Izvor: B92, 13.Apr.2022, 13:01
"Živeo sam na hlebu i vodi, majka mi je mrtva, otac alkoholičar": Srpski influenser konačno srećan
Poznati srpski influenser Vladimir Zvekić, poznatiji kao Veselin, uzburkao je domaću javnost kada je objavljeno da mu pratioci na Instagramu, kojih ima više od 328.000, pomažu da reši svoje stambeno pitanje i kupi svoj prvi stan.
Veselin je otvorio namenski račun, na koji mu zainteresovani pratioci samovoljno, po "dogovoru", uplaćuju po jedan evro, a ukoliko se dovoljno njih bude odazvalo pozivu, Veselin bi vrlo brzo mogao da uzme ključeve u ruke.
On je na tu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ideju došao tako što je tražio stan za prijatelja, a u ponudama koje su mu stizale, video jedan koji bi mogao da priušti uzimajući u obzir da, kako je rekao, deo već ima, ali mu fali ostatak.
"Podelio sam to sa ljudima i oni sami su predložili tu inicijativu! Pre ovoga nisam ni imao Paypal, Patreon i ostale platforme koje svi ljudi iz ove branše imaju i koriste! Na njihov nagovor sam to pustio u etar i povratna reakcija je bila prelepa!", kaže Veselin.
Stan koji želi košta skoro 80.000 evra, ali kako kaže, nije ni blizu toga da sakupi summu koja mu nedostaje.
"Smešno mi je što su se dokoni ljudi toliko uzbudili. Evo za dušmane: ne brinite, nemamo ni šesnaestinu ukupne cifre, ako taj stan i uzmem na kraju, biće uz pomoć stambenog kredita na kom radim", ispričao je Veselin.
S obzirom da su Veselinove objave naišle na niz negativnih komentara korisnika društvenih mreža, u kojima ga uglavnom kritikuju jer je "živ, zdrav i prav". Poručuju mu da bi umesto da "moli na mrežama" trebalo da "zasuče rukave" i zarad za stan.
"Šta reći, a ne zaplakati! Radim od svoje 15. godine, radio sam sezonske poslove, išao da berem krastavce, čupam luk i metlice, vadim krompir, berem grožđe, ma da ne nabrajam šta sve ne! Posle toga došao Novi Sad stopom, bez ijednog dinara u džepu! Pokušao da studiram, ali usled finansijskog kraha nisam mogao da se oslonim na svoje već sam morao da se zaposlim u brzoj hrani gde sam ostao godinu dana.
Posle toga sam promenio lokal, ali ostao u toj branši. Pored toga radio treće smene u drugom lokalu, išao da čistim stanove i ukupno radio tri posla kako bih mogao sebi da priuštim novi telefon. Ne prezam ja od rada, moji rukavi su zasučeni od malih nogu! Ne molim ja nikoga već sam počeo da koristim pun potencijal društvenih mreža, kao i sve moje kolege", ispričao je Veselin.
Veselin je odlučio da podeli detalje svoje teške životne priče, iako, kako kaže, ne želi da glumi žrtvu.
"Ispašće da glumatam žrtvu, ali nekada se moram ograditi i objasniti ljudima odakle ja dolazim. Moja porodica je, od kako znam za sebe, disfunkcionalna. Moji su se razveli kada sam bio mali, majka je trpela porodično nasilje, tata je podlegao porocima i alkoholu, takođe i deda. Usled loših uslova za život, majka je morala da ode na dve godine na Maltu da bi zaradila za to, nije nam ništa rekla, a porodica kakva jeste, punila je glave sestri i meni da nas je napustila, pa sami zaključite kako je to uticalo na psihu deteta od 6 godina. Kada se vratila posle 2 godine, pokušali smo da živimo sa njom i obnovimo odnos, što smo i uspeli, ali je ona doživela saobraćajku i preminula u bolnici. Odmah posle nje je preminula i naša baka, ostali smo prepušteni sami sebi. Živeli smo sa tatom i dedom.
Tata je uvek bio na terenu i nije mogao da nam se posveti, deda je bio alkoholičar i stvari kao što su naše obrazovanje i blagostanje nisu bili u prvom planu. Svađe su postajale sve češće, nijedan Božić nismo proveli u miru. Jedne godine je deda sekirom nasrnuo na tatu i to sam ja morao da razdvajam! Potegli su se i oštri predmeti, teške reči i ostalo što ide s tim... Ubrzo je tata ostao bez posla, deda nije imao penziju i mesecima smo živeli na hlebu i vodi. Pošto nismo imali nikakve izvore prihoda, dažbine se nisu mogle plaćati i pola detinjstva sam proveo u mraku, bez osnovnih uslova za život. Zimi je tata morao da ide po selu da seče staro drveće kako bismo imali s čim da naložimo vatru. Nikada nisam mogao da priuštim sebi ekskurziju, neki trening za neki sport ili bilo kakve aktivnosti. Dok su moji vršnjaci imali svo vreme i normalne uslove za razvijanje, moj mozak se fokusirao na preživljavanje i lečenje trauma, još tada!
Pored toga, odnosi su bili previše komplikovani, non stop smo imali posete od procenitelja, socijalnih službi jer su neki srodnici hteli da nas stave u dom, što tata i deda nisu dopustili, ali su se jedva izborili. U srednjoj školi često nisam imao za mesečnu kartu, morao sam da stopiram do škole, maloletno dete! Skoro nikada nisam imao za užinu, gledao vršnjake kako uživaju u hrani dok je meni krišom voda curila iz usta, a kod kuće me je čekao bajati hleb na koji smo mazali mast i stavljali od gore papriku i so. Deda je preminuo skoro, u kući bez struje i sa jedva vode, tata je morao da iznajmi trošni stan koji je prokišnjavao dok sam ja živeo u Novom Sadu i plaćao kiriju", ispričao je Veselin za Kurir.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
