Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život prosečnog stanovnika Vankuvera
Pre neko veče rešim da nazovem mog dobrog prijatelja u zavičaju. Oženio se čovek pre mesec i po dana, ali nikako nismo imali prilike da se čujemo u međuvremenu. Već posle par minuta, on mi onako usput napominje da razmišljaju o eventualnom odlasku u inostranstvo, šta bi više radili u Srbiji, i Kanada je jedna od mogućih destinacija. Ovde možeš kao čovek da dobiješ legalno iseljenje, a to nije slučaj nigde u Evropi. Od prvog dana, ti si stanovnik Kanade, i imaš sva prava kao i državljani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osim prava na pasoš, glasanje i kandidovanje u organe vlasti. I tako počnemo nas dvojica pravimo neka poređenja. Za tamo (tu, u Srbiji) manje više svi znamo kako je, a evo mog viđenja ovog ovde. Pa da pođem redom...
Najpre ono što muči najveći broj ljudi: Novac
Ono što je u najvećoj meri i nateralo većinu nas da odemo iz zemlje je sigurno novac. U tom smislu ovde jeste bolje. U većini slučajeva. Ako imate nesreću da je vaše zanimanje odnosno obrazovanje nekompatibilno sa ovdašnjim sistemom, onda ćete verovatno morati da radite neki posao u prodaji ili uslugama, gde su satnice na granici minimalnog. No i tada, uz dve takve plate, nećete biti gladni, niti na ulici. I biće dovoljno novca da i deca ne budu u pocepanoj odeći. Letovanja su u tom slučaju misaona imenica, kraj grada u kom se živi je bliži obodu, ali generalno može se reći da niste ni gladni ni ′ladni. Oni koji su imali sreće da se bave zanimanjem koje je traženo i ovde, moći će da priušte sebi i poneki luksuz, npr. letovanja, malo bolji automobila ili izlaske u restoran. Nažalost ukoliko želite da se skućite u Vankuveru, to jednostavno više nije opcija. Ukoliko ste to uraditi pre nekoliko godina, dobro ste investirali. Ovde moram da napravim malu digresiju. Naime kada smo letos odlazili na letovanje u Centralnu Ameriku, mnoge kolege su mi priznale da mi zavide. Mislio sam da je to kurtoazija, međutim kada sam vratio film unazad, shvatio sam da zaista većina njih već godinama ne ide nikuda ne letovanje (ako se letovanjem ne smatra kampovanje u okolini grada). Razlog su njihove investicije u kuće i stanove. Mesečne rate su dosta velike, svako želi da pomalo renovira i time još više podigne vrednost svojoj "investiciji" pa tako ne ostaje dovoljno za letovanje. No zato, svi sa ponosom ističu svoje planove da kada se jednog dana penzionišu i prodaju svoje "investicije" planiraju putovanja na sve strane sveta.
Ovo definitivno objašnjava otkuda onoliko sedih glava na brodovima koji isplovljavaju na krstarenje ili u avionima koji idu ka nekim lepim, dalekim i egzotičnim destinacijama. Tu je mladih veoma malo...
Politička stabilnost i vladavina zakona
Ovde većina ljudi ne zna ko je premijer, ministar ovog ili onog resora, da li i gde ima vikendicu, da li je prijatelj sa nekim biznismenom itd. Politika ide svojim tokom, a ljude u njihovoj svakodnevici uglavnom ne interesuje. Zakoni se poštuju, a ono što je kuriozitet, barem za nas koji dolazimo sa prostora Balkana, jeste da se ovde reč poštuje. Ili da budem malo precizniji ranije se reč u potpunosti poštovala. Sa velikim prilivom nove imigracije, i ovo se nažalost menja na gore. No i dalje veliki broj stvari možete da uradite samo na osnovu reči, bez ikakvog dokumenta. Recimo promenu adrese u ličnim dokumentima. Odete do kancelarije i samo saopštite svoju novu adresu, a oni je upišu u vaša dokumenta. Da biste dobili posao, za koji se traži da imate fakultetsku diplomu, vi istu ne morate da pokažete. Smatra se da ste profesionalac i da nećete lagati, a oni će po onom što vi znate da radite svakako videti da li i koliko ste kompetentni za dati posao.
