Izvor: Blic, 08.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život određen 'gotovim mislima'
Život određen 'gotovim mislima'
Željko Vuković je, podsetimo se, nekadašnji dopisnik 'Borbe' iz Sarajeva. Zbog (objektivnog) ratnog izveštavanja, neprihvatljivog za sve zaraćene strane, morao je da ode. Te iste 1993. dobio je, upravo za reportaže iz ratnog Sarajeva, prestižno priznanje 'Jug Grizelj'. Od tada živi i radi u Oslu. Objavio je nekoliko knjiga, eseja, novela kod renomiranih evropskih izdavača.
'Na Zapadu danas ljudi zapravo ne razgovaraju; oni samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razmjenjuju 'gotove misli', jednako međusobno nedodirujuće i neobavezujuće kao kada se razmjenjuje uzgredno 'dobar dan' za 'dobar dan' - objašnjava Željko Vuković jedan od motiva zbog kojih je u romanu 'Platonov povratak', objavljenom ovih dana u 'Narodnoj knjizi', 'oživeo' starogrčkog filozofa. I pride:
'Izgubilo se i samo sjećanje na istinski razgovor. Život je do gotovo najsitnijih pora određen i objašnjen kratkim, vešto sročenim i svima lako pamtljivim instant-mislima koje eutaniziraju ne samo svaku sumnju, ili sumnjičavu radoznalost, već i samu potrebu da se misli izvan praktičnog i zadatog dnevnog delovanja'.
U zapadnim društvima za sebe kažu da su 'informatička' društva. Dakle, da su informacije i komunikacija, kao nikada pre i negde drugo, postale razlogom da se više zna i više misli i o sebi i o društvu.
- Zapadna društva su već prerasla u 'emotivna društva'. Emocije, a ne informacije, upravljaju mišljenjem pojedinca. Valjanost i važnost informacije određuje emocija konzumenta, a ne sam sadržaj informacije. Zapadne vlade i politike vrše 'emotivne mobilizacije' matičnih javnosti kako bi dobile podršku za ono što rade, kako na spoljnem tako i na unutrašnjem planu. Ako bi sve nazvali pravim imenima, onda bi se moglo reći da zapadna društva ubrzano postaju - pretpolitička društva.
Baš pretpolitička? Niste li prestrogi?
- Kako drugačije definisati društva u kojima se sasvim iskreno misli da njihove vlade vode politiku koja nema nikakve veze sa nekim političkim, vojnim ili ekonomskim interesom, već isključivo sa ljubavlju prema čovjeku uopšte, ljudskim pravima, pravdi, demokratiji itd.? Naravno da zvuči pomalo nestvarno da je moderni zapadni čovjek izbrisao iz svog uma ili znanja ono što je još njegov predak iz kamenog doba znao, to jest da interes, svejedno čiji i kakav, stoji u srži svake politike. Međutim, to je nepotkupljiva stvarnost.
I ne zaviruje se puno ispod tih altruističkih i humanističkih odora u koje se odenula politika?
- Kako tako nešto očekivati, kada i najprominentniji zapadni intelektulaci tako doživljavaju i tumače politiku?! Ali, temeljni razlog se krije u činjenici da su riječi i pojmovi izgubili svoje značenje. U spomenutim razmjenama 'gotovih misli', toj opasnoj supstituciji istinskog razgovora, nema mesta za pitanje 'šta si mislio pod tim i tim'. Kada pitate da vam kažu šta podrazumevaju pod demokratijom, ljudskim pravima ili humanizmom, dobijate različite odgovore, ali te razlike ništa ne znače, pošto ništa ne znače ni same riječi. Što je katastrofalno, jer tim rečima se iskazuje vlastiti vrednosni sistem.
Kojeg, ako je to tako, ne može ni biti?
- Vrijednost je ono što 'gotove misli' koje stižu sa političkih govornica, televizije, izvikanih hit-štiva, itd. - nalažu. Recimo, na slučaju ratnog raspada Jugoslavije, instaliran je 'etnički humanizam'. Nije se plakalo nad svim nesrećnim žrtvama rata, kako to humanizam strogo nalaže, nego nad žrtvama određene etničke pripadnosti, kako to obično preporučuje šovinizam ili rasizam. Zato je bilo moguće da užasno neljudska sintagma 'kolateralna šteta' bude bez problema prihvaćena kao objašnjenje zašto se ubijaju civili NATO-bombama. A samo bombardovanje kao najveća pravda.
Platonu nije bilo baš lako na putu kojim ste ga proveli u romanu?
- U nadirućim teškim vremenima - a ja mislim da se to dešava i da će se tek narednih godina dešavati na zapadnim prostorima - moralne tačke su jedina čvrsta uporišta. Dakle, o vječnim moralnim vrednostima je reč: pravdi, nepravdi, zlu, dobru itd. Platon je za mene i simbol i čuvar tih vrednosti i bilo je potrebno da ga dovedem u dijalog sa simbolima i čuvarima vrijednosti koje danas vladaju ne samo zapadnim društvima. Otud je bilo, recimo, neizbežno da razgovara sa predsednikom najveće svetske sile koja posljednjih godina, nažalost uspešno, golu silu natura kao jedinu pravdu.
Živimo li u vremenu ozbiljne dominacije zla u njegovim raznim pojavnim oblicima?
- Zlo se raširilo i zaigralo, jer se odenulo u dobro. Ali, nije mu to prvi put, niti će biti posljednji. Polako će se samo od sebe urušiti. Naravno, ne verujem ni da će dobro ikada preovladati planetom. Borba između dobra i zla je večna.
Rekli ste da su nedavne promene kod nas prve istinske promene u Evropi posle pada Berlinskog zida.
- Sve ranije promene, počev od Poljske, pa do Slovenije, Makedonije, BiH i Hrvatske, prije svega su manje ili više uspešno urađeni 'domaći zadatak' i posljedica državotvornih ambicija nacionalnih elita, a ne rezultat autentičnog htenja i pameti društva. Otud te države i društva i dalje sede u čekaonici budućnosti, nespremna i nevešta da grade. Uradili su sve što su željeli i što im je rečeno da urade, ali obećanu budućnost nisu niti će dobiti. Ne gradi se dobra budućnost na etničkoj čistoti ili obećanjima zapadnih vlada. Promene u Srbiji su autentične; za tako nešto je valjda, ipak, bilo potrebno ovih deset godina života između nakovnja i čekića.
Verujete u bolju budućnost kod nas?
- Šansa je velika, jer su zablude sada manje ili male, pre svega. Uzgred, šta je naša zabluda što mislimo da su nam Francuzi prijatelji u politici, prema zabludi prosečnog zapadnog građanina da se bombama deli humanitarna pomoć. Neizbežno je ići putem kojim je Zapad išao, ali dovoljno je ne ponavljati neke greške, iskoristiti tuđa iskustva, i sačuvati dušu, pa da ova zemlja bude ne samo prosperitetna nego i poželjna za živjeti u njoj. Tatjana NjeŽić
