Izvor: B92, 11.Sep.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene u muškom političkom svetu
Pošto je uspeo da osigura ministarsko mesto za jednu ženu u svom kabinetu, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad sada pokušava da u svoju vladu uvede još jednu pripadnicu lepšeg pola.
Radikalni islamisti smatraju da ženama nema mesta u politici, a naročito ne na vodećim funkcijama u zemlji. Ahmadinedžad, međutim, ne haje mnogo za mišljenja radikalnih klerika i pokušava da u svoj kabinet uključi i žene, prvi put posle Islamske revolucije 1979.
Kritičari, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pak, kažu da je uvođenje žena u vladu više stvar donekle "odmetničke pozicije" Ahmadinedžada u iranskoj vrhuški, nego borbe za ženska prava.
Iranski predsednik važi za verskog radikala i zastupa stav da je ženama mesto u kući. Njegova vlada veoma oštro se obračunala sa aktivistima koji su se zalagali za ukidanje zakona koji su diskriminisali žene.
Uprkos tome, Ahmadinedžad je, tvrde njegovi kritičari, ispoljio spremnost da se suprotstavi tradicionalnim vrednostima, delimično da bi poboljšao svoju sliku u javnosti i pokazao nezavisnost, a delimično da bi pridobio one koji jesu konzervativni ali su istovremeno razočarani dosadašnjom vlašću.
"On je pod utiskom da će na taj način u očima boraca za ženska prava širom sveta promeniti reputaciju zatvorenog, surovog diktatora. Želi da bude viđen kao širokogrudi predsednik", smatra analitičar Muhamed Džavad Akbarein.
Neki, takođe, smatraju da Ahmadinedžad želi sebe da predstavi kao zagovornika ženskih prava i zato što je bio na meti oštre kritike zbog mera njegove vlade protiv ženskih aktivista.
Parlament, kojim dominiraju konzervativci, odobrio je postavljenje Marzije Vahidu Dastjerdi za novu ministarku zdravlja. Druge dve žene koje je Ahmadinedžad predložio za ministarke obrazovanja i socijalne i zdravstvene zaštite, nisu prihvaćene. Poslanici su ocenili da one nisu dovoljno kvalifikovane za predložene funkcije.
Međutim, Ahmadinedžad je predložio još jednu ženu za ministra obrazovanja, konzervativnu pravnicu, Fatemu Aliju, o kojoj će parlament glasati 15. septembra. Njenoj nominaciji već se usprotivio član parlamentarnog komiteta sudija, Muhamad Taghi Rahbar.
"Pošto se veliki broj verskih vođa protivi imenovanju žena za ministre, verujem da (predsednikova) administracija ne bi trebalo na tome da insistira", rekao je Rahbar novinarima.
On je objasnio da je parlament izglasao Dastjerdijevu, jer je želeo da izađe u susret Ahmadinedžadovoj želji da ima ženu ministra u vladi. Međutim, Rahbar je upozorio da ako predsednik nastavi da insistira na tome, doći će u sukob sa višim verskim vođama u svetom gradu Komu.
S druge strane, aktivisti smatraju da će žene koje je za svoj kabinet predložio iranski predsednik, malo učiniti za svoje sunarodnice.
"Te žene koje je Ahmadinedžad izabrao su anti-žene. Njihov izbor je odraz njegovih uverenja i stava o ženskom mestu u društvu. Te žene rade protiv prava žena i do sada nisu ništa učinile da ih unaprede", tvrdi iranska aktivistkinja Aida Kajar, koja živi u Bejrutu.
Kao dokaz svoje tvrdnje, Kajar navodi da je Dastjerdijeva ranije predložila odvojene bolnice za žene i muškarce. Ona je, takođe, protiv toga da Iran pristupi Konvenciji za ukidanje svih vidova diskriminacije žena, koju je generalna skupština UN usvojila 1979.
Pristalice te Konvencije tražile su da se u zakon unesu promene, kojima će biti ukinuta smrtna kazna kamenovanjem za žene optužene za preljubu, zatim poligamija, zakoni o zapošljavanju koji favorizuju muškarce, kao i zakoni iz porodičnog prava po kojima žena može da nasledi samo polovinu imovine od muškarca, i po kojima razvedena žena ne može da dobije potpuno starateljstvo nad decom.
Nova Ahmadinedžadova kandidatkinja za mesto ministra obrazovanja, Alija, takođe se protivi Konvenciji, za koju je rekla da "ignoriše razlike između različitih uloga, prava i obaveza muškaraca i žena u prirodnom svetu".
