Izvor: Blic, 26.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život kraj mrtve reke
Život kraj mrtve reke
Bele pahulje lepršaju glavnim trgom gradića Pirapora do Bom Hesus. Sa svakim udarom vetra diže se pena iz reke Tijete koja protiče ovim gradom udaljenim 54 kilometra severozapadno od Sao Paula i prekriva ulice, palme, kuće i automobile.
Danijela Arauho zatvara vrata i prozore i povlači se s porodicom u zadnji deo kuće jer ta pena predstavlja čist otrov: posle belih pahulja na zidovima i nameštaju ostaje skrama koja se sastoji od teških >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << metala i fekalija i koja nagriza kućne aparate i lak na automobilima. Pre nego što stigne do Pirapore, reka Tijete protiče kroz Sao Paulo gde kupi otpad koji proizvodi 17 miliona ljudi. U neposrednoj blizini gradića sunovraćuje se preko brane visoke 25 metara za koju gradonačelnik kaže da funkcioniše kao ogromna mašina za veš: ostaci šampona i deterdženata počinju da pene. Tako se ovaj tropski gradić prividno pretvara u skijaški raj: ulice i kuće prekrivene su 'smetovima' pene. Krajem juna su gradski oci morali da prekinu lokalno slavlje da bi stanovnici mogli da se vrate kućama: visina pene na mostu dostigla je pet metara tako da ni autobusi nisu mogli da se probiju. Na vegetaciju ova pena deluje kao kisela kiša. Lišće žuti i truli.
Ranije je Pirapora bila turistička atrakcija: svake godine dolazilo je više od 100.000 hodočasnika da bi se molili pred drvenom statuom Hrista pronađenom pre 300 godina na obali reke. Danas je katedrala prekrivena lepljivom crnom skramom i čitavim gradom širi se užasan smrad. Turisti zaobilaze Piraporu u velikom luku.
Punih 30 godina reka Tijete predstavlja septičku jamu za najgušće naseljenu industrijsku oblast sveta. Gradonačelnik Bueno kaže da je za samo nekoliko dana uništena sva flora i fauna u reci. Svakodnevno kroz Piraporu protiče 360 tona fekalija, teških metala i industrijskih otpadnih voda. U dužini od 80 kilometara u reci nema nikakvog života. Iako je brazilska vlada preduzela neke korake da bi donekle ublažila štetu, rezultati su zanemarljivi. 'I kada bi se ulagala mnogo veća sredstva, bilo bi potrebno bar 25 godina da se reka donekle oporavi', kažu stručnjaci.
Ove godine je situacija posebno teška jer mesecima nije bilo kiše. Reka se kao snežna lavina kotrlja niz zelenu dolinu, a smrad je nepodnošljiv. Mnogi od 15.000 stanovnika pate od astme ili raznih kožnih bolesti. Uprkos zagađenju, siromašne porodice podižu svoje kolibe pored reke i njihova deca se kupaju u zatrovanoj vodi. Nezaposleni mehaničar Antonio doš Santoš gaca bos po otrovnoj kaši i sakuplja konzerve, flaše i drugi otpad koji može da unovči. 'Na prstima nemam više noktiju, ali nečim moram da prehranim porodicu', kaže on.
Guverner savezne države Sao Paulo, Heraldo Alkmin obećao je stanovnicima Pirapore kao prvu pomoć dve stvari: kada pena suviše naraste, vlasti će poslati cisterne sa vodom da bi se uklonile najvidljivije naslage, a osim toga građani će dobiti na poklon boju za fasade da mogu da pokriju prljavštinu i da gradić bar prividno deluje veselo. CDC/SM
