Izvor: Blic, 30.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život i smrt na šinama
Život i smrt na šinama
Kabina tesna, jedva tri kvadratna metra. Gde god da se čovek okrene - zid. Radiša se sasvim dobro snalazi. Okreće volan udesno i daje gas.
Otpravnica je podigla palicu i dala znak da voz krene. Pošli smo... Redovna linija 'Beovoza' od Ripnja do Vojlovice. Tek sada je Radiša Vuksanović u svom elementu. Već 35 godina upravlja vozovima.
- Dosta sam vozio, red je na mlađe. Ako Bog da, za dve godine idem u penziju. Najteže mi je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da vozim kada su vrućine, jer ako napolju ima 38 stepeni, u kabini je bar deset više. I putnici su razni. Nekad je bajka, a nekad... Ima tu i tuča, svađa, psovki, otimanja 'suvenira'... Razvali sedište, pa hoće da nosi! Ma, gde, bre, da nosiš?! Najgore je kada uđu navijači. Tada je voz bukvalno opustošen. A ja sam lepo pričao da ta tri sata ne treba paliti vozove - priča Radiša.
A šef stanice, Dragan Stanković, pre nego što smo krenuli, kudi putnike, a hvali Radišu: - Za sve ove godine on nema nijedno kašnjenje.
Radiši, vidi se, prija ova pohvala, ali pravi se kao da ništa nije čuo.
- Evo, već dvadeset godina vozim elektrovozove i svašta sam video. Svašta se dešava...
I, ućuti. Prilazimo Pančevačkoj pijaci. Voz ulazi u stanicu. Graja, strka, jurnjava... Guraju se šverceri sa ogromnim torbama. Ulaze ne bi li zauzeli mesto za sedenje po povratku, iako se ide u suprotnom pravcu.
Voz kreće iz Pančeva. U kabini ponovo tišina, Radiša ćuti. - Šta se sve dešava? - ponavlja novinarsko pitanje, a onda nešto promuklijim glasom, usporeno, kaže: 'Pre šest meseci sam ubio ženu...'
Ove reči kao da odjeknuše kabinom. Radiša je potpuno smiren. Valjda je samo on potpuno smiren.
- Žena je pretrčavala sa koloseka na kolosek. Baš ovde na ovom mestu, kod Pančevačke pijace. Video sam je. Počnem da kočim... Vozu treba više od sto metara da ukoči. Spustio sam glavu i - bum! Da stvar bude još gora, posle deset minuta ulazim u stanicu Vojlovica, a ono, iz šikane izletela neka pijandura, pa pravo na voz! Opet kod mene! Šta sam ja Bogu zgrešio? Voz ga udari i baci ga dvaest pet metara! Samo zinem. Izletim iz kabine, a on, pijan kao zemlja, ustao pa me pita: 'Je l’ s vozom sve u redu?' Pa majku mu pijanu... Došlo mi bilo da ga zadavim.
Imao sam i jedan slučaj pre pet godina kada se neki samoubica bacio iz voza. Gledam ga i trubim na sirenu, a on ni pet ni šest, već se baci pod voz. A posle, dođe policija i daje mi balon da duvam!
Stižemo na poslednju stanicu Vojlovica.
- Evo, ovde sam udario tog pijanca - kaže.
A onda mu se nekako uklopilo da nastavi priču: - Pored kera koga sam udario kod Pančevačkog mosta, najgore je bilo kad sam zveknuo u osam svinja! Stale nasred šina. Pucalo je i prštalo na sve strane! Ma, gazio sam i fazane i srndaće...
Voz se ponovo zustavlja na stanici kod Pančevačke pijace, a tamo gomila ljudi počela da se gura da uđe u voz.
- Mnogi hoće da se voze napred. Najsmešnije mi je bilo kada je muž došao sa ženom da me pita da li može napred, jer je žena u drugom stanju. Što je najgore, stomaka nigde i ja ih pitam: 'A, je li, koliko je minuta trudna?' Oni se nasmejaše i odoše - priča Radiša jedan malo vedriji događaj.
Na jednoj od stanica ulazi stariji čikica za koga Radiša kaže da je najbolji čuvar pruga i da dnevno prepešači oko 20 kilometara da bi pregledao svaki šraf na pruzi.
- Jesi l’ naš’o neku zlatnu narukvicu? - pita čuvara šef Dragan.
- Nema više narukvica, sada samo mogu da nađem one tango gaće! Radiša ne reaguje. Ne interesuju ga ni gaće, ni narukvice... On ponovo o gaženju.
- Imamo jednog kolegu Nikolića... taj je pravi baksuz. On je na prugama ubio više od dvadeset osoba, a što je najgore, usmrtio je i ženu svog kolege - priča Radiša s knedlom u grlu.
Beograd. Voz ulazi u stanicu 'Vukov spomenik'. Ulazi mašinovođa, sindikalac. Ljut.
- Tamo kod zapadne ploče na stanici Beograd opet nam prebili kolegu. Piju po splavovima pa hoće da idu kući prečicom. Pošto je tuda zabranjeno, oni hoće na silu. Upozorio sam direktora da ćemo prestati da radimo! - uzrujano priča sindikalac.
Nisu prestali da rade. Voz nastavlja ka Ripnju, pa ponovo za Pančevo, pa Vojlovica... i sve tako. Radiša je potpuno miran. Milan Lađević Opasno je ići pored pruge
U Železničkom saobraćaju u Srbiji, prema rečima Predraga Jankovića, direktora sektora za saobraćaj i transport u ŽTP 'Beograd', najviše stradaju ljudi koji se šetaju prugom, neoprezno prolaze pored šina, pretrčavaju ih ili oni koji ne poštujući saobraćajne znake nalete svojim vozilom. Zbog velikog broja nesreća u ŽTP stalno apeluju na građane da radi svoje bezbednosti poštuju propise.
- Do 15. avgusta poginulo je pedeset troje ljudi, dok je prošle godine nastradalo njih 64. Uskakanjem ili iskakanjem iz voza ove godine nije, srećom, niko nastradao, dok su prošle iz istog razloga nastradala četiri putnika. Veliki broj nesreća je i od udara viskog napona koji napaja vozove - objasnio je Janković.
Preme rečima Milutina Miloševića, direktora Direkcije za putnički saobraćaj, pruge obezbeđuje Sektor za održavanje pruga u okviru 'Železnica', držeći se normativa, dok Republički inspektorat za saobraćaj, u slučaju da se desi nesreća ili se postavlja nova pruga, daje dozvolu da li je pruga bezbedna.