Socijalizacija
Kanađani su generalno govoreći srdačni ljudi, ali je ovdašnja kultura takva da oni smatraju da ne treba ulaziti u neke dublje odnose. Dakle nema ničega što makar samo može da zaliči na "zabadanje nosa u vaše lične stvari". Naprotiv, ukoliko se pokažete srdačniji od onoga što je uobičajeno, može vam se desiti da vas gledaju kao čudaka, na primer ako nekoga sa posla pozovete da dođe sa porodicom u posetu kod vas kući. Sa druge strane ovde se prijateljem zove svako onaj čije se ime i prezime zna, i sa kojim se popričalo nekoliko puta u životu. Reč prijatelj ovde zaista ima puno drugačije značenje nego kod nas. Odnosi u rodbini, pa čak i porodici su puno površniji i na većoj distanci. Većinu rođaka oni ni ne poznaju, ili ih vide nekoliko puta u životu. Čak su i odnosi u porodici bitno drugačiji nego kod nas. Deca imaju svoju privatnost i slobodu od ranih dana, ali i odgovornost, pa tako mnogi roditelji svoju decu sa svršenih osamnaest godina puštaju da nakon završene srednje škole žive, rade i staraju se sami o sebi. Sušta suprotnost od našeg modela. Šta je prava mera, teško je odgovoriti... Ovde se roditeljstvo više doživljava kao obaveza do određenog doba, a potom roditelj ima pravo da ponovo počne da uživa i misli samo na sebe.
Izlasci
U Srbiji se ljudi kada izađu mnogo bolje zabavljaju. U tom smislu, Vankuver je dosta dosadan grad. Postoje klubovi, skoncentrisani u jednom delu grada, muzika je slična i glasna, sa puno problematičnih faca unutra, a ulaz nije dozvoljen onima ispod 19 godina. Osim klubova, postoje restorani sa živom muzikom, ali je tu klijentela starija, a muzika sporija i dosadnija i to je otprilike to. Osim ako ne računate " coffee shop"-ove, kojih ima na svakom koraku. Mladi ispod starosne granice za klubove faktički i nemaju gde da izađu. Okupljaju se na uglovima ulica, ispred benzinskih pumpi i tako provode vreme. Kulturna ponuda je solidna, ima dosta koncerata, pozorišta, ali je za to potreban malo dublji džep. Osim ukoliko niste poklonik neke "treš" produkcije. Iako Vankuver izlazi na okean i leži na nekoliko poluostrva i ostrva ovde postoji tačno dva restorana na obali: jedan na Kicilanu, najpoznatijoj gradskoj plaži (otvoren pre godinu dana, uz veliki protest lokalnog stanovništa jer im remeti njihov mir) i jedan u Stenli Parku, sa fantastičnim pogledom, ali namenjen dobrostojećoj klijenteli. Plaže su ostale veoma približne svom izvornom izgledu i tu nema kompromisa. Ništa se ne može graditi u širem pojasu obale.
