Izvor: Radio 021, 20.Apr.2015, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog tehnologije brže starimo
Tehnološke inovacije su naše živote učinile mnogo lakšima, ali koliko god su nam poboljšale svakodnevni život, postoji i druga, mračnija strana te priče. Tehnologija može i negativno uticati na naš organizam, pa čak i ubrzati starenje.
Evo kako zbog tehnologije brže starimo:
Manjak sna
Istraživanja su pokazala da korišćenje tableta, smartphonea ili laptopa u blizini kreveta može poremetiti prirodni raspored spavanja. Studija koju je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << prošle godine sprovela Brigham and Women's Hospital pokazala je da svetlo tih uređaja smanjuje nivo melatonina pa nam je teže da zaspimo i kvalitetno spavamo. A sve to stvara podočnjake, utiče na stvaranje bora i bled ten. Povišen nivo kortizola može dovesti do razgradnje kolagena.
Bolovi u vratu
Buljenje u naše omiljene uređaje može izazvati bolove u vratu zbog iskrivljenog položaja. Jedno istraživanje iz 2014. pokazalo je da dok pišemo poruke, pritisak u vratu i kičmi raste, što izaziva novi stres. Naučnici su tu pojavu nazvali 'tech neck', odnosno 'tehnološki vrat' u slobodnom prevodu, koji je posebno vidljiv kod mlađih žena. Zbog tog neprirodnog položaja nastaje pogrbljenost pa se prilikom gledanja u telefon ispravite, savetuje autor studije Kenet Hansraj.
Oči
Možda niste ni svesni, ali dok kuckate SMS-ove ili pregledate e-mailove, kako su pokazala istraživanja, vi ne trepćete dovoljno. To može dovesti do problema poput tzv. 'suvih očiju', mutnog vida, pa čak i glavobolje. Ako se naprežete prilikom gledanja u ekran vašeg mobilnog telefona i škiljite, to pravi bore oko očiju. Kako biste zaštitili vaš vid, ne ustručavajte se da povećate slova. Potrudite se i oko treptanja. Svakih 20 minuta napravite pauzu za računarom i prošetajte.
Pamćenje
Eh, ko se još seća onih davnih vremena kad smo u glavi imali telefonske brojeve naših prijatelja. Zahvaljujući kontaktima koje čuvamo u telefonima pravo je čudo da još znamo i sopstveni broj. Osim toga, zbog GPS-a sve se manje oslanjamo i na sopstvenu inteligenciju, kreativnost i snalaženje. Štaviše, istraživanje koje je sproveo Univerzitet Mekgil pokazalo je da su ljudi koji se oslanjaju na 'sopstvenu navigaciju', odnosno snalaženje u prostoru bez tehnoloških pomagala, imali veći volumen hipokampusa od ljudi koji su se oslanjali na GPS (hipokampus je deo mozga koji obrađuje i skladišti uspomene). Studija Univerziteta Ferfild pokazala je da fotografisanje utiče na memoriju. Ispitanici koji su fotografisali slike u muzejima ili galerijama manje su se sećali nego oni koji su to posmatrali bez 'škljocanja'. Savet je da kad god možemo, manje koristimo uređaje, a više se oslonimo na svoj um. Zato, zapamtite nekoliko brojeva, izračunajte 'u glavi' popuste na sniženjima ili sami saberite račun u kafiću.
.jpg)
