Izvor: Blic, 06.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na najotrovnijem mestu na planeti
Život na najotrovnijem mestu na planeti
Put od Čeljabinska do Kaslija je prav, dobro asfaltiran i načičkan znacima, zakucanim na stabla krhkih breza, koji upozoravaju na radijaciju. Na tim tablama piše da je 'pecanje, sakupljanje gljiva i branje bobica i lekovitih trava zabranjeno'. Ali, kilometar od Kaslija i 120 kilometara severno od Čeljabinska, prodavac kraj puta ilegalno prodaje sveže ulovljene šarane sakrivene u gepeku svoje prastare 'lade'. Kao što je često slučaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u današnjoj Rusiji, niko tačno ne zna kako glasi zakon; zakoni se, uostalom, redovno krše. Ono što se sa sigurnošću zna, međutim, jeste da je riba ulovljena u obližnjem jezeru Šabliš - puna otrova.
Ekolog Nikola Ščur kupuje jednog šarana, ali ne za jelo. U Saveznom poljoprivrednom centru za radiologiju u Čeljabinsku ga je podvrgao testu na radiokativnost; izmerio je 314 bekerela stroncijuma 90 po kilogramu, trostruko više od dozvoljenog i sasvim dovoljno da izazove leukemiju ili rak kostiju. U glavi štuke, ulovljene istog dana u jezeru Alabuga, izmerio je 152 bekerela stroncijuma, što je jedan i po put više od dozvoljene doze.
Dobrodošli u Čeljabinsku oblast, 'rodno mesto' fabrike 'Majak', najvećeg nuklearnog postrojenja na svetu. Nekih 1.500 kilometara istočno od Moskve, ovaj kraj je nekada bio kičma ruske vojne industrije i još uvek je jedan od najzagađenijih regiona u zemlji. Prema podacima lokalnog onkološkog centra, Čeljabinsk zauzima prvo mesto po broju obolelih od raka na Uralu i 14. među 89 regiona u Rusiji. U oblasti Kaslija na 100.000 stanovnika ima 397 obolelih od raka, dok je naci–onalni prosek 302. Smrtnost dece je skoro dvostruko veća nego u drugim oblastima zemlje.
'Ne postoji statistika o tome koliko konzumiranje radioaktivne ribe doprinosi ovakvom stanju', kaže Ščur (49), urednik nezavisnog biltena 'Otkritaja pozicija' i vođa Regionalne ekološke fondacije Čeljabinska. 'Njena prodaja za ljudsku ishranu predstavlja cinizam i kriminalni čin.' Ministarstvo za prirodne resurse je u aprilu poslalo inspektore na Ural da provere Ščurove tvrdnje. Lokalne vlasti su zabranile prodaju ribe još 1999, ali su je dve godine kasnije ukinule, jer su analize navodno pokazale da je riba ispravna. Ščur zahteva da se uvede trajna zabrana pecanja u kontaminiranim jezerima. A kontaminacija prevashodno potiče iz 'Majaka', fabrike koja je nekada proizvodila plutonijum za sovjetsko oružje, a danas prerađuje upotrebljeno nuklearno gorivo. Od 1948. do sredine osamdesetih, 'Majak' je prosuo 120 miliona kirija radioaktivnog otpada u jezero Karačaj. 'Majak' i danas prosipa oko 20.000 kubnih metara tečnog radioaktivnog otpada godišnje u to jezero.
Zbog radijacije, vlasti su zabranile da se riba iz Alabuge koristi za ljudsku ishranu. CDC/JS
