Izvor: B92, Tanjug, 25.Nov.2009, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u senci Pabla Eskobara
Porodica Pabla Ekobara danas živi u oskudici, uprkos ogromnom očevom bogatstvu koje je u jednom trenutku iznosilo između pet i 10 milijardi dolara.
Posle 16 godina života u anonimnosti, sin vođe Medeljinskog narkokartela Pabla Eskobara, u intervjuu španskom listu "Pais", kaže da je u životu naučio da mora da radi sve suprotno od onoga što je njegov otac činio zato što želi da živi.
Arhitekta Sebastijan Marokin (32) zvao se Huan Pablo dok nije napunio 16 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godina, a ime je promenio u decembru 1994. godine kada je stigao u Buenos Aires sa kartom u jednom pravcu. Razlog je bilo prezime, zato što je bio sin jednog od najozloglašenijih narkodilera u Latinskoj Americi, Kolumbijca Pabala Eskobara Gavirije.
Njegov otac je poginuo u sukobu sa policijom 2. decembra 1993. godine u Medeljinu. Sebastijan je posle toga pobegao iz zemlje sa majkom i mlađom sestrom.
Njih troje su promenili imena iz bezbednosnih razloga, međutim griža savesti zbog zločina koje nije počinio on, već njegov otac, naterala ga je da posle 16 godina izađe iz anonimnosti i pristane da sarađuje u projektu argentinskog sineaste Nikolasa Entela koji je hteo da snimi film o životu Pabla Ekobara iz drugačije perspektive.
Tako je nastao dokumenatarni film "Gresi moga oca" koji je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Mar del Plati u Argentini. On nije hteo da snimi još jedan film o gangsterima, već da pokaže kakve je posledice ono što je Eskobar radio imalo na njegovu decu i decu njegovih žrtava.
"Već sa sedam godina živeo sam kao kriminalac. Živeli smo kao begunci. Dešavalo nam se da se krijemo sa njim, da budemo okruženi milionima dolara, a da nemamo šta da jedemo", priča Eskobarov sin danas.
Pablo Eskobar Gavirija bio je 80-ih godina lider Medeljinskog narkokartela, kontrolisao je 80 odsto trgovine kokainom u svetu, a njegovi postupci pokrenuli su višegodisnji krvavi narkoterorizam zbog koga je u Kolumbiji započela spirala nasilja, smrti i bola.
On je odgovoran za hiljade ubistava, atentata automobilom bombom, eksploziju jednog putničkog aviona i osnivanje odreda smrti čiji su pripadnici bila čak i 11-godišnja deca.
Život Eskobarove porodice nije bio nimalo lak i ona je plaćala kaznu za njegove zločine. Izgnanstvo iz Kolumbije, završilo se u Argentini posle "hodočašća" kroz desetine zemalja.
Marokinova mlađa sestra Manuela bila je izbačena iz nekoliko škola kada su roditelji njenih školskih drugova saznali njen pravi identitet. Njegova majka je 1996. godine optužena za pranje dva miliona dolara i provela je godinu i po dana u argentinskom zatvoru, posle čega je bila pomilovana.
Porodica Pabla Ekobara danas živi u oskudici. Marokin sa suprugom živi u Buenos Airesu u stanu od 60 kvadrata, uprkos ogromnom očevom bogatstvu koje je u jednom trenutku iznosilo između pet i 10 milijardi dolara, zato što su kolumbijske vlasti zaplenile više od 240 Eskobarovih imanja, među kojima je bila i jedna hacijenda od 2.800 hektara sa aerodromom i zoološkim vrtom.
Marokin je priznao da su on, njegova majka i sestra 2006. godine morali da plate kolumbijskim mafijašima određenu svotu novca da bi ih ostavili na miru.
Agent Američke agenije za borbu protiv narkotika (DEA) Džo Toft tvrdi da je Eskobar izgubio između 80 i 90 odsto bogatstva, ali pretpostavlja da je jedan deo sakrio u Evropi i drugim latinoameričkim zemljama što nikada nije pronađeno. Marokin to oštro demantuje.
"Moj otac kod kuće nije pričao čime se bavi. Bio je zabrinut za nas i znao je šta nas može dovesti u opasnost", kaže on.
U jednom novinskom članku, objavljenom 1993. godine nekoliko dana pre Eskobarove pogibije, izneta je tvrdnja da je njegova porodica napustila Kolumbiju sa samo 6.000 dolara. Sam Eskobar je nekoliko dana pred smrt molio za milost prema njegovoj porodici. Kolumbijske vlasti su saznale gde se krije upravo zahvaljujući telefonskom pozivu njegovog sina.
Marokin tvrdi da je Eskobar bio dobar otac koji ga je učio da vozi bicikl i igrao fudbal sa njim i da ima lepe uspomene na njega. On je ispričao kako je ozloglašeni kolumbijski trgovac kokainom bio nežan otac koji je svoju kćerkicu zvao "moja mala balerina bez zuba".
Marokin shvata da je njegov otac, koji mu je čitao priče, istovremeno odgovoran za smrt hiljada ljudi i kada u filmu "Gresi moga oca" govori o Eskobaru oca zove ga "moj tata", a kada govori o Eskobaru kriminalcu zove ga po prezimenu "Eskobar".
Marokin se prvi put posle 15 godina provedenih u inostranstvu vratio u rodni Medeljin, gde je posetio očev grob i prošetao se ulicama grada, iako se i dalje plaši da bi neprijatelji njegovog oca mogli poželeti da se osvete.
Maja Zurovac, Tanjug.
