebeska udica' i 'Nataša' koji su uložili svoj rad spasavajući život moga sina. Nažalost, to nam nije pošlo za rukom. Ima umetnika koji smatraju da država ne treba da pomaže umetnike jer njihovo je opredeljenje da se bave tim poslom, a shodno tome snose odgovornost za sopstvenu uspešnost. Kako vi gledate na takve stavove?
- Hoćete da mi kažete koja to država na svetu ne pomaže umetnike?! Umetnost je ta koja povezuje ljude širom sveta, premošćuje prepreke koje političari stvaraju, pa zabrljaju, miri i spaja…Oni koji nisu uspeli u umetnosti uglavnom pišu anonimna pisma, neistinite feljtone u nastavcima i time se hrane, ali hrane i one koji su im slični. I zato su na sudu… a sudovi su spori dozlaboga…Moj ceo život je hazard. Slobodan sam umetnik 40 godina i bavljenje svakim poslom je rizik. Nekada je država dotirala mastodonte; 'Avala film', 'Centar film', 'Beograd film', 'Inex film'… a gde su oni danas?! Očigledno da se nisu izborili sa vremenom. Po meni, ne postoji kolektivna odgovornost već pojedinačna. I zato bliska prošlost i duga budućnost će biti na individulacima… jer da ja nisam takav, ne bi bilo ni toliko filmova u 'Sinema dizajnu'… Popularan ste glumac, potom ste se oprobali kao reditelj, imate producentsko iskustvo. Koji 'deo' vas u toj priči dobija, a koji gubi?
- Da citiram svoju suprugu Miru: 'Uspeh je prokletstvo! Dok si bio glumac, nisu te voleli glumci, kada si postao producent, desilo se isto, a kao režiser, zamerio si se svima. Zar ne vidiš, čoveče, koliko si napabirčio neprijatelja'. No comment! Da li ste uvek korektni prema saradnicima? Ima i onih koji vam to osporavaju, naročito kada su finansije u pitanju.
- Život me je naučio jedno, da ljudima nikada ne možete platiti onoliko koliko je njima potrebno, tako da ste stalno dužni… Viđeni ste na premijeri 'Poslednje trake' S. Beketa u izvođenju doajena ovdašnjeg glumišta Ljube Tadića. Pratite li svoje pozorišne kolege?
- Mnogo više nego oni mene. Za svoje kolege imam uvek lepu reč, sa interesovanjem pratim šta rade, što smatram neminovnošću, ali u neku ruku i vrednovanjem sebe samog. O Ljubi ne treba ništa govoriti, njegovo ime i delo je dovoljan razlog da se nađem u pozorištu! Tatjana Njezić