Slobodno vreme
Za mnoge ljude ovde, slobodno vreme je misaona imenica. U proseku kuća i posao su udaljeni između 10 i 15 kilometara, što uz nivo saobraćaja koji raste iz dana u dan, postaje sve veća i veća frustracija. Većina Kanađana ne želi da ide na posao nikako drugačije nego kolima, a gradske vlasti Vankuvera već decenijama ne žele da grade nove bulevare ili autoputeve, pa tako gužve postaju nesnosne. Ako se uzme u obzir da se na većini poslova očekuje da bez naknade ostanete barem pola sata nakon radnog vremena koje traje osam sati (tih pola sata se najčešće smatra odanošću, koju poslodavac razmatra pri odlučivanju ko od zaposlenih pretstavlja višak) plus jedan sat neplaćene pauze za ručak i plus prevoz tamo i ovamo vi provedete van kuće minimum 11 sati. Dakle od kuće se najčešće odlazi oko 7 ujutru a veoma često vraća posle 6 uveče. Ovde govorim samo o proseku, a naravno ima i gorih i boljih slučajeva. Elem, kada ste odsutni tih 11 sati od kuće, zaista vam ne preostaje puno slobodnog vremena za bilo šta. Ako ovome dodate vreme koje vam je potrebno da odete i npr. pokupite decu iz vrtića, stvari postaju još gore. Ako su pak vaša deca školskog uzrasta i imaju neku vanškolsku aktivnost, računajte na to da čim dođete sa posla grabite dete, sedate u auto i pred vama je novo putovanje od po opet nekih 5-10-15-20 kilometara. Oni nesrećniji ustajaće u 4 ujutru da vode decu, jer je njihov klub za hokej recimo dobio tada slobodan termin za trening. Po zakonu inače, deca do 12 godina ne smeju da budu sama niti kod kuće niti na ulici, pa ste vi obavezni da decu pratite svuda do tog uzrasta. Mnogi nastavljaju da razvoze decu i nakon tih 12 godina, jer bezbednost u Vankuveru baš i nije na zavidnom nivou. No da se vratim na temu o slobodnom vremenu. Slobodnog vremena, prosečan čovek u Vankuver preko nedelje jednostavno nema. Znajući ovo, postaje lakše shvatiti zašto se na poslu već od ponedeljka dani odbrojavaju do petka.
Vikend je jedino vreme kada imate iole slobodnog vremena. Subota većini ljudi otpada na kupovinu, a to onda stvara nove gužve, pa se opet ljudi sporije kreću kroz grad, i opet se gubi vreme... Kada govorim o slobodnom vremenu, moram pomenuti i godišnje odmore. U proseku kada počinjete posao u nekoj firmi, sleduju vam dve nedelje godišnjeg odmora. Oni srećniji dobijaju čak tri. Preko toga je sve naučna fantastika. E sad obzirom da preko godine ima barem nekoliko dana koje morate da potrošite na stvari koje ne možete da odradite pre ili posle radnog vremena, znači da vam faktički u startu ostaje svega nedelju dana dana plaćenog godišnjeg odmora....
Školstvo
Iako postoje različiti stavovi po mnogim pitanjima u našoj emigraciji ovde, jedna stvar oko koje se najveći broj ljudi slaže je da je školstvo ovde veoma čudno. Barem kada su u pitanju osnovne i srednje škole. Gradivo koje se predaje nije striktno definisano, pa tako ono zavisi isključivo od nastavnika. Tako jedne godine vaše dete može da uči mnogo, a već sledeće (pošto ovde jedan nastavnik predaje sve predmete kroz celu osnovnu školu) da ne radi ništa, zavisno od toga kakav mu nastavnik predaje. Sve srednje škole su iste, ne postoje stručne škole. Tako imate apsurd da sa srednjom školom vi ne možete da radite skoro ništa. Ukoliko recimo želite da postanete vodoinstalater vi morate ići na tehnički koledž barem godinu dana. Isto je i za druga zanimanja. I dok su osnovno i srednje obrazovanje finansirani od strane države, dalje obrazovanje je poprilično skupo i plaća ga sam student. Može se reći da je obrazovanje ovde antipod našem. Ukoliko se kod nas radi previše, ovde se radi premalo.
Da se vratim na mog prijatelja sa početka teksta: kada me je dakle pitao šta mu savetujem, rekao sam mu "Ima onih koji se kunu da im je život ovde 100 puta lepši, a ima i onih koji proklinju dan kada su došli, i sanjaju o povratku. Ako zaista želiš i imaš puno energije i spreman si da neke stvari u sebi promeniš za 180 stepeni, dođi pa vidi."
Jovan Jovanović, Vankuver, Kanada
[objavljeno: 23.12.2007.]
