Izvor: Blic, 19.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život pun dečje graje
Život pun dečje graje
ČAČAK - U Hadži Prodanovoj ulici u Čačku, u dvorištu naizgled sličnom komšijskim, više od četrdeset godina odzvanjala je dečja graja. Kroz kuću Nade i Husnija Abdulah i Nadine majke Milunike Milosavljević prošlo je više od 45 dece na porodičnom smeštaju, od kojih su mnoga svoje prve korake napravila u ovoj mirnoj čačanskoj ulici.
Većina ih je usvojena ili su kao odrasli otišli u druge gradove, imaju svoje porodice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali mnogi još održavaju kontakt i dođu često u Čačak. U palestinsko-srpskom domu Abdulah sada su samo Jovana (15) i Vuk (16), koji su još kao bebe doneti u ovo dvorište.
Za Nadu Abdulah (55) hraniteljstvo se nametnulo kao nešto sasvim prirodno. Ona i njen suprug Husni (61) lepotu i bogatstvo svog života mere ljubavlju koju su dali i koju su primili. Tome su naučili i Džehada (33) i Suzanu (30), njihovo dvoje biološke dece, ali i sve one koju su kod njih proveli život.
- Odrastala sam u kući gde je uvek bilo puno dece. Majka i otac odlučili su da uzmu jednu bebu na privremeni smeštaj. Ubrzo je devojčica usvojena i tako je sve počelo. Iz majčinog naručja usvojeno je 35 dece - priseća se Nada.
I kada je pre više od trideset godina srela Husnija, palestinskog studenta u Čačku i kasnije se udala za njega, za Nadu nije bilo mnogo dvoumljenja.
- Jedino je bilo teško što sam i sama bila zaposlena, što nije uobičajeno za hraniteljice. U početku su sin i kćerka na drugu decu gledali sa strahom i ljubomorom, ali to je vremenom nestalo. Uvek je tu bio Husni, a kasnije su mi i deca dosta pomagala. Sve smo radili kao tim, u svemu su me podržavali. Ukupno, za ovih dvadesetak godina u našem domu je bilo devetoro dece. Jovana nam je došla kao dvomesečna beba, ostala je najduže i evo sada je prava devojka - kaže Nada, a Husni u šali dodaje da je Jovani on više bio majka nego Nada. Uz osmeh to potvrđuje i Jovana, tatina mezimica koja je na njegov nagovor upisala Medicinsku školu.
- Ništa mi nije bilo uskraćeno u ovoj kući. Osećam ih potpuno kao svoju porodicu - kaže Jovana.
I godinu dana stariji Vuk, budući konobar, slaže se sa njom, iako naglašava da je kod nane Milunike proveo prvih 14 godina, koja je zbog svoje starosti morala da odustane od hraniteljstva.
- Život nam je toliko bogat, puno nam je srce zbog sve te dece koja su bila kod nas. Devedesetih je bilo teško, kao i svima, nedostajala je pomoć države. Danas je to mnogo lakše... Kad pogledam Jovanu i Vuka, shvatam da mi je život imao smisla i da je ljubav ono što me istinski čini čovekom - kaže Husni.
Vesna Trtović
